Neko ko je u sebi stopio grane grafičkog dizajna, grafiterstva, tetoviranja, slikarstva i napravio unikatno stablo umetničkog izraza. Punoletstvo je iskoristio kao pogodan trenutak da sebi da ime koje mu pripada, pa je postojeće ime dopunio sa Fusion i tako možda naslutio fuziju svega što sledi. Upoznajte mladog Kragujevčanina, diplomiranog grafičkog dizajnera i tattoo majstora – Dušana Fusiona Tucakovića.
WANNABE MAGAZINE: Dušan Fusion Tucaković – da li srednje ime određuje i ono čime se baviš?
DUŠAN FUSION TUCAKOVIĆ: Zapravo, sve ovo čime se trenutno bavim determinisano je upravo idejom da će taj zvanični skup slova nezvanično prerasti u nešto mnogo epohalnije od srednjeg imena. Uglavnom nastojim da svemu što se odnosi na mene dam lični pečat. U trenutku kada sam odlučio da promenim ime u Fusion, i to obavio regularnim putem u nadležnim institucijama, te i u dokumentima imam dopisano novo ime od 18. godine, sve je to predstavljalo samo gest umetničke slobode.
Kada si prepoznao svoj talenat za crtanje?
Od svih igračaka na ovom svetu, sa svoje tri godine naleteo sam na najkomplikovaniju… Najviše me je impresioniralo to što sam njome mogao, makar naivno, da konstruišem svoj svet, gde nije bilo jeftinih i skupih igračaka, već samo onih koje sam ja stvarao i nacrtao.
Kakva je pozicija grafičkog dizajna u Srbiji?
Sam dizajn je u ovom slučaju indikator društvenih prilika. Na tlu gde elementarni proizvodi fale na stolu, teško je razmišljati o luksuzu. Diplomu sam uništio, ali ne i dizajnerske metode koje primenjujem na sve što radim. Trenutno grafički dizajniram optimizam.
Tetoviranje – da li je reč o novoj umetnosti, unosnoj delatnosti ili o komercijalnoj “kulturi”?
Ovde umetnost nije u samoj slici, već u intimnoj simbolici koju ona nosi. S obzirom na to da fenomen tattoo egzistira već dugi niz godina, smatram da ga ne bi trebalo sagledavati površinski, već malo dublje, makar do dermisa, gde mastilo zauvek ostavlja tragove. Svaka tetovirana osoba imaće dovoljno vremena da razmišlja o svojim motivima, tako da je sa tog aspekta tattoo ideologija i pravedna, jer će neki celoga života biti posramljeni, a neki ponosni na svoje naizgled male odluke.
Svi znamo da grafite ljudi vide kao uništavanje površina, a šta je, zapravo, njihova poruka?
Grafiti, kao i svaka druga forma kreativnosti, mogu imati razne konotacije, pa ih ne bi trebalo generalizovati. Kao što nije svako kreativan, nisu ni svi grafiti odraz umetnosti. Oni nose notu zabranjenog voća, koje je po pravilu za nijansu ukusnije. Umetnik se izrazio, a da li će poruka biti preneta zavisi od vlasnika zida, posmatrača i golubova pismonoša. U svakom slučaju, oni u urbanoj bašti niču svuda oko nas, a kako će ih ko konzumirati ostaje pod kulisama izbora.
Šta je potrebno mladom umetniku da dosegne svoje mesto?
Za početak je potreban talenat i dar koji distancira umetnost od zanata. Kasnije kormilo preuzimaju rad i školovanje. Kada se sve to poklopi, bitan je personality stvaraoca. Ukoliko je mladi umetnik iskren u svom autentičnom izrazu, ne postoji mesto koje neće biti akustično za glas njegovih dela. Jer u životu ti niko neće dati mnogo ako mu tražiš malo.
Slikarstvo, tetoviranje, grafiterstvo, grafički dizajn – šta je “fuzija” i inspiracija za bavljenje ovim granama umetnosti?
Sve su to umetnikovi pokušaji vernog prikazivanja njegove svakodnevice. Nije bitna grana nego stablo umetnosti. Ako je ono kvalitetno, plodovi su neminovnost. Kada imaš mnogo medalja, druga strana medalje nije ni bitna.
Jelena Pavlović je student IV godine na Ekonomskom fakultetu u Kragujevcu, online novinar, pisac u okviru Narodne biblioteke Srbije – savremenih pisaca, autor romana “Tajne robotovog mozga” i istinski opsednuta igrom reči, inspiracije i misterije ljudske duše. Priroda, samoća, život, ljubav, životinje, knjiga su punjači za baterije inspiracije.