Sa mladom i šarmantnom keramičarkom Ivom Brkić pričamo o njenim art’n’crafts poslasticama, izložbi na kojoj ovih dana učestvuje u Muzeju primenjenih umetnosti u Beogradu, kivi pticama, domaćim dizajnerima aksesoara i porcelanu.
WANNABE MAGAZINE: Zdravo Iva, dobrodošla na stranice Wannabe Magazine-a. Imaš specifičan stil – odakle inspiracija slatkišima?
IVA BRKIĆ: Inspiracije imam za izvoz! To nije nikakav problem. Mnogo je važnije da se ideje profiltriraju i da se odabere motiv koji će da mi bude zanimljiv na duži period. Sam porcelan je jako inspirativan materijal, koji mene prvenstveno podseća na neki šlag ili fino testo. Čim sam prvi put dotakla porcelan u glavi su mi bili neki cupcakes-i i mafini.
Kad su kolači u pitanju oni pružaju bezbroj mogućnosti za variranje. Pored kolača tu su i šoljice, podjednako voljeni motiv. Imam još neke motive, ali što se mene tiče, ova dva su mi dovoljna. Napravila sam mnogo kolača i šoljica, ali se nikad nije desilo da imam dva ista. Mislim da je jako dobro da se ograničiš na par ideja, inače se pogubiš i ne posvetiš dovoljno vremena i onda proizvodi ne predstavljaju celinu i gube lični pečat.
Zanimljivo je da ne radiš samo nakit i aksesoare. Možeš li nam predstaviti svoju arts‘n’crafts ponudu?
Je l’ znate ono kad vam u školi zadaju neki zadatak, pa makar da je najzanimljiviji na svetu ne radi ti se jer je to “školski rad”? E pa ja pravim nakit zato što nam to nije zadatak na fakultetu. Malo se šalim, malo ne. Što se tiče mojih skulptura i upotrebnih predmeta, ideje sam dobila kroz zadatke na fakultetu, ali neke koje su bile baš dobre nastavila sam da razvijam za sebe u ateljeu. Za skulpturu je potrebno mnogo vremena i koncentracije tako da ću tek da se ozbiljnije pozabavim time; skice su na polici, čekaju me.
Kada se baviš keramikom, kao i pola kineske industrije, onda bi bilo stvarno glupo da radiš standardne upotrebne predmete tipa šolja, piksla itd. Trudim se da običan predmet, kao što je vaza, obogatim ličnom estetikom i da ga što više približim skulpturi. Jednostavno – da bude unikat ili mala serija. I kad razmišljam u ovom smeru, razmišljam u porcelanu. Za mene je to najlepši materijal na svetu, ali i najzahtevniji, naravno.
Kako je tvoj brend Keewee dobio ime?
Keewee, zato što je domen kiwi.rs bio zauzet. A ime kivi zato što je prva stvar koju sam napravila od porcelana bila figurica ptice kivi. Ta ptica je genijalna. A i kivi i Iva slično zvuči.
Mogli smo te videti na “Modi za poneti” u KC Grad. Gde si još izlagala svoje radove?
Uglavnom izlažem na “Modi za poneti”. Iskreno, to je jedna od retkih manifestacija na kojoj vredi izlagati, što se mene tiče. Vredi u smislu – kvalitetni su izlagači, divan prostor, dobra organizacija; i vredi u smislu – zapravo, zaradim neke pare.
Čim završim fakultet, a kad ovo čitate verovatno jesam, uradiću veću seriju i nakita i ostalih sitnica koje ću da odnesem u neke galerije u Beogradu, npr. Singidunum, Paspartu, Supermarket, ali i u druge veće gradove. Jednog lepog dana želim da imam i svoj lokal… Ali neću da baksuziram sad.
Pri kraju si studija keramike, ovaj posao ti nije samo hobi. Spremaš nešto posebno za diplomski rad?
Ove fotografije su mali teaser, da dođete u Muzej primenjenih umetnosti i vidite “čega se mi u stvari igramo na FPU”. Za diplomski rad početnu inspiraciju sam našla u čajanki iz “Alise u zemlji čuda”, u antikvitetskom posuđu i nekim starim crtaćima …. U stvari, to je zapravo ono za šta sam se školovala i šta želim da radim – skulpture i instalacije koje imaju u sebi nešto moderno i nešto staro, klasično. Nadam se da će naći mesto u nekom lepom prostoru, a ne u podrumu.
Još uvek nemaš svoj prodajni objekat. Kakvi su planovi po tom pitanju? Ostaješ li u Beogradu?
Beograd volim. Uvek mi je u planu. Kao što sam pomenula, volela bih da imam svoj lokal. Zamišljam ga kao spoj galerije, poslastičarnice i radionice. Kako vam zvuči? Volela bih naravno da radim i u drugim gradovima. Ne mogu da kažem ništa konkretno, ali gde god bude neka prilika za mene, uzimam!
Koji su tvoji omiljeni domaći dizajneri aksesoara?
Omiljeni dizajneri aksesoara? Ima ih dosta, ali evo par – Ana Pavlović, ona radi divan nakit od materijala koji bi većina ljudi bacila u smeće, ali njen nakit izgleda egzotično i prefinjeno. Skidam kapu! Zatim Koko Daš – divne boje, divni materijali. Njen nakit je jako moderan i nosiv, ali u isto vreme vraća u lepu prošlost. Ivana Koishi – zanat u malom prstu, umetnost u drugom malom prstu.
I moje koleginice Marija Seman, Ivana Špoljarić, Miona Stefanović, Milica Pajić, Marija Bogdanović… One rade sa porcelanom, svaka na svoj način (kako drugačije!?). I jako mi je drago da smo koleginice, jer se stalno menjamo, kao sa mirišljavim papirićima.
Šta bi volela da čitaš u Wannabe magazinu?
U Wannabe-u ima dosta zanimljivih rubrika. Evo mog predloga. Jako volim rubrike kad se zaviruje u nečije stanove. Ali ne u stanove poznatih ličnosti kojima stilisti opremaju stan, već običnih ljudi sa specifičnim stilom. To sam viđala na nekim blogovima i mislim da je jako zanimljiva i zahvalna tema. Časopisi o enterijeru su mi nekako bezlični i nerealni. Ovako je mnogo bolje!
U saradnji sa Ivom, poklanjamo vam tri broša iz njene kolekcije. U komentarima ispod ovog teksta napišite koji je vaš omiljeni slatkiš i zbog čega. Redakcija će u petak, 29. jula 2011. godine izabrati tri najbolja komentara i kontaktirati dobitnike sa uputstvom kako da preuzmu svoje nagrade.
Anja Šišarica je radoznala. Tokom doktorskih studija u Londonu njena tema istraživanja je kreativnost, i poslovno i privatno. Živi svuda po malo, ali nekako uvek na kraju završi u Novom Sadu. Voli pristojne ljude i još previše toga.
