Iva Soković je modna dizajnerka koja je pre nekoliko godina bila samo jedan od studenata Akademije lepih umetnosti. Ovogodišnji Amstel Fashion Week bio je rezervisan za reviju na kojoj je predstavila kreacije po kojima je uveliko prepoznatljiva. Korseti, Snežna kraljica i zima – svi ovi elementi su deo njene nove kolekcije. Dok je inspirišu i najbanalnije stvari, ova devojka smatra da su Rick Owens i pauk koji plete elastične noćne mreže hvatajući cirkone i šljokice u pletivo – savršen spoj.
WANNABE MAGAZINE: Kakve si planove imala na početku studija Akademije lepih umetnosti, s obzirom na to da danas imalš sopstvenu reviju na ovogodišnjem Fashion Week-u, i da si se, možda već profilisala kao modni kreator?
IVA SOKOVIĆ: Planovi su mi oduvek bili isti, i pre Akademije i posle. Izražavanje kroz modni dizajn. Ono što se u međuvremenu javilo kao motiv, jeste potreba da ljudi zaista imaju koristi od onoga što ja radim. Ne znam da li sam se već profilisala, verovatno su od mene moguća razna iznenadjenja. Ali, mislim da sa sigurnošću mogu da kažem da će sve ono što ja jesam, biti sada i ubuduće prepoznatljivo u mom radu.
Štofovi koji daju utisak kože
Kako bi definisala svoj stil?
Moj lični stil odevanja zimi su razne varijante crne, od sporstke do vamp kombinacija. Leti… isto vamp, samo sa primesama Bolivuda ili islamske istorije. Ponekad furam pin-up look, ali to zavisi od raspoloženja i postaje mi dosadno. Stil odeće koju kreiram u suštini je u ovom momentu zasnovan na fetišizmu i mojoj opsednutosti korsetima. Odrasla sam okružena takvim stvarima, tako da su mi danas latex, koža, lanci, nitne i slične stvari užasno dosadne, a potreba za fetišima i donekle BDSM look-om se nije izgubila. Fetiš i BDSM look su nešto što se često koristi kada se želi postići efekat šoka, a po mom mišljenju postižu se uglavnom nepromišljene i jeftine estetske provokacije. Tako moja nova kolekcija ne sadrži materijale kao što su latex i koža, niti bilo kakve direktne proizvode navedenog izvora inspiracije. Jedan od ciljeva mi je da uspem da prikažem nežnost i ranjivost kroz ”domino” konstrukcije, kako su ih pojedini blogeri opisali.
Koliko se pri kreiranju meša tvoj stil i ono što voliš da nosiš, sa onim što treba da bude rezultat rada?
Budući da sam do sada imala tu slobodu da kreiram isključivo ono što se meni dopada, moj lični stil se u velikoj meri vidi i u mojim kolekcijama. Naravno, verujem da ću pre ili kasnije doći u situaciju da radim na kolekcijama koje se ne uklapaju u moj stil. Možda bi se pre moglo reći da ima stilskih odrednica koje ne volim, pa ih prosto izbegavam jer trenutno mogu, a to su boho, sve u vezi sa sedamdesetim godinama, hipi i tome slično.
Kragne kao oklop
Zašto baš korseti ?
Korset je divna metafora za kavez. ”We suffer to be beautiful”, govore žene u korsetima. Oduvek sam bila bukvalno opsednuta korsetima, istorijskim i modernim, a najviše onim za tightlacing, koji menjaju figuru. Dok sam nosila korsete, pre nekoliko godina, žalila sam za tim što u našoj zemlji ne postoji ni jedan proizvođač pravih, dobrih korseta, tako da sam svoje nabavljala u inostranstvu. Danas mi je korset, kao simbol vrhunske ženstvenosti, ali i kao predmet koji sputava, ograničava, muči i menja žensko telo, u svom izvornom obliku neinteresantan za svakodnevnu upotrebu, a sve više i za večernje izlaske. Brzo se živi, mnogo se kreće, žene nemaju vremena da se bore sa sopstvenim disanjem i pate da bi bile lepe. Bilo mi je interesantno da od korseta uzmem njegovu savršenu formu i pretočim je u odeću u kojoj se ni jedna žena ne muči, a jeste lepa. Dakle – We’ve grown out of suffering and we’re more beautiful than ever.
Primećuje se da potenciraš crnu boju, kožu ili nešto što podseća na nju, i ogromne detalje na svojim kreacijama. Zbog čega?
Crnu boju veoma volim, po čemu se nimalo ne razlikujem od velikog broja drugih dizajnera. Kožu do sada uopšte nisam ni koristila u kolekcijama – reč je o štofovima koji su obrađeni tako da ostavljaju utisak kože. Zapravo izbegavam kožu, mislim da pantalone od prave kože retko kome dobro stoje i skoro uvek daju neku retro-rokersku notu celokupnom izgledu, što se meni ne dopada. Što se tiče kaputa i jakni, tu tek ne vidim mesta za kožu, naročito ne u okviru moje inspiracije koja je uglavnom zasnovana na fetiš look-u u ove dve kolekcije koje sam do sada uradila. Želim da upravo upotrebom štofova izbegnem banalnost bukvalnog transponovanja fetišističke estetike u svom radu. Ukoliko su ”ogromni detalji” kragne, one su tu da stvore utisak oklopa, kao zaštite od vetra i preterano radoznalih pogleda…
Crna boja je ono što je ne razlikuje od drugih dizajnera
Radila si kostimografiju za igrani film “Dašak”. Kakva je razlika između rada na kostimima i rada na kreacijama za revije?
Razlika je ogromna. Reč je o potpuno drugačijem pristupu poslu. Moj doživljaj rada na filmu u odnosu na rad u modi podrazumeva podređenost celini, podređenost timu i tuđim idejama. Kostimograf ima, naravno, veliku kreativnu slobodu, ali ta sloboda je ograničena zamislima reditelja i scenariste, fizičkim karakteristikama glumaca, budžetom za kostim, kao i tehničkim mogućnostima filmske ekipe. Naravno, i psihologijom karaktera dela po kome se film snima. Rad na autorskoj kolekciji meni dopušta znatno više slobode, u takvom radu ja sam istovremeno reditelj, scenarista i ”čitava ekipa”, sve zavisi od mene i ja samostalno donosim odluke o svemu, a u njihovoj realizaciji mi pomažu modelari i krojačice. Meni znatno više odgovara rad na autorskim kolekcijama.
Rezultat treba da bude sveden, parktičan i nosiv
Kako je došlo do saradnje sa timom Saše Kovačevića prilikom snimanja spota “Idemo do mene”, s obzirom da si ti “obukla” i Nikolinu Pišek i njega?
Moj kolega sa faksa, Marko Marosiuk, bio je stilista tog spota. Tako da sam ja zapravo svoju ”Night sky” jaknu dala njemu za Nikolinin stajling, i eto, ispostavilo se da je to najzapaženiji odevni predmet u tom spotu.
Ove godine si predstavila kolekciju “Modern angels like us” na Amstel Fashion Week-u u okviru programa “Novi dizajneri”. Kako je došlo to toga?
Jednog dana sam otišla u ”Click” i potpisala ugovor, ostalo je istorija. Šalim se. Smatrala sam da imam dovoljno ideja za kolekciju i jednostavno je revija na Amstel Fashion Week-u bila najbolje rešenja za prezentaciju mog rada.
Šta posle Fashion Week-a, koji su dalji koraci za promovisanje?
Trenutno sa bavim organizacijom prodaje kolekcije, tako da će, kada sve bude dogovoreno – prezentacije biti vezane za prodajna mesta. I, naravno, neizbežni Internet.
Ivana Vukić se školuje za posao novinara. Jedna je od retkih koja obožava svoju buduću profesiju. Ne može da zamisli dan bez ljubavi, dragih ljudi, svog hrčka i fakulteta. Nadahnjuje je muzika Yann-a Tiersen-a, drame Biljane Srbljanović i dokumentarci. Želja joj je da jednog dana osnuje humanitarni fond i da stekne toliko iskustva kako bi definisala životnu filozofiju poput one Meše Selimovića u knjizi “Derviš i smrt”. “Čovek je proklet i žali za svim putevima kojima nije prošao.”
