U trenutku kada je “Internet bio sokak sa nekoliko kuća”, Ivan Minić došao je na ideju da pokrene forum Burek.com koji danas okuplja zajednicu od 1,300,000 članova. To je 1,300,000 razloga za pohvalu, znatiželju i pitanja – zato je naš današnji sagovornik upravo idejni tvorac ovog foruma. Ono što je propagirao kao sigurnu rezultantu uspeha u bilo kojoj sferi, jeste upornost mazge; neprihvatanje neuspeha kao opcije. Ne očekivati čuda, ulagati celog sebe.
Ti u nekoliko rečenica?
Ja sam Ivan Minić, imam 26 godina i sa nekolicinom prijatelja poslednjih petnaestak godina gradim ono što danas nazivamo srpski Internet. Lokalno sam najpoznatiji po tome što sam stvorio najveću Internet zajednicu na ovim prostorima – Burek.com, a od pre dve i po godine kviz znanja ConQUIZtador koji je sve popularniji. Paralelno sa tim, već desetak godina se bavim freelance web designom i web developmentom za strano tržište. Za ovo vreme, radio sam na nešto više od trista projekata, u više od 25 zemalja, na svim kontinentima osim Antarktiku.
Kako napraviti uspešan blog?
Kao i svaki drugi offline ili online projekat, preduslov za uspeh jesu predan i kvalitetan rad, doslednost i konstantnost. Takođe, svaku priliku za napredak treba uočiti i ako je moguće – iskoristiti. Uspeh je nešto što samo dođe, pre ili kasnije, uz manje ili više truda, u zavisnosti od toga koliko imate sreće. Uspeh dolazi kao posledica, ako se trudite da radite prave stvari na pravi način.
Može li blog da donese novac?
Novac uvek dođe. Ko ga čeka ili juri nikada ga ne stigne i ne dočeka, iako mu je pred očima. Nikada ga ne uhvati, previše je zaslepljen idejama, velikim brojevima i malim ljudima. Takođe, blog je kanal lične promocije i afirmacije, i može biti veoma koristan i uspešan i kada ne donosi direktno novac. Zapravo, smatram da je u tome poenta svega – blog je tu da pokaže šta umete i možete, šta volite, onima koji vas ne znaju. On je tu i da vam pruži priliku da deo vremena koje vam je na raspolaganju potrošite baveći se nečim što volite.
Postoji li receptura kada krenuti i kako?
Što pre, sa dobrim planom, ali bez srljanja i zaletanja. Krenite i pišite, za postavljanje osnove potrebno je nekoliko desetina eura i isto toliko minuta. Nakon toga, sve je na vama i sadržaju koji pravite. Vremenom ćete dalje razvijati priču i usavršavati se, ali i najduži put kreće prvim korakom.
Šta ako neko želi da napravi biznis na Internetu?
Ako dovoljno želi, napraviće, iako to zaista nije lako. Potrebno je mnogo truda i gotovo da nema razlike između online i offline priče. U oba slučaja potrebno je nekoliko meseci da se bilo šta iole ozbiljno dovoljno probije, da relevantni ljudi primete da postoji, a zatim još neko vreme da sve profunkcioniše. To je prilično demotivišući faktor za većinu, zato se svaki pokušaj mora planirati dugoročno.
Pozitivni primeri postoje i među biznisom koji posluje lokalno, i među onim koji je orijentisan ka celom svetu. Navešću samo neke od njih, a počeo bih upravo od ovog magazina. Jasno je da ja ne spadam u ciljnu grupu, ali vrlo poštujem rad svih vas. Veliki broj predanih volontera, ozbiljan sistem urednika uz dobru uređivačku politiku za vrlo kratko vreme dao je rezultat i Wannabe je danas najprepoznatljiviji, a verovatno i najkvalitetniji fashion/lifestyle magazin. Sličan put je pre nekoliko godina pokrenula i Tračara.com – upravo kvalitetnim sadržajem, dobrom uređivačkom politikom došli su do vodeće pozicije u svom segmentu tržišta. Kod sportskih sajtova je takođe prisutna borba za svakog posetioca kvalitetnim sadržajima i nadam se da će tako biti i u drugim segmentima, jer to je ono što će svakoga od nas naterati da se više trudi, a tržište učiniti boljim.
Nedavno si počeo da pišeš blog na adresi FTW.rs, otkud to?
Blog kao forma je nešto što mi je prirodno i što mi odgovara. Volim pisani trag. Iako imam gotovo deceniju blogerskog staža, dugo sam odbijao da bilo šta pišem pod svojim imenom, na srpskom, o poslu ili uspehu. Razlog za to je što ne smatram da sam uspeo, niti da imam pravo da o tome govorim. Možda me to čini previše skromnim, ali generalno, nikad se nisam preterano gurao i privlačio na sebe pažnju. Ono što sam radio, obično je dobro prolazilo i bez toga. Ipak, u razgovoru sa prijateljima prethodnih meseci, a posebno gledajući šta se oko mene dešava, zaključio sam da postoji potreba da sa drugima podelim ono kroz šta sam prošao i prolazim. Iako imam malo godina, realnost je da sam veteran – kao i dobar deo mojih dragih kolega – i da je vreme da neki novi klinci preuzmu i povuku napred, sada kada smo onaj najgori deo posla za njih uradili. Moja želja je da te mlade (i ne samo mlade) ljude motivišem i pripremim za ono šta ih čeka, bez prevare i slatkih priča. Put do famoznog uspeha nije jednostavan i lak, ali prepreke nisu i ne smeju biti razlog za odustajanje, već samo motiv da se nastavi dalje. Zato do pobede. For the win!
Jelena Pavlović – student IV godine na Ekonomskom fakultetu u Kragujevcu, online novinar, pisac u okviru Narodne biblioteke Srbije – savremenih pisaca, autor romana “Tajne robotovog mozga” i istinski opsednuta igrom reči, inspiracije i misterije ljudske duše. Priroda, samoća, život, ljubav, životinje, knjiga su punjači za baterije inspiracije.