On stoji iza modnog studija IVANMAN a njegovo ime je Ivan Mandžukić. Završio je internacionalnu školu za modu ESMOD u Berlinu, a 2010. godine otvara sopstveni modni studio i osniva brend IVANMAN, čiji komadi odišu jednostavnošću, minimalizmom, geometrijskim i origami motivima i formama. Uspešno je prikazao svoje kolekcije u Njujorku i Belinu, ali i na revijama na Beogradskom i Zagrebačkom Fashion Week-u. Šta ima da kaže o dizajnu, inspiraciji, umetnosti ali i modi uopšte, pročitajte u intervjuu.
WANNABE MAGAZINE: Stojiš iza modnog studija koji je pokupio odlične kritike i sve hvale domaće modne scene, a dolaziš iz veoma mlade generacije modnih dizajnera. Kako po tebi izgleda vaša budućnost u ovoj zemlji?
IVAN MANDŽUKIĆ/IVANMAN: Misliš u Srbiji? Meni je to teško komentarisati jer živim u Berlinu ali koliko sam video i doživeo sada kada sam bio u Beogradu, mislim da mladim dizajnerima i nije baš lako naći neki svoj put. Dnevna štampa piše malo o njima i njihovim uspesima, tržišta nema, mogućnost prodaje je veoma mala, tako da oni preko toga ne mogu da organizuju i finansiraju svoj stvaralački rad, da napreduju, da se razvijaju i usavršavaju.
Svima nam je poznat uticaj kubizma i grafičkih detalja na komade iz tvoje kolekcije. Kako objašnjavaš svoju ljubav prema umetnosti i zašto te je baš austrijski kompozitor Gustav Mahler inspirisao u više navrata?
Ja sam već odavno vezan, preko kruga ljudi u kojem se krećem i živim, sa likovnom i muzičkom umetnošću. Gustav Mahler me već odavno fascinira svojom muzikom, koja je mešavina postojećih tradicionalnih, ponekad kičastih muzičkih motiva i odlučnosti da se radikalno traže nove forme muzike. Nije slučajno što je Gustav Mahler za vreme te takozvane građanske i univerziteteske revolucije šezdesetih i sedamdesetih godina bio ponovo pronađen i cenjen, zato i često interpretiran.
Jednostavnost, kao i čiste linije i kroj, odlike su tvoje poslednje jesenje kolekcije, koju smo imali prilike da vidimo na 30. jubilarnom Amstelovom Fashion Week-u. Smatraš li da je minimalizam osnova i prva stvar koju dizajner treba da savlada ili je to pak vrhunac dizajnerskog umeća?
To sam ja. Interesuju me jednostavnost, čiste linije, strogost i ozbiljnost. Minimalizam je moj cilj i to ne mora nužno biti cilj drugog dizajnera. Za mene je prva stvar koju dizajner treba da savlada, ono što on želi da transportuje svojoj publici. Drugi žele nešto drugo da prenesu, a to je legitimno jer je u pitanju njihov dizajn. Ako su kvaliletetni, to je njihov lični put. Moj je minimalizam.
Upotreba origami tehnike kod obrade tekstila nije baš svakidašnja. Smatraš li da su neobični detalji na odevnim komadima nosivi u svakodnevnim prilikama?
Nije, ali ja sam je u zadnje vreme sve češće upotrebljavao. Mislim da su ti detalji nosivi u svakodnevnim kombinacijama. Naravno, nešto su komplikovaniji što se tiče održavanja, ali zašto da ne – i svakodnevna odeća mora da se neguje i održava a ne samo pere ili daje na hemisjko ćišćenje.
Srbija kao zemlja u tranziciji i Nemačka koja je u modnom smislu već odavno među najrazvijenijim zemljama Evrope. Kako bi ti uporedio stil stanovnika i po čemu se razlikuju ova dva naroda što se oblačenja i stila tiče?
Da, u Nemačkoj, posebno u Berlinu, moda se dosta propagira i dobija finansijsku podršku od regionalne vlade grada i države. Berlinci su u principu jako loše obučeni, lošije neko Beograđani. Iako imaju više para za tu vrstu izdataka oni nažalost nemaju baš previše ukusa, međutim, to je pitanje vremena. Mislim da će reprezentativnost mlade mode i dizajna u Berlinu vremenom promeniti izgled obučenog Berlina. Taj grad je tek pre nekoliko godina, zahvaljujući incijativi našeg gradonačelnika, postao centar mode mladih, i to ne samo Nemačke.
Kako po tebi izgleda ideal IVANMAN muškarca. Kako se oblači, nosi, ponaša?
Lep, pametan, simpatičan, vaspitan, uljudan i svestan svojih kvaliteta. On zna da je moda koju kreira IVANMAN stvorena samo za njega.
Svoj rad prikazao si i internacionalnoj publici u Nujorku, Berlinu, ali i Zagrebu i Beogradu. Koji su tvoji budući životni i poslovni planovi i ciljevi?
Stvarati dobar, odličan dizajn, biti hvaljen od strane štampe i društva u kojem živim. Imati mogućnost da kroz svoje stvaralaštvo finansiram svoj dalji rad i napredak. Doći na tržište bilo gde na ovom svetu. Biti tražen, voljen i integrisan.
Anđela Najdanović voli da voli. Život. Modu. Amelijin Pariz. Kerin Njujork. Pozorište. Vogue. Beograd. I to u proleće. Uz miris jorgovana. Obožava kada je njen iPod shuffle iznenadi glasom Louis-a Armstrong-a dok se šeta beogradskim asfaltom. U podne. I uživa u sladoledu. Sa ukusom maline. Sour&Sweet. “J’aime bien les couchers de soleil. Allons voir un coucher de soleil…