“Čopor” je prva originalna poljska serija, koja nije adaptacija. Da li je glumcima da nađu takav projekat zastrašujuće, ili inspirativno?
Kada sam čula da će “Čopor” producirati HBO, bila sam veoma uzbuđena. HBO je brend, mreža koja je povezana sa vrhunskim programima koje isporučuje svojoj publici. To sam videla kao garanciju da će sve biti kako treba, kao i da ne moram da brinem o kvalitetu. Bila sam veoma uzbuđena što postajem deo HBO produkcije, pa sam se osećala slobodno i još više uzbuđeno.
Pilot epizoda je sadržala veoma strastvene erotske scene koje ste glumili sa kolegom Lešekom Lihotom. Da li je za to bila potrebna hrabrost?
I živci! Osećala sam se slomljeno nakon što smo završili. Kada je stres prestao, ja sam se razbolela. Paradoksalno, scena je prepuna požude i erotske napetosti, ali u stvari ste videli vrlo malo. Čak i tako, teško je snimati takve intimne scene pred ekipom, ili bar mislim da je zastrašujuće. Kada sam videla gotovu epizodu, morala sam da priznam da su se moji “pokidani živci” isplatili – scena je izgledala skroz autentično. Definitivno postoji hemija između Eve i Rebrova, svako može da vidi koliko oni znače jedno drugom. Oni ne moraju ništa da kažu, dovoljno je da vidite kako se ponašaju kada su zajedno.
Koliko vam je bilo izazovno izolovanje od ostatka sveta i rad u Beščadi planinama?
Verujem da su Beščadi planine jedna od najvećih prednosti serije. Vidici, meštani i klima… Ne želim da zloupotrebljavam reč “magično“, ali predeo Beščadi planina je zapravo uneo dodir magije u “Čopor“. Da li sam bila uzbuđena zbog rada u planinama? Verovatno nisam očekivala ono što se zapravo dešavalo tamo. Kao i ostatak glumaca i ekipe. Otišli smo u istinsku divljinu, kilometrima daleko od komfornih filmskih studija i naših stanova. Ali je naša izolacija učinila sve što smo radili još prirodnijim, gotovo realnim.
Kada smo se budili ujutru i okupljali na setu, bili smo okruženi blatom, maglom i prirodom. Garderoba je bila stalno zauzeta da bi naši kostimi bili u redu. Nije bilo pretvaranja, sve postaje realno u takvim uslovima. Glumci i ekipa su bili blisko povezani i nismo imali neke smetnje, tako da smo razvili sopstvena pravila ponašanja, što je kada pogledam unazad, bila najveća prednost. Bili smo zaglavljeni u šumi, kilometrima daleko od proba i dnevnih poslova. Ljudi su skloni da se prirodno vezuju u takvim uslovima, što menja njihov rad. Ima manje pretvaranja, a više pokazivanja našeg pravog ja. Više istine.
