Koja je od priča koje ste do sada ispričali u Vice-u na Vas ostavila poseban utisak i na neki način Vas “pomerila iz ležišta”?
KATARINA PETROVIĆ: Svaka. Ali ne osvestim to uvek tokom snimanja – priča o krvnoj osveti u “Dugu u krvi” razvalila me je tek nakon što su se svi utisci slegli, kada smo nakon pola godine gledali isti film u bioskopskoj sali DKC-a tokom Beldocs-a. Rasplakala sam se jer sam tek tada imala dovoljno mira da objektivnije posmatram ljude koji su nam “pozajmili” deo sebe. Od ove poslednje priče o ulju kanabisa se još uvek oporavljam, ali se uvek setim jedne stvari: u poređenju sa ljudima o kojima je film – nije mi ništa.
Da li postoji životna priča koju ste otkrili, a koju biste voleli da ispričate u Vice-u?
KATARINA PETROVIĆ: Još uvek je nisam pronašla. Ili bar ne bih sada umela da nijednu izolujem i kažem – to je ta. A opet, svaka na kojoj radim je nekome životna i to mi daje sigurnost da treba da bude ispričana. A oslanjam se i na našeg glavnog urednika koji ima daleko bolji njuh za to.
