Kada je jednom prilikom doleteo iz Njujorka da završi par ispita na FON-u i da donese poljupce i poklone porodici i starim srpskim prijateljima, završio je tako što je reorganizovao svoju matičnu plesnu školu, osnovao trostrukim zlatom nagrađenu žensku latino formaciju i otišao na more u proleće. On je kao superjunak savremenog doba, sa specijalnom moći osvajanja svetskih metropola, gotovo nekontrolisanom brzinom.
Kosta Trifunović je rođen u Beogradu 1984. godine. Ovaj stručnjak za odnose sa javnošću i diplomirani inženjer menadžmenta, već godinama osvaja plesne podijume širom planete.
Njegova velika ljubav prema muzici, parketu i ogledalu se rodila kada je imao samo 10 godina. Od tada, Kosta redom osvaja pehare, turnire, partnerke i nastupe, držeći pogled čvrsto prikovan za svoje ciljeve, ali uživajući pritom u svakom trenutku svog velikog američkog sna.
WANNABE MAGAZINE: Ti si profesionalni plesač, koreograf, instruktor, menadžer, umetnik… Kako bi sebe najpre definisao?
KOSTA TRIFUNOVIĆ: Status na mojoj vizi je “an alien with extraordinary abilities” – stranac sa izvanrednim veštinama (smeh). Najveći deo dana provodim kao profesionalni igrač, instruktor i koreograf; ali i kao mentor za mlađe umetnike koji žele da izgrade profesionalnu igračku karijeru. Izbalansirati sve ove uloge zahteva menadžerske veštine, tako da bih rekao da se i time bavim na svakodnevnoj osnovi.
U kom periodu života si i zbog čega ušao u svet plesa?
Bio sam vrlo energično dete. Moji roditelji su uvek podržavali aktivnosti koje sam želeo da probam. Kada sam imao 10 godina, otišao san da bodrim mog mlađeg kuma na Državnom prvenstvu u plesovima i kada je podigao pobednički pehar, pomislio sam: “I ja bih da osvojim taj pehar!” (smeh) Čim sam ušao u plesnu salu, kao jedan od retkih dečaka u grupi, dobio sam partnerku i tako je sve počelo.
Kako si došao do Njujorka?
Preko “Work and Travel” letnjeg programa pre četiri godine. Došao sam u Ameriku da upoznam ovdašnju kulturu, bez ikakvih ideja o plesnom angažmanu (radio sam klasične, najmanje plaćene sezonske poslove). Spletom okolnosti sam nakon mesec i po dana napustio program i došao u Njujork, da vidim zašto je ovaj grad tako specifičan i kakve su mi šanse u njemu.
Opiši nam svoj prosečan dan u Velikoj Jabuci.
Radna nedelja je rezervisana za 12-14 sati plesa dnevno. Prvo ide moj profesionalni trening, onda obuka instruktora koju vodim, zatim sastanak i ručak, nakon kojih počinjem sa držanjem časova. Ponekad imam i kasne večernje treninge. Vikend je rezervisan za kraći instruktorski dan subotom, ako ne putujem na neki regionalni turnir. Nedelja je rezervisana za odmor!
Da li postoji neki deo Njujorka koji ti je posebno prirastao za srce?
Volim Columbus Circle koji je na samom ulazu u Central park i daje evropski duh Menhetnu. Posebno sam vezan za “Flat Iron” deo na uglu 23. ulice i Brodveja, gde se nalazi Medison skver park. U okolini je i naša srpska pravoslavna crkva. Tu sam napravio jednu od najvažnijih i najspontanijih odluka u zivotu.
Šta ti najviše nedostaje u vezi sa Beogradom?
Pređašnji život. Iako nikada nisam dangubio, nedostaje mi ponekad ležernost našeg grada. Njujork stvarno nikada ne spava, a to ume ponekad da iscrpi.
Sala ili podijum? Gde se osećaš prijatnije?
Sala je mesto gde nastaje inspiracija, kada treniram ili dok držim časove. Podijum je mesto gde inspiracija iz sale dobija život i postaje besmrtna, jer je svaki performans jedinstven i neponovljiv.
Na plesnim nastupima i turnirima zapažamo mnoge glamurozne kostime i haljine. Ko diktira modne trendove na plesnom vrhu?
U Americi je diktiranje plesnih trendova u rukama modnih kompanija koje se bave ovim poslom već decenijama. Vrhunski parovi su sponzorisani od strane ovih giganata, koji putem njihovih nastupa stavljaju svoj pečat na sezonski trend.
Kako bi opisao svoj stil?
Veći deo dana provodim u profesionalnoj uniformi koja je upscale u odnosu na mnoge studije u Njujorku. Studio za koji radim kao prioritet ima ekskluzivnu uslugu, koju prati isti takav enterijer i imidž zaposlenih. Lično, volim da uskočim u dobre kožne cipele, džins, retro majcu i casual sako. 90% vremena provedem u mom ballroom bubble-u , tako da retko provodim vreme ispred ogledala za privatno spremanje.
Da li stil na ulicama Beograda zaostaje za onim koji viđaš u Njujorku?
Beograd je kosmopolitski grad kao i Njujork. Prostranost Velike Jabuke je ono što donosi više raznolikosti, kao i mogućnost stvaranja sopstvenog stila. Mislim da ljudi u Beogradu imaju malo više vremena da se pozabave stilom, tako da je veća mogućnost da se dođe do originalnog izgleda.
Kakav je dress code brodvejskih i klaberskih njujorških večeri?
Iznenadio sam se kako različiti Njujorčani doživljavaju drugačije dress code za Brodvej. Neki su potpuno opušteni, neki u odelima i večernjim toaletama. Što se klabinga tiče, nisam najbolji izvor informacija jer ne izlazim često, ali i tu zavisi od ljudi. Definitivno je zabavno izlaziti u Njujorku i viđati kako ljudi izražavaju sebe kroz odevanje.
Kakvi su tvoji planovi za budućnost?
Za sada se fokusiram na razvijanje plesnih potencijala na profesionalnom i instruktorskom planu, tako da jednog dana mogu svoje znanje da prenosim na veći broj mladih profesionalaca kroz poziciju umetničkog direktora, menadžera ili vlasnika studija. Voleo bih i da se jednog dana oprobam na Brodveju!
Da li postoji neka formula uspeha koju bi podelio sa ambicioznim mladim umetnicima?
Kontinuiran rad, dobra organizacija i istrajnost – u smislu da će tvoja ideja kad tad biti prepoznata. Takođe, zabavni deo stvaranja umetnosti nije samo njena realizacija, već i proces dolaženja do te realizacije!
Kristina Grabež je marketing guru i melanholična Beograđanka koja voli da zagrebe u svaku umetnost. Možete je videti kako svakodnevno šparta od izložbi slika do koncerata i pozorišnih predstava, balansirajući svoju džigljavu malenkost na ultratankim dvanaesticama. Njen svojevrstan pristup modi gospođica deli sa svetom na blogu Modern Giraffe.
