U zemlji u kojoj prava muzička industrija skoro i da ne postoji, svakom mladom pevaču teško je da se izbori za svoje mesto i publici predstavi svoj talenat, inovativnost i kreativnost. Čini se skoro nemoguće da neko uspe ukoliko se ne prijavi na neko pevačko takmičenje ili peva po kafanama kako bi uspeo da svoju ljubav prema muzici pretoči u zanimanje i predstavi se širokom auditorijumu.
Ipak, pozitivni primeri postoje. Mladi pevač, Marko Radeta, jedan je od pionira u našoj zemlji, koji se odlučio za teži put. Bez podrške izdavačkih kuća ovaj osamnaestogodišnjak je odlučio da svoju muziku predstavi putem YouTube-a i za kratko vreme uspeo je da ostvari sjajnu komunikaciju sa fanovima. Ne samo da na njegovoj Facebook fan stranici ima više od 21,000 fanova, već su njegovi video snimci na YouTube-u pregledani više od pet miliona puta.
Elektronski mediji ga porede sa američkom zvezdom Džastinom Biberom (Justin Bieber), ali Marko tvrdi da među njima nema mnogo sličnosti. O toj temi, kao i o njegovom stilu, načinu vođenja karijere, fanovima i uzorima Marko govori u intervjuu koji je pred vama.
WANNABE MAGAZINE: Izabrao si netipičan put za popularisanje na našim prostorima. Ko su zapravo tvoji fanovi i kako su saznali za tebe?
MARKO RADETA: Svoju popularnost još uvek nisam osetio na pravi način, ali težim ka tome. Ja sam samo jedan od mnogih talenata koji su želeli da javno objave svoje pesme i YouTube je tada bio najbolja opcija. Danas je YouTube mesto na kom se rađaju nove, velike zvezde. Koliko god da je to ljudima nestvarno i što bi rekli “virtuelna popularnost”, popularnost koju neko stekne na internetu, kasnije se mnogo efektnije doživljava uživo. Kada je reč o meni, već sam sa osamnaest godina vlasnik nekoliko miliona pregleda na YouTube-u i ne mogu reći da mi to ne znači, jer sam i snimao svoje pesme da bi ih ljudi čuli. Moja publika su trenutno tinejdžeri i deca, kao i svi oni koji na pravi način razumeju ono što radim, a tu ima i starijih. Saznali su za mene preko mojih prvih pesama kao što su “Jedna noć kajanja”, “Oprosti mi”, “Ove noći” i ostalih. Nakon toga je krenulo veliko interesovanje i moja publika je imala priliku da me upozna na nastupima kojih je bilo prilično mnogo za kratak period.
U medijima te porede sa popularnim američkim pevačem Džastinom Biberom. Šta ti misliš o tome i kako bi uporedio vas dvojicu sa muzičke odnosno umetničke strane?
Poredili su moj izgled sa mnogim izvođačima, ali izgleda da je najzanimljivije poređenje bilo upravo to sa Džastinom. Ja lično ne mislim da ličimo, čak se i muzički razlikujemo. Dopalo mi se to što svira bubnjeve i gitaru, to zaista cenim. Nisam od onih snobova koji ne cene uspehe drugih, a evidentno je da je teen pop senzacija i da ima fanove po celom svetu. Da je isti slučaj sa mnom bio bih veoma zadovoljan, ali u Srbiji je teže uspeti i to pogotovo ako si sam svoj gazda, sam upravljaš i radiš ono što želiš i što voliš. Teško mi je da poredim Džastina i sebe sa umetničke strane, jer nisam trenutno u toj poziciji da na samom početku pričam zbog čega sam bolji i kvalitetniji od nekoga, to ću dokazati samo svojim radom. Za sada, odgovara mi svako poređenje i svaka priča koja će me približiti još više ljudima i publici koja će me možda baš zavoleti preko ovih tekstova.
Kako bi ti opisao muzički stil kojim se baviš?
Jednom rečju – INOVATIVNO! Nikada ne odlazim u studio, a da mi je u glavi “Ovo mora biti hit, ovo mora da prođe”, više težim ka tome da napravim nesto drugačije, da pokrenem neki novi pravac. Zato sam i pažljivo birao ljude sa kojima ću da sarađujem. Marko Drežnjak, koji je takođe pop izvođač, pomogao mi je u tome da pronađem svoj muzički integritet i smatram da je za pohvalu to što ga sa svojih 18 godina već imam. Imam svoj fazon. Imam svoj stil. Imam svoju priču i držim se te priče, jer samo na taj način živim, a ljudi uvek osete iskrenost.
Da li imaš uzore na domaćoj ili stranoj sceni, odnosno ko najviše utiče na tebe tokom stvaranja muzike i kreiranja tvog muzičkog stila?
Inspiraciju za rađanje svojih pesama uglavnom nalazim u svakodnevnom životu i situacijama kroz koje prolazim, a što se samog “pakovanja” iliti aranžmana pesama tiče, trudim se da budem u toku, pa s tim u vidu uz poštovanje za istu – inspiraciju nalazim u trenutnoj pop senzaciji – Lejdi Gagi (Lady Gaga).
Koliko pažnje posvećuješ svom izgledu? Kako voliš da se oblačiš, odnosno kako bi opisao svoj stil?
Svako ko želi da ozbiljno pristupi ovom poslu mora da posvećuje pažnju svom izgledu. Maloumnici to mogu da okarakterišu na razne načine, ali ja zaista volim modu, volim i podržavam naše dizajnere i nadam se da ću imati mogućnost da sarađujem sa njima i da nosim njihove kreacije. Trenutno sam oduševljen radom Jovana Stevanovića za JST modnu liniju i Marka Sovilja za Mimimaso. To je neki stil koji bih voleo da izgradim kod sebe i trudim se da sa nekim drugim krpicama iskombinujem autfite slične njihovim. Privlači me i futuristički izgled, ali i retro. Zaista nisam određen i ne poštujem sve striktno, ali moda je za mene stil života. Svoju ličnost ispoljavam kroz garderobu i shodno mogućnostima trudim se da to bude makar 60% od onoga što zamišljam kao savršeno. Inspirišu me dosta i korejanski pop izvođači.
S obzirom na to da živiš u manjoj sredini, kako ljudi reaguju na tvoj stil oblačenja i uopšte tvoje bavljenje ovim muzičkim žanrom?
Ne bih da generalizujem slučaj, ima raznovrsnih komentara, ali niko nije ravnodušan – a to je upravo i pokazatelj da je neko drugačiji i izdignut iz mase. Mene nikada nisu zadovoljavale jednostavne stvari. Uvek sam voleo da komplikujem, da spajam nespojivo, da od nečeg sasvim običnog napravim totalni šik, da pratim tokove, ali opet budem svoj. Što se muzičkog dela tiče, zaista ima više onih koji me podržavaju i to što radim vide kao lagani, ali siguran put ka vrhu, dok su, moram vam priznati, i ovi drugi veoma aktivni. Ali hvala im što svoje slobodno vreme troše kako bi mi pomagali da se o meni priča i piše.
Tekst tvoje pesme “Elektro veza” neki porede sa pesmom “Fejs” Milana Stankovića. Šta misliš o njemu i njegovoj borbi za samostalnost od Grand produkcije?
U pa on se već izborio! Niste čuli? (smeh) Milan je pokazao kako se odlaskom iz jednog od najvećih produkcijskih giganata u zemlji karijera ne prekida, ne nastavlja, ne počinje iznova, već diže na jedan ozbiljan, umetnički nivo. Što se tiče “Elektro veze”, moguće da lirički podseća, tema jeste slična, ali se žanrovski razlikuje, evo već sledeće pesme nam nislu slične! On peva o “Perju”, a ja kažem “Bez tebe lakše je!”
Živiš u Kraljevu. Ipak, cela muzička scena je smeštena u Beograd. Da li planiraš da se preseliš u prestonicu i kakvi su ti planovi nakon završetka srednje muzičke škole?
Generalno, moj najveći problem i jeste mesto stanovanja. Za ovaj posao mi je potrebna prestonica, a tada će mnoge stvari biti lakše. Početi u Kraljevu jeste lepo, ali je veoma teško to proširiti po celoj Srbiji i meni je drago što sam na pola puta svog uspeha. Nakon srednje škole planiram da upišem muzičku akademiju i to u Beogradu pa ako budem imao sreće da svoj posao prebacujem na viši nivo i to je ono što Beograd može da mi pruži. Svi dizajneri, producenti, sve kolege su mi tamo i imaću više mogućnosti da sebe izgradim na pravi način. U Kraljevu je to veoma teško s obzirom na mali broj ljudi sa kojima mogu da sarađujem.
Fotografije: Nemanja Taneski
Milan Maglov je marketing menadžer koji ne dozvoljava da mu životom zavlada svakodnevna rutina, te se trudi da sitnicama razbije monotoniju i širi pozitivnu energiju oko sebe. Voli svoje prijatelje, voli da putuje, sve bi da proba, i u duši je još uvek dete. Svakodnevno uredjuje stranicu “Dnevna doza kreativnosti”. Omiljeni citat: “Be the change you wish to see in the world!