Kao studenti “Cotrugli” poslovne škole, imali smo priliku da slušamo Majka Džordža (Mike George) i njegova predavanja o ličnom razvoju i samoupravljanju. Naša MBA generacija bila je oduševljena njegovim predavanjima i, za razliku od drugih profesora (a njegov čas je bio poslednji), uspevao je da zadrži svaki minut naše pažnje tokom čitava četiri sata. Ko je zapravo Majk Džordž?
Majk Džordž je predavač u “Cotrugli” poslovnoj školi, direktor Spiritual Intelligence Unit u Londonu i predavač na Oxford Leadership Academy. Ako niste imali mogućnost da slušate njegova predavanja, na Amazonu možete da pronađete njegove knjige.
WANNABE MAGAZINE: Možete li da nam ukratko ispričate gde i šta predajete?
MAJK DŽORDŽ: Predajem svuda po svetu. U poslednje dve godine u Velikoj Britaniji, SAD-u, Španiji, Argentini, Brazilu, Makedoniji, Srbiji, Hrvatskoj, Indiji, Nemačkoj i Danskoj. Pokrivam različite teme u zavisnosti od publike i konteksta. U korporativnom sektoru većina predmeta vezana je za razvoj menadžmenta, oslobađajuće liderstvo, emocionalnu inteligenciju. U nekomercijalnom svetu pažnja je više usmerena ka dubljim delovima samosvesti, samoupravljanju i ličnom razvoju. Verovatno ste primetili da su moduli samoupravljanje i lični razvoj, u kojima ste učestvovali u “Cotrugli” poslovnoj školi, progresivno postali dublji, tako da sada imamo mešavinu ova dva, usmerenu ka ličnom razvoju.
Kada ste počeli da predajete lični razvoj, koji je bio Vaš motiv da otpočnete istraživanje baš ove oblasti?
Samo sam se pre više od 30 godina jednog dana probudio i shvatio da u svakoj oblasti života trpim stres. Zato sam odlučio da odvojim vremena kako bih shvatio šta moram da promenim u svom životu. Brzo sam došao do zaključka da sam ja uzrok tom stresu i da je vreme da bolje upoznam sebe. Oko jednu i po godinu sam učio da bih saznao zašto i kako činim sebe nesrećnim. Onda sam počeo da predajem – poneka radionica, poneki kratak čas… Najviše otvorenog tipa i besplatno. Zatim je to spontano raslo i postalo ono čime se bavim skoro 30 godina: podučavanje, obuka, nastava, predavanja, pisanje, itd. Koliko znam, imam deset knjiga posvećenih samorazumevanju i samoupravljanju. Oduvek sam imao motivaciju, ali moj glavni cilj bio je da dođem do istine stvari. Primetio sam da ima dosta mitova i iluzija koje nasleđujemo, lažnih verovanja koja usvajamo i kojih se držimo, a koja izazivaju stres, tako da sam počeo da ih otkrivam. To je bila inspiracija za većinu mojih knjiga i članaka.
Odvajanje ne znači da prestajete da brinete o drugima
Jedna od reči po kojoj ste poznati “Cotrugli” studentima jeste “odvajanje”. Možete li da objasnite šta pod tim podrazumevate? Kako se odvajanje primenjuje u svakodnevnom životu, možete li nam dati neki dobar/loš primer?
Ako krenete da istražujete vezivanje/odvajanje/nevezivanje, na kraju ćete doći do toga da sav naš stres, patnja, tuga i sva naša nesreća potiču od vezivanja. Kada se vežete za nešto ili nekoga, to je u vašem umu jedan događaj. Tako izgubite osećaj sopstva u ideji, slici ili sećanju koje ste vi stvorili u svojoj glavi. Vi niste vaš um! I zapravo se ne vezujete za stvarne predmete ili bića, nego za “slike” predmeta i bića.
Tako da, ako se nešto desi predmetu za koji ste se vezali, imate utisak kao da se vama desilo. Ali to se ne dešava vama. Isto tako se vezujemo za nešto suptilnije stvari, kao što su ideje, verovanja i uspomene i onda, ako se one dovedu u pitanje, vi to shvatate lično. A to u stvari nije vezano za vas, vi niste ideja, verovanje ili uspomena. Vi ste vi, vi ste “ja” koje kaže “ja sam”. Vi “stvarate” te stvari i vi ste stvaralac, ne ostvarenje.
Svaki put kada reagujete emotivno, odnosno svaki put kada učinite da se osećate nesrećno, bilo da je to vezano za neki događaj ili osobu, to je znak da ste se vezali za nekoga ili nešto. To vam pokazuje da morate da pustite nekoga ili nešto iz svog uma ako želite da uspostavite mir i snagu, sreću i zadovoljstvo.
Svaki dan ćete imati stotine prilika da “primetite” ovaj unutrašnji proces. Stotine prilika da opazite kako vaša vezanost čini da se osećate uznemireno/pod stresom, itd., a isto tako će biti prilika da vežbate da ih se oslobodite. Ipak, većina neće videti ili shvatiti vrednost ovakvih prilika jer oni ne vide ništa čudno u tome da budu nesrećni (ljuti, tužni, uplašeni) ili su zavisni od takvih emocija ili jednostavno intelektualno lenji i nisu zainteresovani. Brine ih samo sledeći tekst, mejl, odlazak u pab, klub ili naredna epizoda omiljene TV serije, itd. Njihov stres (nesreća) još nije dosegao nivo na kom će shvatiti da moraju da promene nešto u sebi.
Odvajanje ne znači da prestajete da brinete o drugima. Naprotiv, tako čak možete više da im se posvetite jer nećete biti zauzeti prepuštanjem emocijama.
Koji je glavni faktor koji je omogućio da izgradite samopoštovanje?
Biti drugima na usluzi. Poštovati znači proceniti, odnosno “dati vrednost”. Kada imate malo samopoštovanja, to je znak da ne znate sopstvenu vrednost, što pokazuje da ne znate šta posedujete u sebi. Jedan od najbržih načina da iznutra izgradite samopoštovanje jeste da nađete način da “služite” drugima. I kada to kažem, ne mislim na “korisnički servis”! Tokom ovog procesa shvatate i prepoznajete šta u sebi nosite. Svako od nas je izvor ljubavi i svi imamo potencijal da to izrazimo kroz ljubaznost, saosećanje, brižnost i na stotine drugih načina. Primetićete da, kada izražavate ljubav (ne mislim na holivudsku romantičnu ljubav), oboje osećate kako nešto snažno i dragoceno dolazi iznutra. Ta unutrašnja snaga znači da shvatate sopstvenu vrednost i niko vam je ne može oduzeti. Zatim to postaje osnova vašeg shvatanja sebe, umesto toga šta volite, šta imate, radnog mesta na kojem ste ili onoga što su ljudi o vama rekli. Na taj način se vaše shvatanje vrednosti (poštovati znači proceniti, odnosno “dati vrednost”) zasniva na unutrašnjem stanju, a ne na spoljašnjem statusu i, umesto nestabilno i klimavo, sada je čvrsto i stabilno.
Ipak, za mnoge nije lak zadatak da budu na usluzi drugima. Svi smo vaspitani da verujemo da moramo da steknemo moć/poziciju/imovinu pre drugih, da moramo da koristimo druge kako bismo dobili što želimo, da nam se drugi “nalaze na putu”, itd. Naš način razmišljanja nije “Kako mogu da ti pomognem”, nego je pre “Kako mogu da te iskoristim da bih dobio ono što želim”. U takvim trenucima i sa takvom namerom ne primećujemo da obezvređujemo sebe.
Imam tu privilegiju da radim u "Cotrugli" školi skoro od njihovog osnivanja pre više od deset godina i divim se tome kako je ovaj mladi i dinamični tim uspeo da izgradi kreativnu i disciplinovanu školu
Predajete u mnogim zemljama, što podrazumeva različite kulture, da li ste možda primetili neke razlike između MBA studenata u različitim zemljama i u okviru različitih programa?
Ne baš. Svet je mali i MBA studenti u svim zemljama i kulturama dolaze u učionicu zbog istih stvari: učenja, iskustva i kvalifikacija. Problemi su više-manje isti. Naravno, postoje neke razlike među kulturama, ali modul koji predajem može da se primeni na sve studente kojima imam čast da predajem, nezavisno od toga kojoj kulturi pripadaju.
Reći ću još i ovo. Imam tu privilegiju da radim u “Cotrugli” školi skoro od njihovog osnivanja pre više od deset godina i divim se tome kako je ovaj mladi i dinamični tim uspeo da izgradi kreativnu i disciplinovanu školu. Uživam u modulu pošto su studenti sa Balkana otvoreniji i spremniji da nauče, ali i da se oduče, više nego na nekim drugim mestima na kojima predajem. Opet, to izvlači najbolje iz mene, na čemu sam im zahvalan.
Da li dobijate povratne informacije o promenama kod studenata nakon Vaših predavanja i o kakvim promenama je reč (posle predavanja ili nakon određenog perioda)?
Da, obično napišu nešto o tome u eseju koji mi predaju na ispitu, a i preko “Cotrugli” tima čujem koliko je studenata reklo u kojoj meri je modul lični razvoj uticao na njih i koliko je promenio njihova uverenja, način razmišljanja i ponašanje. Desi se da sretnem studente nekoliko godina kasnije i tada mi prenesu iste utiske. To je u najmanjoj meri akademski modul, tako da se njegov sadržaj razlikuje od drugih. Isto tako, veliki deo predmeta je posvećen vama i vašim osećanjima, a većina ljudi ni ne shvata koliko su željni da više saznaju o sebi, zašto, kako i šta osećaju, pa ga to čini zanimljivim za većinu.
Svi ćemo umreti, a opet, čini se da se ponašamo kao da ćemo da živimo večno. Šta predlažete, kako možemo da postanemo svesni smrti i svesniji života?
Ne veruju svi da je smrt kraj! Ono što što stvarno dolazi do kraja jeste vozilo u kojem ste i “priča” koju u ovom životu pravite. Kraj priče je neizbežan, što znači da će sve vaše vezanosti morati da budu prekinute. Ali da li je to kraj za vas? Možda, možda nije! Kao što znate, mnoge kulture imaju intuitivni osećaj da, dok se forme transformišu i propadaju, svest ne, a svest je ono što mi jesmo. Ali svi moramo da se odlučimo u vezi sa tim. Ako se ozbiljno bavite meditacijom, možete da dosegnete stanje svesti u kome ćete spoznati da ste besmrtni i da ćete samo napustiti svoje telo i nastaviti dalje. Postoje, naravno, mnoge priče i knjige o Iskustvu bliske smrti (IBS) i Vantelesnom iskustvu, tako da je možda bolje da smrt ne uzimamo kao konačni kraj.
Mislim da je ono što ste želeli da kažete ovim pitanjem to da ljudi ne znaju kako da žive. Skloni smo da verujemo da životna zadovoljstva dolaze isključivo spolja, pa zato jurimo fizičku stimulaciju, materijalni uspeh i priznanje drugih. Gubimo se u paničnoj žurbi da steknemo i nagomilamo. Svet nas toliko omete da zaboravimo da budemo mi, živimo jednostavno i budemo zadovoljni iznutra, kako da zastanemo i da se povežemo sa drugima. Gubimo se u svojim vezanostima.
Ako želimo da ispunjeno živimo u sadašnjosti, što znači da želimo da izvučemo sve svoje unutrašnje izvore i da ih iznesemo u spoljašnji svet, potrebno je da “živi umiremo”! To jednostavno znači biti slobodan i odvojiti se od svih stvari za koje mislimo da nam danas omogućavaju da živimo, a koje nam se u stvari isprečuju na putu. To su u velikoj meri površne i čulne stvari, podsticaji koji odaju utisak da nam daju energiju i unose radost u život, a zapravo to ne rade. One samo stimulišu i uzbuđuju, a uzbuđenje istovremeno izaziva zavisnost i iscrpljuje i tako dovodi do gubitka slobode.
Još jednom, odvajanje ne znači da gubite nešto, to znači da menjate svoju vezu sa bilo kim ili bilo čim u vašem životu od vlasnika do poverenika. Oni mi ne “pripadaju”, oni nisu “moji”, to nije “moje”! Svi i sve dođe i ode. To je život. To je stvranost, ali mi veći deo života provedemo svađajući se sa realnošću i pokušavajući da zadržimo stvari i ljude i onda ih koristimo kako bismo opisali sebe. To je greška, ali greška koja je razlog naše nesreće.
Postoje tri stvari - nauka, religija i duhovnost
Imate li omiljenog pisca kada je reč o temi ličnog razvoja (Castaneda, Deepak Chopra, Osho…)?
Ne baš. Nijedan nije uticajniji od drugog. Jedan od razloga je taj što sve što mislite da učite čitajući ih vi već znate. Oni pišu da bi probudili vaše pamćenje, vašu mudrost. Kako to znate – tako što “prepoznajete” ono što oni kažu, a to ne biste mogli da to u dubini sebe niste već znali. Zato, nemojte da se oduševljavate nijednim piscem, nijednim izvorom mudrosti, nego ih koristite da biste postali svesni sopstvenog znanja. Tokom godina pročitao sam delove i odlomke knjiga raznih filozofa i spiritualnih gurua i suštinski svi oni imaju istu poruku – upoznaj samoga sebe, samo koriste različite načine da bi to iskazali. Na pitanje “ko sam ja” ne možete da odgovorite čitanjem knjiga, nego zaista razumevajući ko ste vi, a odgovor je “niko”!
Ipak, “znati” nešto je jedno, a dosledno ga primenjivati potpuno drugo. Lakše je to reći nego učiniti zbog starih navika koje smo razvili, a koje se zasnovane na iluzijama koje smo usvojili.
Kakav je Vaš stav o Fondaciji Ričarda Dokinsa (Richard Dawkins) za razum i nauku? Kakvo je Vaše mišljenje o razlici između nauke i religije?
Postoje tri stvari – nauka, religija i duhovnost. Ako bi trebalo da na Vaše pitanje odgovorim u potpunosti, trebalo bi da napišem manju knjigu! U suštini, nauka ne može da govori o svesti jer nju ne možete da stavite u epruvetu, a religija ne želi da priča o svesti jer je to pretnja za njen sistem verovanja. Kada jednom istražite svest, kada upoznate sebe, shvatićete da “verovanje nije istina” i kada to shvatite, reći ćete zbogom religiji. Sa druge strane, duhovnost se zasniva na ideji da je svest duh, ono što jesmo Vi i ja. Tada meditacija postaje negovanje “duhovnosti” koja ne zavisi od verovanja. Nasuprot tome, duhovnost kaže da ne stvarate i da se ne vežete ni za jedno verovanje, nego da se otvorite za istinu ko ste i šta ste kao duhovno biće. Tako da, iako cenim stav g. Dokinsa, rekao bih da je to skretanje pažnje sa stvarnog zadatka da shvatimo i budemo ono što jesmo.
Koju biste osobu iz našeg vremena voleli da upoznate i sa njom popijete čaj?
Svaki dan pijem čaj sa omiljenom osobom! Znam, malo sam neozbiljan, ali iskreno, nemam heroje niti idole. Ako bi trebalo da dam neki mudar savet, to bi bilo da se ne oduševljavate nekim posebno, već da cenite sve ljude jednako.
Ne klanjajte se ni pred kim, ne posmatrajte sebe kao nekog ko je lošiji od nekog drugog, ali ni kao superiornijeg. Svako od nas je na svom putovanju. Svako ima svoju ulogu u životnoj drami. Ako heroji i postoje, onda su to ljudi širom sveta koji svaki dan nesebično pomažu drugima. O njima nećete čuti u medijima, niti će biti veličani, oni neće pisati autobiografije zato što je njihovo herojstvo spremnost da se žrtvuju za druge svaki dan, a to nije tražen televizijski materijal!
Čime se bavite pored posla? Imate li neki hobi?
Ja zapravo ne odvajam posao od hobija! Ono što radim jeste da služim svojoj svrsi, a to je da budem na usluzi. Zato je polovina seminara, predavanja i radionica koje radim besplatna. Ukoliko se učesnicima seminara ili radionica ne naplaćuje učestvovanje, onda ni je ne naplaćujem, što znači da radim mnogo besplatnih događaja. To je način na koji dajem zauzvrat. Nekada sam dosta igrao skvoš i fudbal, ali sam kao mlađi napravio veliku grešku i nisam vodio računa o stopalima. Sada od fizičkih aktivnosti vozim bicikl i idem u kraće šetnje, a pisanje članaka i knjiga, pripremanje i vođenje seminara i kurseva predstavljaju istovremeno moj posao i hobi!
Kakve knjige volite da čitate? Koliko često čitate?
Ne čitam fikciju, nego samo ono što mogu da “iskoristim” kako bih poboljšao samorazumevanje i svest o sebi. Retko se desilo da sam pročitao celu knjigu, ali udubim se kada imam vremena. Previše sam zauzet pisanjem. Prošlo je preko 30 godina otkako sam čitao bilo šta od fikcije. Nešto u meni jednostavno kaže “to nije stvarno”, a ja se isključivo interesujem za ono što je stvarno, istinito. Tragam za istinom i knjige koristim kako bi mi pomogle da se trgnem i nađem je u sebi.
Koje trikove i tehnike koristite kako biste zadržali ravnotežu i održali svoj lični razvoj?
Meditacija i kontemplacija su moje dve svakodnevne navike koje mi, u kombinaciji sa kreativnim pisanjem i podučavenjem, omogućavaju da ostanem svestan, da se ne uspavam i budem u formi. Još uvek se razvijam. Ipak, postoji taj trenutak kada shvatite da na kraju nije sve u ličnom razvoju. Treba da se razvijate – stičete nove veštine, ali ne i da menjate sebe. Ne treba da gradite novu ličnost! Vi ste već kompletna i savršena osoba takvi kakvi jeste, ali ste prestali toga da budete svesni. Poremetila su vas razna uverenja sveta koji vas okružuje, naročito ona koja kažu da ste upravo ono što ujutru vidite u ogledalu. Ali to nije istina.
Vaše pravo “ja” otkriva se kada se oslobodite vezanosti za sva uverenja, ali je većini ljudi to pomalo zastrašujuće. Ipak, ako nastavite da gajite svest o sebi, prepustite se i gledate “kroz” sve mitove i iluzije kojima su vas učili, doći ćete do trenutka kada ćete shvatiti da ste samo “ja” koje kaže “ja sam”. Tada život postaje igra ispunjena radošću, kao što bi i trebalo da bude. Spolja sve ostaje isto, i dalje jedete, spavate, radite, vozite, i dalje ste roditelj i partner, itd., ali iznutra dolazi do promene i počinjete da živite iz srca, ne iz glave, i vaša sreća više ne potiče iz spoljašnjeg sveta, nego iz unutrašnjeg, što i jeste cilj.
Ali zapamtite, ne verujte mi nijednu reč!
Majk Džordž je predaje menadžment/liderstvo i autor je nekoliko knjiga, uključujući “The 7 Myths About Love” (dostupno na hrvatskom), “Don’t Get MAD Get Wise”, a njegova najnovija knjiga “Immune System of the Soul” upravo je objavljena.
Autor: Ivan Vučetić
Prevod: Vesna Marić
