Gost Wannabe Magazine-a je fantastična Mina Ilić, arhitekta i pozorišni kostimograf, a u čaršiji najpoznatija kao dizajner nakita Koko Daš. Posebna. šarmantna, talentovana – ona je It girl! Sve Minine kolekcije: “Koko Baš”, “Koko Šta?”, “Free Da Daš”, “Koko Mart”, “Koko ćeš kašičica šećera?” itd. već su uveliko rasprodate. Ali bez panike, drage čitateljke, uskoro ćete je videti na “Modi za poneti”. Mali teaser, ekskluzivno za Wannabe Magazine, Mina poklanja četiri komada nakita iz nove kolekcije – više informacija o nagradnoj igri na kraju teksta.
WANNABE MAGAZINE: Mina, ti si vrlo svestrana i angažovana. Želimo da upoznamo svaki tvoj alter-ego, pa da počnemo… Ko je Mina Ilić – dizajner nakita?
MINA ILIĆ: Na jednoj od izložbi na kojoj sam izlagala nakit, otišla sam do šanka po piće, a pored njega je stajala jedna moja koleginica sa fakulteta, koju sam znala iz viđenja. Ona je takođe izlagala svoje rukotvorine. Okrenula se prema meni i pružila mi ruku, pitajući me ko sam. “Koko Daš”, rekoh joj. “Flora Goticcelli“, reče ona.
Bilo je to upoznavanje dve arhitektice nacrtano u nekom stripu, koje imaju svoje superherojske nadimke, tu gde jesu.
A za mene, bio je to jedan vrlo bitan trenutak, kada sam i kroz priču sa njom shvatila da je ovaj hobi zapravo jedan sasvim moj, kreiran svet, u kome se stvari odvijaju bez pravila. Pustiš maštu da priča sa tobom, i stvaraš nešto što ti prija. To uvek mora da izađe na dobro. Kao dizajner nakita, upravo to sam ja: svraka koja skuplja detalje i sklapa ih u jednu celinu.
Zumiran detalj kostima. Samostalno dugme sa kaputa koje se pretvorilo u broš, promenilo namenu.
Ko je Mina Ilić – arhitekta?
Jednom sam živela u Berlinu, gde sam radila u birou poznatog arhitekte Zvi Heckera. To je bila prava arhitektura. Ali ne moja. Do te arhitekture treba još mnogo usavršavanja. Do tad uspevam da je prevedem u scenografiju. Bavim se pozorišnim prostorom, enterijerom scene, u čemu nalazim veliko zadovoljstvo, gde kao i u arhitekturi savladavam različite zahteve zadate teme, reditelja, glumaca i samog prostora scene.
Trenutno počinjem sa radom na predstavi koja će se igrati u Ateljeu 212.
Ko je Mina Ilić – kostimograf?
Kostimom sam počela da se bavim pre šest godina, kada sam radila scenografiju za predstavu “Čarobnjak iz Oza”, i kada je Jasmina Večanski, direktorka Centra za kulturu Pančeva, pomislila da bih umela i to. Za svoje prve kostime dobila sam prvu nagradu na jednom od festivala, i tako je počelo.
U stvari je vrlo logično: ako znaš da skrojiš kuću, sigurno ćeš znati i haljinu. Ako znaš da nađeš simboliku u tekstu za prostor, sigurno ćeš znati i za kostim. A kostim i scenografija treba da rade jedno za drugo, i da na kraju budu celina. Ako to radi jedan čovek, nema sukoba.
Ko je Mina Ilić – poslastičar?
Umem da napravim odličan “čiz kejk”! Kaži “čiiiiz”!
Ko je Mina Ilić – privatno?
Je l’ sa godinama ide umeće da se privatno odvaja od poslovnog? A ako bih bez ovog kakva sam privatno, samo poslovno radila kostime i scenografije, pa i nakit… Verujem da bi nešto zafalilo u kvalitetu. Privatno sam Reljina sestra, Milanova devojka, privatno vozim bicikl po Pančevu, i privatno sada živim u Beogradu.
A evo šta kažu drugi. Iva Brkić, autorka brenda Keewee, u razgovoru za naš magazin o tebi kaže: „ (…) Koko Daš – divne boje, divni materijali. Njen nakit je jako moderan i nosiv, ali u isto vreme vraća u lepu prošlost (…) “; kako to komentarišeš?
Oh! Hvala Ivi Brkić! Ona je jedna od prvih devojaka koja je kupila moj nakit, kao što sam i ja pre nego što sam počela da pravim svoj, samo zbog njenih keramičkih dragosti posećivala Modu za poneti. Ako Iva tako opisuje Koko Daš, to znači da mi je uspelo sve ono o čemu mislim dok ga stvaram.
Meni zvučiš kao wonder woman. Kako postižeš da balansiraš sva svoja interesovanja?
“Wonder Woman”, jao, Anja! (smeh)
Pa to su sve bliska interesovanja, samo su zadaci drugačiji. Kada istražujem, na primer, epohu predstave koju radim, uvek dodjem do nekih detalja koji mogu da se primene i na nakit. Istraživanje je i poželjno, kao i haos informacija.
Koje je najdraže priznanje koje si dobila u dosadašnjoj karijeri?
Najdraže priznanje mi je rad na predstavi “Čekaonica” reditelja Borisa Liješevića. Oblikovanje kostima i scene u savremeno doba, kada mi se činilo da će kritika okarakterisati moj rad kao “Carevo novo odelo”. Ljudi su prepoznali suštinu, a ja sam pobedila svoj stvaralački ego u svrhu jednog zajedničkog dobrog dela.
A Koko Daš najdraže priznanje mi je kad se umorna gnjavim u GSP-u, i kroz prozor vidim devojke koje ulicama nose moj nakit, a one mene ne vide! 
Šta te povezuje sa konceptom “uradi sam” – umetnička ili preduzetnička inspiracija? Kakvi doživljaji su pokretači tvoje kreativnosti?
Upoznala sam pre neki dan jednog trogodišnjeg dečaka Filipa, koji ima svoju omiljenu rečenicu: “Ja to mogu, ja to hoću”. I prisustvovala sam sceni u kojoj dvogodišnja Tara iznosi prazne papire i priča nejasno na svom jeziku, nešto samo njoj znano, a zatim nam se obraća: “Probaj da vidiš”. Dakle, probaj da vidiš. I ja to mogu, ja to hoću.
Praviš jako lepe stvari, pa nas zanima šta su po tebi odlike dobrog ženskog stila?
Smelost. I autentičnost.
Kako odoliš da sve te lepe stvari koje napraviš ne zadržiš za sebe?
Zažmurim, spakujem ih, i onda sam srećna što im se neko obradovao.
Ko su tvoji saradnici? Kako biraš ljude sa kojima radiš i projekte kojima se posvećuješ?
Moja mama je prvi Koko Daš saradnik. Kreativna, vredna i vešta. Tako biram saradnike i na drugim projektima. Mada, uglavnom oni biraju mene.
Da li pratiš feedback svojih fanova, i koliko ti je to važno?
Jako mi je važno kada se devojkama dopada ono što radim. To me motiviše. Nisam im do sada dozvoljavala da utiču na mene tako što bih pravila samo ono što im se najviše dopada, zato što sam želela da razvijam ideje, i svaki put napravim nešto novo, i prezentujem im, znatiželjna kako će to prihvatiti. Stvarno sam želela da svaka stvar bude unikatna, da svaka devojka ima samo svoju, jedinu na svetu.
Posle prodajnih izložbi, uskoro ćemo tvoj nakit moći da pogledamo i online, možeš li nam otkriti nešto više o tome?
Veliki broj devojaka nije bio u mogućnosti da dođe na neku od izložbi, a vrlo su fine, i pišu mi često, inbox mi je prepun i ne stižem svima da odgovorim na vreme, pa sam zato odlučila da im namenim jedan od albuma, napravim nešto blisko onome što im se dopada, i pošaljem im.
Čime ćeš nas još obradovati u narednom periodu? U kom pravcu planiraš da se razvijaš?
Koko Daš je nastao kao detalj izveden iz mog bavljenja kostimom. Sada nameravam da uradim nešto što sam oduvek želela, a to je da napravim svoju kolekciju garderobe. Kokolekciju! Počela sam da radim na tome, ali trebaće mi malo vremena, pored obaveza koje imam u narednom periodu.
Da li čitaš Wannabe Magazine?
S vremena na vreme, da. Omiljena rubrika mi je ona koja govori o istoriji mode. Interesantno je znati kako su koji nosivi modni detalji nastali, i šta je to što je u prošlosti smišljeno iz praktičnih razloga, a mi ih nosimo danas na praktičan ili nepraktičan način.
Ti sigurno znaš – šta će biti najslađi trend ove jeseni?
Znaš šta je najslađe: ne pratiti trend uopšte! Ove jeseni neka svako bude svoj.
U saradnji sa Minom, poklanjamo vam četiri komada nakita iz njene nove kolekcije. U komentarima ispod ovog teksta napišite svoja razmišljanja na temu “Ja to mogu, ja to hoću”. Redakcija će u sredu 28. septembra 2011. godine izabrati najbolja 4 komentara i kontaktirati dobitnike sa uputstvom kako da preuzmu svoje nagrade.
Anja Šišarica je radoznala. Tokom doktorskih studija u Londonu njena tema istraživanja je kreativnost, i poslovno i privatno. Živi svuda po malo, ali nekako uvek na kraju završi u Novom Sadu. Voli pristojne ljude i još previše toga.
