Mirjana Bradonjić je devojka za primer. Ova dvadesetšestogodišnja Beograđanka je diplomirani dizajner tekstila i odeće, a modu posmatra kao koncept preplitanja dizajna, slikarstva, fotografije, a sve kroz maštu i viziju stvaraoca. Više nego dovoljan razlog da Wannabe Magazine proćaska sa njom.
WANNABE MAGAZINE: Kao devojčica si se bavila slikanjem. Kako si od slikarstva došla do mode?
MIRJANA BRADONJIĆ: Zanimjivo pitanje! S obzirom na to sam još kao mala volela da crtam, neki prvi crteži koje pamtim su još iz obdaništa – crteži devojčica u zanimljivoj odeći sa gomilom nekih detalja. Ono što je već u osnovnoj školi bilo očito za moje roditelje je da bi takvo dete bilo korisno usmeriti u tom pravcu, ka učenju crtanja i slikanja, i osposobiti ga za dalje bavljenje umetnošcu. Ubrzo sam sa sestrom upisala školu crtanja i slikanja. Tamo se moj talenat dosta razvio, uobličio, upakovao i od srednje škole sam već znala da je slikanje sve što volim i sve ono što jesam. Kasnije sam ipak želela da tu svoju veliku ljubav primenim na nekim opipljivijim formama kao što su odeća, obuća, modni detalji, i tako upisala i završila modni dizajn.
Šta je posao stiliste i koliko može da se bude profesionalan u tom poslu, s obzirom na to da stil odražava lične stavove?
Prvo i osnovno što bih poručila mladim ljudima koji žele da se bave ovim poslom je da završe stručne škole, zatim da imaju poverenja u svoj lični stil, ali da budu fleksibilni u svakoj situaciji. Svaka vrsta sujete ili bilo čega što bi poljuljalo nečije mesto na zamišljenom tronu je štetno! Samo tako će postati pravi profesionalaci.
Na osnovu do sada stečenog iskustva mogu da kažem da postoji samo jedno i osnovno pravilo a to je: bez obzira koga i u kakvoj situaciji stilizovali, lični pečat je nešto najvažnije! Osobe koje treba stilizovati na kraju svakog stajlinga koji uradite moraju predstavljati vaš mali poduhvat, kako bi se u oku posmatrača prepoznalo to “nešto” što vas izdvaja od drugih!
Radila si sa Sašom Vidićem, koliko si naučila od njega?
Da, radila sam sa Sašom nekoliko godina. To je bilo lepo, ali u isto vreme veoma naporno iskustvo. To je bilo još za vreme studija. Tada sam se trudila da svaku njegovu reč, predlog, sugestiju, prihvatim i tako naučim neke male ali vredne tajne zanata. Sada već mogu samostalno da radim, tako da – iako je bilo naporno, mislim da je sve to vredelo truda.
Koliko si imala kontakta sa domaćom estradom i za koga možeš da kazeš da je osoba sa stilom?
Radeći sa Sašom Vidićem logično je da su svi poslovi koje smo radili bili vezani za estradu, ali i za neke poznate ličnosti, intelektualce koji su van tog sveta, kao npr. Branislav Lečić. Razni spotovi, reklame, modna slikanja su mi dali veliko iskustvo u ovom poslu, ali i svest o tome koji je moj pravac što se stajlinga tiče, šta izgleda dobro i u kojoj prilici.
Za sada nikoga ne bih posebno izdvajala, jer se privatni stil nekih od tih ljudi veoma razlikuje od onog kako izgledaju na sceni. Ali sveobuhvatni utisak je da je “estradni stil” u našoj zemlji poprilično jednoobrazan.
Radila si instalacije, što je posebno zanimljivo, jer nema direktne veze sa modom. Šta te je inspirisalo na to i kako je prihvaćen takav poduhvat u Srbiji?
Da, instalacije same po sebi ostavljaju snažan utisak čak i za nekoga ko nema niikave veze sa umetnošću ili modom. One imaju samo jedan zadatak – da same pričaju priču. Gomila ideja koje nisu prebačene na papir, platno, već u trodimenzionalne oblike, su me učinile srećnom u datim trenutcima. Moram reći da moje iskustvo u takvim poduhvatima nije veliko, ali je svakako nešto što će biti prisutno u mom daljem stvaranju, a tada ću više moći da kažem o utiscima većeg broja ljudi.
Za koga stvaraš?
Stvaram lepotu za sve! Trenutno su to limitirane serije za pripadnice lepšeg pola, kao što su modni detalji, ali i oslikana ženska odeća i obuća. Takođe, veliki planovi su vezani za rad na realizaciji modnih detalja i odeće za muškarce.
Koji su tvoji sledeći koraci?
Rad, rad i samo rad! Osmišljavanje nove kolekcije aksesoara, ali i nečeg novog kao što je ručno oslikana odeća i obuća. Takođe, ono što već godinama planiram je otvaranje svog showroom-a, tako da su neke ambicije i planovi vezani za ostvarenje ovog sna.
Da li je haute couture na staklenim nogama?
Ne, mislim da nije. Pa moda održava ovaj svet u boji, zar ne?
Kako si ti kao dizajner reagovala na smene u kućama Balmain i Dior?
Volim da kažem da ništa nije slučajno, a takođe smatram da će vreme pokazati koliko će neki novi kreativni direktor uspeti da opravda povernje svojih kupaca, bio mlad ili ne, iskusan ili ne.
Da li možeš da nam objasniš pojam fascinatora?
Fascinatori predstavljaju vrstu ukrasa za kosu. Uglavnom za osnovu imaju rajf ili šnalu/češalj, na koji se stavljaju ukrasi u različitim formama i veličinama. Ono po čemu su prepoznatljivi su uglavnom perje i razne vrste mreži i tila koje mogu padati preko očiju. Veoma su primenljivi: od nekih neformalnih prilika pa do, kao što smo bili svedoci, kraljevskog venčanja, gde su isti predstavljali statusni simbol.
Imaš li neki film ili CD da nam preporučis?
Moj omiljeni film oduvek, i mislim da se to nikada neće promeniti, je “Gone With the Wind”. Zanimljive scene kostima, prirode i dobra glume.
Imala si neke planove da odeš, ali si ipak ostala. Da li žališ ili tek planiraš da osvajaš neka druga područja?
Još na fakultetu sam konkurisala sa svojim skicama scenskog kostima na poznati Univerzitet u Los Anđelesu – UCLA, na odsek za scensku umetnost. Problem nije bio u talentu, već u nemogućnosti finansiranja studija, tako da sam ostala u Srbiji. Naravno da mi nije bilo pravo, ali ukoliko dobijete potvrdu da vaš rad vredi negde van, a ipak ostanete u zemji gde se bilo koji način umetničkog stvaralaštva i dalje ne ceni dovoljno, onda se morate truditi i uzeti stvari u svoje ruke. Naravno da planiram da se svojim radom predstavim i stranoj publici, jer mislim da talenat ne poznaje granice.
Kako izgleda jedan tvoj dan?
Hm, uglavnom kreativno – planiranje pa potom rad na izradi unikata. A svakako da su tu neki dragi ljudi i trenuci, koji zapravo i jesu pokretač za nove ideje i poduhvate.
Šta smatraš svojim zaštitnim znakom?
Mogućnost kombinovanja različitih tehnika i materijala, a da sve izgleda skladno, a opet drugačije, posebno, moje.
Gde pronalaziš inspiraciju?
U svemu što mi se učini interesantno u datom trenutku. U zanimljivom preplitanju boja i oblika koje možete videti svuda oko sebe, u nekoj osobi, kulturi, pesmi, filmu…
Da li je važnije stvarati vodeći se svojom maštom, ili vodeći se drugima i zaradom? Koliko zaista može da se zaradi?
Smatram da je finansijski momenat bitan, uostalom svi mi radimo i živimo od novca. Ali najvažnije za ljude koji se bave bilo kojim oblikom umetnosti je da nikad ne menjaju svoj stil i svoju viziju zarad nekog trenutnog trenda i momenta.
Zarada varira i veoma se razlikuje od slučaja do slučaja. Takođe postoji i veliki broj nepredviđenih situacija koje mladim umetnicima nikada ne bi pale na pamet, jer su umetnici.
Koliko trendovi utiču na tvoj rad?
Dosta, ali u svemu treba imati meru i ostati svoj.
Ko je “odgovoran” za popularizaciju šešira i ostalih aksesoara za glavu?
Neke kulture koje se nikada nisu ni odricale ovih “lepotana” poput Ujedinjenog Kraljevstva, ali i neke modne i estradne ličnosti koje na neki način diktiraju i utiču na formiranje modnih trendova.
Šta misliš o radu Filipa Trejsija (Philip Treacy)?
Veoma mi se sviđa. Sofisticiran i odmeren. Moj stil u izradi istih je ipak dosta slobodniji i više umetnički, ali lepo je videti široku lepezu stilova i načina izrade istih.
Kako bi opisala svoj stil?
Poseban, umetnički, nekomercijalan, a opet upakovan da bude nosiv svuda, sa jasnim formama i dominacijom jakih boja.
A kako ti se čini stil Beograđanki?
Zanimljiv, na momente jednoličan, ali smatram da je najbitnije kako nešto izneseš, a one to rade i te kako dobro.
Koje boje i materijale najčešće koristiš/najviše voliš?
Uglavnom su to prirodni materijali i jarke boje.
Kako može da se dođe do tvojih radova?
Trenutno putem moje Facebook grupe gde je predstavljen veliki deo mog rada. Naglasila bih da je svaki komad unikat, i da su dobrodošli svi kojima se moj rad sviđa i koji žele neki poseban komad za sebe koji će ih odvajati od drugih.
I za kraj, šta najviše voliš da čitaš u Wannabe Magazine-u?
Definitivno su to modne rubrike koje su u isto vreme informativne i zanimljive!
U saradnji sa Mirjanom, poklanjamo jedan wedding fascinator, jedan broš i jedan par minđuša. U komentarima ispod ovog teksta napišite kakav nakit predstavlja vaš zaštitni znak i zbog čega. Redakcija će u sredu, 29. juna 2011. godine izabrati tri najbolja komentara i kontaktirati dobitnike sa uputstvom kako da preuzmu svoje nagrade.
Milica Jarić je na papiru diplomirani ekonomista, a u stvarnosti zaljubljenik u modu, filmove Vudi Alena i poeziju Majakovskog. Ponaša se u skladu sa svojim godinama samo kada je neophodno, obožava svog psa, crnu kafu, najviše para troši na haljine, a kada bi mogla, obojila bi ceo svet u nijanse plave. “A girl should be two things: classy and fabulous.” (Coco Chanel)
