WANNABE MAGAZINE: Zdravo Mirjana, kako si i šta radiš ovih dana?
MIRJANA STANKOVIĆ: E ćao, hvala na pitanju Nina, dobro sam i evo polako se pripremam za Fashion week “Alta Roma” u Rimu, koji će se održati od 8. do 17. jula. Pored toga usavršavam italijanski, očekujem povoljne vesti po pitanju nekih drugih inostranih angažmana i naravno pokušavam da smršam! (smeh)
Mlade devojke koje su na početku manekenske karijere će sigurno interesovati tvoj početak, reci nam više o tome?
Možda zvuči neverovatno, ali sve je počelo tako što me je jednog dana na ulici zaustavila direktorka agencije Forma Viva (zastupnik takmičenja Elite Model Look) i ponudila da se prijavim za Izbor za nova lica “Elite Model Look”. Meni u tom trenutku to i nije bilo toliko zanimljivo, imala sam samo 15 godina, išla u muzičku školu i svirala flautu, međutim na nagovor tetke, odlučila sam da se prijavim.
Kako je prošao taj kasting i šta je usledilo nakon toga?
Procedura je bila takva da sam morala da završim njihov manekenski kurs i da uradim book, zatim je usledio internacionalni kasting, gde su došli ljudi iz Milana, i odabrali 18 finalistkinja, a među njima sam bila i ja. U samom izboru za novo lice nisam prošla, ali je iste godine bio organizovan još jedan kasting za nova lica, na kome sam dobila šansu da se oprobam u internacionalnom modelingu.
Za koju agenciju si počela da radiš?
IMG Models, to je agencija koja radi sa velikim brojem svetskih modela, kao što su Žizel Bundšen, Alek Vek, Mila Jovović, Liv Tajler, Nataša Vojinović, Adrijana Lima i mnoge druge.
Koji je bio tvoj prvi veći projekat na kojem si radila i kakvo je tvoje iskustvo?
Prvi veliki projekat je bila reklamna kampanja za modnu kuću Nina Ricci. Snimanje je bilo u Južnoj Africi, gde sam radila sa poznatim svetskim fotografom Dejvidom Hamiltonom. Tada sam imala 16 godina i bila sam prva i poslednja Srpkinja koja je radila kampanju za ovu modnu kuću. Iskustvo je bilo fantastično, jer je samo snimanje trajalo 10 dana, kao da sam bila na godišnjem odmoru.
Moram da priznam da mi se jako dopadaju editorijali koje si radila za “Vogue Sposa”, kakvo je iskustvo sa italijanskim modnim svetom, kakvi su za saradnju?
Pored predrasuda koje postaje kada su Italijani u pitanju, moje iskustvo sa njima je bilo odlično, bili su izuzetno profesionalni. Probala sam preko 150 različitih modela venčanica i mislim da sutra kada bi trebalo da izaberem jednu za svoje venčanje, ne bih znala za koju da se odlučim (smeh). Inače, slikanje u venčanicama nije nimalo jednostavno, jer je jako statično. Bukvalno si u jednoj pozi po 45 minuta, ali dobro, na kraju kad sam videla fotografije, bila sam presrećna.
Radila si za modne kuće poput Cavalli, John Galiano, Gucci, Armani i za još mnoge druge, ko je na tebe ostavio najjači pozitivni, a ko najnegativniji utisak?
Najjači utisak na mene ostavio je Roberto Cavalli lično, koji mi je nakon revije koju sam radila, poklonio korset i torbu. Cavalli je izuzetno pozitivan, profesionalan, voli Srpkinje i ono što je najbitnije jeste da se prema manekenkama odnosi sasvim korektno. Takođe, tu je i čuveni Galliano, čiju reviju sam nosila u Parizu, to je bila kolekcija za proleće/leto 2004. inspirisana drevnim Egiptom. Galiano je “lud” (smeh) izuzetno kreativan i zabavan. Nažalost, negativnih je bilo prilično, jer iako taj svet deluje glamurozno na prvi pogled i nije baš tako kao što se čini i što je negde i opšte poznato u tom svetu vladaju “čudna” pravila.
Kako to misliš?
Pa sami kreatori se ponašaju ponekad nadmeno, ali to toliko i nije strašno, jer je na neki način njima i oprošteno, zbog njihovog talenta i uspeha. Problem su više agencije i sve ono što se dešava iza scene. Prvo izbor devojaka je vrlo čudan. To su uglavnom jako mršave, tj. krajnje anoreksične devojke i većina kreatora upravo bira takve devojke. Npr. oni traže da obim kukova ne sme da pređe 90 cm, uglavnom traže da bude ispod, što je priznaćete na visunu od 180 cm, bolesno! Predlažu devojkama izgladnjivanje, nekim suludim dijetama, npr. ne jedi ništa slatko, slano, masno – u prevodu ne jedi bukvalno ništa!
Postoji mnogo predrasuda kada je posao modelinga u pitanju, koje je tvoje mišljenje o tome?
Većina manekenki su neformirane, labilne ličnosti, verovatno zbog toga što su prerano uplovile u taj svet. Postoji tu i faktor siromaštva. Mnoge su poreklom iz Ukrajine, Rusije, Moldavije – u ovom poslu, što bi se reklo ide se “trbuhom za kruhom”. To su često devojke koje ne prezaju ni od čega, da bi ostvarile svoj cilj, a to je da prehrane svoje porodice. Novac koji zarade šalju svojim roditeljima. Jako je teško da se zaradi u modelingu zato što je konkurencija prevelika.
Dobro, kolika je onda prosečna zarada i šta je najbolje plaćeno?
Prosečna zarada ne postoji, sve zavisi koliko posla imaš u toku meseca. Troškovi su veliki i agencije uzimaju veliki procenat, npr. agencije u Parizu uzimaju 70%, Milano uzima 50%, dok manje poznatija modna tržišta uzimaju od 20-25%. I pored toga deo preostalog honorara odlazi na stanarinu, avionske karte, troškove agencije i nedeljni džeparac od 50 evra, sve ono što su uložili, ti moraš agenciji da vratiš. Na kraju ono što ostane, ako ostane, odlazi tebi u džep. Najbolje se plaćaju lookbook-ovi i reklamne kampanje. Revije, bez obzira koji fashion week je u pitanju, kao i editorijali su slabo plaćeni.
Da li je istinita tvrdnja nekih, da je modeling paravan za prostituciju?
Ne bih da generalizujem, jer prvo polazim od sebe i to nikako nije deo moje manekenske priče, ali mogu slobodno da kažem da ima istine u nekim slučajevima, da sam bila prisutna u nekim situacijama u kojima se to i očekivalo od devojaka. Nigde ne postoji direktan i otvoren poziv za to, uglavnom se dešava u nekim “spontanim situacijama”, npr. u izlascima, gde se uvek slučajno pojave “raznorazni” muškarci, a dalje se već zna.
Gde su ljudi iz agencije u toj priči? Da li oni vode računa o devojkama, jer tu ipak ima i mnogo maloletnih lica?
Da, agencija vodi računa o maloletnim devojkama, tako što su im izlasci strogo zabranjeni, pa ukoliko tu zabranu prekrše, vraćaju ih kući. Međutim, punoletne devojke imaju svu slobodu, i nije problem agencije šta one rade u slobodno vreme, što sa te neke profesionalne strane i jeste logično, međutim, mnoge devojke su u nepoznatim gradovima, prepuštene same sebi i ponavljam, te devojke su mahom nezrele i neiskusne iz čega proizilaze upravo svi ti problemi, a samim tim i predrasude.
Sad smo prošli kroz sve negativne strane modelinga, ajde da popričamo malo i o onim lepim stranama, na primer šta je to što je dobro u ovoj celoj priči?
Putovanja, učenje jezika, nova i lepa poznanstva, jer u modnom svetu nisu svi “frikovi” i nisu svi opterećeni modom do ludila.
Nakon ovakvog iskustva, kako ti doživljavaš modu?
Kao surovu industriju, sa primesama umetnosti. Nažalost, sve ono što je iza te umetnosti, ma koliko je veličali kroz modu, ima gorki ukus.
A šta misliš o srpskoj modnoj sceni?
Još uvek ima propusta kada su fashion week-ovi u pitanju. Nažalost, sami kreatori nisu dovoljno popularni, niko u njih ne ulaže, da bi se dovoljno izreklamirali, a na prvom mestu da bi imali sredstava da izrade kolekcije.
Radila si prvi editorijal za Wannabe Magazine, kakvo je to bilo iskustvo?
Moram priznati da mi je to bilo jedno od najzabavnijih snimanja ikada. Ekipa je stvarno bila super. Toliko mladih, talentovanih i pozitivnih ljudi na jednom mestu nisam srela dugo. Inače ovo je prvi put da sam radila editorijal u Beogradu. Sviđa mi se kakvu energiju ima ceo Wannabe tim. Sve pohvale!
Hvala Mirjana, sve pohvale i tebi! I za kraj, koji savet bi mogla da daš devojkama koje se odluče za ovaj poziv?
Pamet u glavu. Držite se isključivo svoje intuicije, ne podležite iskušenjima. Sav taj spoljašnji sjaj, nije vredan toga.
Nina Fićović je pomislila da je potrebna, možda čak i neophodna. U svakom slučaju, usudila se da vam menja život svojim delima. Nasmejana do oblaka, ponekad i zapanjena svojom kreativnošću i maštom, svoje snove je skoro sve odsanjala i sada je vreme da ih podeli sa vama.
