Mladi su danas mahom nezadovoljni, a opet ne rade ništa po tom pitanju. Čekaju sve na gotovo i imaju slobodnog vremena na pretek, iako je ono luksuz. Kako se snalazi na kreativan način na beogradskom asfaltu, ispričaće nam Mirna Zarić.
WANNABE MAGAZINE: U ovom brzom gradu, sve je stvar dobre organizacije, kako si se ti snašla, imaš li slobodnog vremena?
MIRNA ZARIĆ: Nisam ja ni neki obožavatelj velike količine slobodnog vremena. Najgora stvar koja se može desiti čoveku je dokonost. Tada ti misli odu, počneš da se opterećuješ nekim nebitnim stvarima i sam sebi stvaraš tenziju. Ja možda malo i preterujem sa obavezama koje sam sebi nametnula. Posao, časovi francuskog jezika, časovi baleta, slikanje, šivenje… Ali je lepo kad legneš u krevet i shvatiš da si taj dan stvarno nešto uradio, napravio, naučio, nekako si zadovoljan.
Mladi traže posao, “mole Boga da ga ne nađu” i neće da se cimaju, jer sve ide po principu ko koga poznaje. Kakva su tvoja iskustva traženja posla, za vreme i nakon studija? Šta je bio tvoj prvi posao?
Istina je da se većinom poslovi nalaze preko veze, ali to ljudi često koriste i kao izgovor za svoju lenjost. Verujem da se upornim trudom i radom može postići gotovo sve. Ja sam prve pare zaradila na drugoj godini fakulteta. Profesor nam je ponudio da anketiramo studente za novu mrežu mobilne telefonije koja je ulazila na tržište. Nismo dobili neke velike pare, ali su mi baš bile drage. I istina je da se promeni odnos prema novcu kad počneš sam da ga zarađujuješ. Tek onda vidiš koliko to vredi.
Šta te motivisalo da svoju kreativnost usmeriš u pravcu kreiranja majičica i akcesoara. Kako si došla na ideju i odlučila da se oprobaš u tome?
Ima jedna scena u Simpsonovima kada Homer počne da predaje u večernjoj školi i kao svaki pravi profesor hoće da ima somotni sako sa kožnim zakrpama na laktovima. E, on se zezne i stavi somotne zakrpe na kožni sako. Tada mu Mardž kaže: Pobogu, uništio si nov sako! I na to će on: Ispravka, uništio sam dva nova sakoa! E, tako je bilo i sa mnom. Uništavala sam i uništavala, dok nije nešto počelo da se pojavljuje iz toga.
Konkretno, slikanje je počelo tako što sam po uzoru na Balaševićevu pesmu Ljerka (bela haljina u višnjama…) poželela da i ja imam takvu haljinu. Pošto nije bilo šanse da se nađe takva, ja sam odlučila da sašijem običnu belu i da sama naslikam višnje. Trajalo je nekih pet dana, ali je vredelo svog truda.
Koot Lutcha. Da li je kutlača bila inspiracija za brend?
Jedan dan sam sedila sa mojim prijateljem Vukom, fenomenalnim grafičkim dizajnerom i smišljali smo kako bi mogao da se zove brend. To ime je trebalo da sadrži sve ono što te rukotvorine predstavljaju, da bude originalno, malo otkačeno, drugačije i da se iz njega može zaključiti da je sve home-made. I tako nam pade na pamet kutlača. Nema ničeg domaćinskijeg od nje. (smeh)
Na profilu grupe preporučuješ fanovima da te mogu potražiti ispred TC Ušće. Kako je protekla ta promocija?
Sad smo za stalno u Ušću. Moj kolega sa fakulteta, Aleksandar, drži štampariju i od skora su uveli u asortiman i štampane majice. Ono po čemu se te majice razlikuju od svih drugih je Kootlutcha nakit koji se dobija uz njih, za veoma nisku cenu.
Da li sve radiš sama? Ko ti je najveća podrška?
Što se tiče slikanja i šivenja, sve radim sama, ali mislim da Koot Lutcha ne bi mogla dostići ove razmere da nije bilo svih tih divnih prijatelja koji su mi pomogli. Namučila sam ih oko fotografisanja, davanja ideja, moralne podrške… I hvala im za to.
S obzirom da je sve slikano, šiveno i ručno vezeno, koliko vremena je potrebno od ideje do izrade za majicu/akcesoar? Da li se isplati?
Od trenutka kada se smisli ideja, majica može biti gotova za jedan do dva dana. Sve zavisi od toga kolika je slika, da li ima više slojeva boje, pa mora duže da se suši… Najveća ulaganja su vremenska. Nažalost, ovdje to ne može da se naplati koliko stvarno vredi, ali meni je dovoljna satisfakcija kada vidim da neko nosi moj rad.
Da li je to trenutni hir, zanimacija ili planiraš nesto ozbiljnije sa Koot Lutcha?
To je nesto što mene ispunjava, moj izduvni ventil, ali polako postaje sve ozbiljnije. Trebalo bi uskoro da se organizuje i prodajna izložba.
Interesantno je što pri odabiru Koot Lucha proizvoda, potencijalni kupci imaju izbora. Šta im je to sve ponuđeno?
Pošto svaku naručenu majicu ja moram ponovo naslikati, kupci mogu da kažu da li žele da promene boju majice, kose i očiju (ako je devojka na slici) ili bilo čega drugog. Takođe, mogu da mi daju i sliku koju žele da ima naslikam. Tako da majica postaje apsolutno personalizovana i prilagođena njima.
Kako se može doći do tvoje unikatne majice i nakita?
Majice i nakit se mogu naručiti preko facebooka ili na mail kootlutcha@gmail.com. Sve majice su pakovane u bele kutije sa crvenom mašnom, pa mogu biti savršen poklon, a uz svaku se dobija i ručno pravljen broš.
U saradnji sa Mirnom, poklanjamo vam tri broša iz njene kolekcije. Prva tri komentara ispod ovog teksta biće nagrađeni. Redakcija će do kraja sutrašnjeg dana kontaktirati dobitnike sa uputstvom kako da preuzmu svoje nagrade.
Iva Lekić voli podjednako da komplikuje i pojednostavljuje, čvrsto veruje svom instinktu i ne daje obećanja, jer ih zaboravlja. Ima skoro savršen odbrambeni mehanizam protiv primitivnih oblika života koji nas okružuju. Još uvek ne zna šta će biti kad poraste.
