Mlada umetnica Sanda Ristovski uvešće vas u priču o slikanju, modi i inspiraciji kakvu do sada niste upoznali. Da li ste spremni za susret sa umetnošću?
WANNABE MAGAZINE: Kada se i kako javila tvoja ljubav prema umetnosti?
SANDA RISTOVSKI: Potičem iz umetničke porodice, otac mi je bio kompozitor (Laza Ristovski), a mama je magistar vajarstva, pa mi je umetnost od rođenja bliska. Rasla sam između koncerata Bijelog Dugmeta i ateljea čuvenog Sergeja, kod koga se mama u to vreme spremala za prijemni na Likovnoj akademiji. Kada sam imala četiri godine, odvela me je na izložbu “Od El Greka do Goje” u Narodnom muzeju. Čim smo se vratile kući, naslikala sam na zidu svoje prve slike i ogradila ih crvenim koncem. U šali volim da kažem, da je to bila moja prva samostalna izložba.
Između slikanja i kreiranja čime još voliš da se baviš?
Muzika je, takođe, moja velika ljubav. Završila sam srednju muzičku školu “Mokranjac” i sviram klavir. U pozadini svega što radim, uvek mora da se čuje neka dobra muzika.
Akvaristika je nešto u čemu uživam. U stanu imamo četiri akvarijuma, svaki detalj je pažljivo odabran i izgleda kao otkinuti deo prirode.
Kako bi umetnost kojom se baviš opisala u par rečenica?
U mojoj umetnosti boje dočaravaju emociju. Slike su ekspresivne i uvek izazvane ličnom impresijom, bilo da opisujem lepotu i sklad prirode, ili da kritikujem i podsmevam se nekim novim “vrednostima” i ljudskim slabostima.
Smatram da svako umetničko delo mora biti iskreno, mora da sazri u umetniku, i na kraju, mora da govori.
Za koje slikarsko delo imaš utisak kao da “priča hiljadu reči“?
Moj omiljeni slikar je Edgar Dega (Edgar Degas). Još kao dete zavolela sam njegove balerine, a kada sam i stekla znanje o slikarstvu, postala sam svesna snage pokreta na njegovim delima i lepote kolorita koji koristi.
Jedna od mojih omiljenih slika je i “Misterija i melanholija ulice” koju je naslikao Đorđo de Ćiriko (Giorgio de Chirico). U nju zaista možete ući i osetiti vlagu, toplotu i miris.
Takođe, fascinirala me je i Mona Liza, ali tek kada sam je videla uživo. Čula sam razne kritike u vezi sa njom, ali moram priznati, mene je opčinila atmosferom, snagom, i načinom na koji dominira u prostoru.
Radila si kao kostimograf predstava “Izbiračica“ i “Ožalošćena porodica“ Petra Zeca i “Sarajka u parlamentu“ Isidore Bjelice. Po čemu pamtiš rad u pozorištu?
Poslovi tog tipa uvek budu spoj lepog druženja i ogromnog rada. U to vreme sam završavala Akademiju i veoma sam se radovala svakom novom izazovu. Smatram to lepim, korisnim iskustvom iz koga sam mnogo naučila.
Takođe, dugi niz godina bila si i profesor likovne kulture u osnovnim školama. Šta decu najviše privlači kada je reč o umetnosti?
Moja predavanja nisu bila konvencionalna. Program po kome se radi u školama smatram besmislenim i zastarelim, i tvrdim da deca danas u školi ne mogu ništa naučiti o umetnosti, ukoliko se ne potrudite i ne izmislite način na koji ćete im preneti znanje.
Ja sam pravila od učionice slikarski atelje, puštala im muziku, postavljala “mrtve prirode”, vodila ih napolje da posmatraju lišće, kamenčiće i svet oko sebe.
Deca moraju prvo naučiti da primećuju lepotu u svom najbližem okruženju i prirodi da bi umetnost uopšte mogla da ih zainteresuje.
Vole kad im pokažete da jabuka i nije baš uvek samo crvena, i da trava ne mora uvek biti samo zelena, da je umetnost vesela i kreativna, a ne dosadna.
Kada se spoje kreativnost i ljubav prema modi nastanu haljine Sunny. Reci nam nešto više o svojoj modnoj kolekciji.
Mnogo godina sam kroz akt istraživala formu i lepotu ženskog tela, a koloritom opisivala emocije. Javila se potreba da izrazim svoju umetnost na još jedan način i nađem savršen spoj oblika i boje. Kao posledica tog dugogodišnjeg traganja, 2009. godine nastale su haljine Sunny.
Prva linija je u potpunosti načinjena od svile, ističe udobnost i lepotu prirodnog materijala, prateći liniju tela.
Druga linija je mešavina svile i likre i prijanja uz kožu. Ekspresivnih boja, asocira na sunce i radost.
Njih sam predstavila na modnoj reviji prošle godine, u Bolu na Braču.
Kako bi opisala svoj modni stil?
Moj modni stil je isti kao i moje haljine, ženstven i veseo. Nikad ne nosim stvari koje su previše “u trendu”, jer mi je to komično.
Dopada mi se Džon Galijano (John Galliano) i imam puno njegovih komada odeće. Njegov kroj mi uvek pristaje, bilo da se radi o farmerkama, sakoima ili običnim majicama. Posebno volim tašne koje dizajnira jer su posebne, drugačije i neuništive.
Ne kupujem garderobu mnogo i često, ali imam tu žensku “bolest” da kad mi se nešto dopadne, moram imati po svaku cenu.
Na čemu trenutno radiš?
Pripremam izložbu slika i modnu reviju 06.03. u Buhi. Samu reviju će pratiti gudački kvartet Intermezzo, sa kojim inače sarađujem kada je u pitanju styling.
Takođe, radim na svom projektu “Ko su svinje”? Prvi put sam i zašla iz okvira same umetnosti, i počela projektno da razmišljam. Bavim se problemom koji je sociološki i kulturološki na multidisciplinaran način, kroz izložbu slika, video rad, kostime i tribine.
Gde vidiš sebe za deset godina?
Veoma sam zadovoljna na svim poljima i nemam megalomanske planove i želje, već mi je važno da u svemu što radim dam svoj maksimum. Tako mi se planovi ostvaruju jedan po jedan i stalno se pojavljuju novi izazovi.
Tvoja poruka za sve umetnike i ljubitelje umetnosti u našoj zemlji.
Poručila bih im da se trude da uživaju u svemu što rade i da se raduju svakom novom danu, ali ovo “U našoj zemlji” me tera da kažem da moraju da se bore, snalaze i budu spremni na velika odricanja zarad svoje umetnosti. Samo neka ne odustaju!
Fotografije: Ivan Grlić
Jovana Katić Dajte joj pero i hartiju i stvoriće vam modernu bajku. Ulepšaće vam dan neobičnim pričama o večnim modnim klasicima. Veruje da se snovi ostvaruju onda kada ih postanemo dostojni.