Snežana Marinković je oduvek volela da uređuje prostor oko sebe i da kreira odeću i nakit. Vremenom, potreba za upečatljivim minđušama, narukvicama, ogrlicama odvela ju je u vode dizajna nakita. Za to koristi vitraž tehniku, koju je kako kaže zavolela još u detinjstvu. Sebe smatra hobistom kreativcem i tvrdi da se ono čime se ona bavi, u Srbiji još uvek ne može smatrati poslom. Inspiraciju traži u svemu što je okružuje, a dok stvara muzika neprekidno svira, pa od nje zavisi i šta će napraviti. Sve tajne svog zanata Snežana Marinković nam je otkrila u razgovoru za naš magazin.
WANNABE MAGAZINE: Šta vas je podstaklo da počnete da dizajnirate nakit?
SNEŽANA MARINKOVIĆ: U početku to nije bio samo nakit. Imala sam oduvek potrebu da detalje odeće i svoj prostor uređujem, menjam, prepravljam, kreiram… Da bar delove svog okruženja prilagodim svojoj vizuri. Crtanje i boje su bili deo svakodnevice. Nakit je bio podrazumevani deo ličnog prtljaga, gde god sam išla. A onda se desilo da sam na nekom od putovanja izgubila kompletnu svoju kolekciju. Desetak godina kasnije, potreba za nakitom je prešla u drugi oblik, potrebu da ga stvaram.
Da li je zahtevno primenjivanje vitraž tehnike u dizajniranju nakita?
Vitraž kao tehnika je nešto što me privuklo još u detinjstvu, kada je počela moja potera za svim tajnama tog zanata, bez namere da se time zaista bavim. I to je potrajalo. Onog momenta, kada su svi delovi te priče bili oko mene, staklo i metal, dva čudna materijala, naizgled nespojiva, suštinski različita, eksperimenti i istraživanja kroz kombinatoriku boja i oblika su mogli da počnu. Kamen je morao da sačeka verovatno ovo vreme, kada nekim čudom, postaju dostupni komadi minerala i stena sa svih meridijana.
Vitraž tehnika je standardizovan sistem rada, po pitanju procesa i materijala i podjednako dobra za mali i veliki format. Ono što je drugačije jeste to da mali format traži daleko veću preciznost u izvođenju, ali i pri odabiru kolorita. Treba uzeti u obzir potpuno drugačiju namenu stakla i njegove efekte u kombinaciji sa drugim koloritima i materijalima .
Kada smišljate neki komad nakita, da li u glavi već imate priliku u kojoj bi ga nosili, ili eventualno tip žene kojoj bi pristajao?
Dok radim u radionici, jedini moj saradnik je muzika. U zavisnosti od toga u kom raspoloženju i uz kakve zvuke nastaje komad, zavisiće i njegov izraz, karakter, energija koju je poneo. To su uglavnom medaljoni ili složenije ogrlice. Mislim da se komadi nakita na tom planu i povezuju sa svojim novim vlasnicima. Prepoznaju jedni druge. Postoje i komadi nakita, koji bi na vrlo dobar način dopunili gotovo svaku kolekciju nakita, bilo koje poslovne žene. Uz pažljiv odabir formata, oblika, boje, verujem da bi minđuše ili prsten mogle biti dobar sadržaj putnog nesesera.
Šta vas inspiriše u radu, a šta motiviše?
Inspiracija može biti sve što nas okružuje: materijali, ljudi, muzika. Verujem da bez posvećenosti nekoj ideji, nekom poslu ili stvaranju bilo čega, ne može se doći do dobrih realizacija ili rezultata. Mislim da sam davno donela odluku, da se posvećeno bavim ovim radom, a do kakvih se sve rezultata može stići, još uvek ne znam. Svaki komad nakita je moguća nova otkrivalica.
Da li je dizajniranje i izrada nakita prosperitetan posao u Srbiji?
Ne. Dizajniranje nakita u Srbiji još uvek se ne može smatrati poslom. Ako se uzme u obzir da su i vitraž tehnika i fuzija pre svega zanati, koji mogu biti umetnički ukoliko rezultati zasluže takav status, jasno je da sve jedva opstaje pod presijom industrijalizacije, jeftinih milionskih tiraža i marketing presije svetskih brendova. Mnogi stari zanati su nestali sa scene. Umetnički zanati su potpuno nezaštićeni na našem tržištu i ako opstaju, to je zahvaljujući entuzijazmu ljudi koji se bave njima.
Kako ste zadovoljni organizacijom bazara i sajmova rukotvorina, na kojima imate priliku da predstavite svoj rad?
Sajmovi rukotvorina u Beogradu, naročito u Knez Mihajlovoj ulici su najbolji način prezentacije rada jednog hobiste kreativca.Veliki broj stranaca, ali i ljudi iz svih krajeva Srbije, poseti ovu lokaciju tokom godine. Istinski dobar način da proverite koliko je drugima zanimljivo to što radite. Bitno je učiniti te komade vidljivim što većem broju ljudi, ali pre svega onima koji su izmakli masovnoj histeriji, priči o trendu i ne vide sebe kao deo globalne “Barbi vojske“, koja nepogrešivo prati preporučene kolorite za sezonu. Njihovo zadovoljstvo je jedina mera vrednosti onoga što radim.
Trenutno je u toku izložba upravo na toj lokaciji, u organizaciji “Katapulta“. Traje do 15. januara, a priliku za posetu, razgledanje i uživanje u obilju zanimljivih rešenja mojih kolega kreativaca, svakako ne treba propustiti tokom praznika.
Ko nosi vaš nakit?
Zadovoljna sam načinom na koji komadi dospevaju do svojih novih vlasnika i srećnih nosilaca. Nisam savršena, pa ni moji komadi nakita nikako ne mogu to biti. Još je interesantnije kad shvatim, da i oni koji ih za sebe žele su obično vrlo svesni savršene nesavršenosti i sopstvene i moje i onog što će poneti sa tim komadom nakita. Mislim da odlaze srećni. Kada ih vidim ponovo, znam da taj osećaj traje. To su za mene jako važne osobe. U umetnosti kao i u životu, važno je naučiti da je nekada greška najbolji deo priče.
1. nagrada
2. nagrada
3. nagrada
U saradnji sa Snežanom poklanjamo tri komada nakita. Sve što je potrebno je da nam napišete u kojoj prilici biste nosili ove komade nakita? Odgovore napišite ispod teksta na sajtu. Konkurs traje do 8. januara do podneva. Tri najinteresantnija odgovora će osvojiti nagrade.
KONKURS VAŽI SAMO ZA REPUBLIKU SRBIJU!
