Ovaj put ispod nas nije sneg, a u ruci nije kuvana rakija. Uvek je čudno biti u Maksinom društvu u nekim urbanim sredinama. Moj sagovornik danas je Ivan Maksimović, snowboard instruktor, student međunarodne ekonomije i inventar Plastic-a i Cube-a. Kaže da voli da svira gitaru, izlazi i uživa u ekstremnim sportovima.
WANNABE MAGAZINE: Čime se baviš?
IVAN MAKSIMOVIĆ MAKSA: Radim kao instruktor snowboard-a. Svojevrsni sam adrenaline junky, pa pored snowboarding-a upražnjavam sve vrste X (eXtreme) sportova. Tako van zimske sezone vozim cable wakeboard, koji mi sa svakodnevnom vožnjom motora pruža dobru dozu potrebnog adrenalina. Od proleća planiram da počnem da se bavim i skydiving-om.
Šta za tebe predstavljaju sneg i snowboarding?
Snowboard život! (smeh) Znam da ovo zvuči jako isprano, ali stvarno živim za sneg i dasku. U proseku sam godišnje devedeset dana na snegu. U tom periodu zaboravim da hodam. Inače, ne znam da li znaš da je snowboard nastao iz surfa. Tačnije, surferi su u nedostatku talasa u zimskom periodu godine došli na ideju da surfuju na snegu. Sneg je smrznuta voda, pa su snowborder-i surferi na snegu.
Opiši nam svoj stil vožnje?
Vozim takozvani tehnički freestyle, jibbing i buttering. Jibbing, nastao direktnim uticajem skateboarding-a, je vožnja snowboarda po bilo kojoj površini koja nije sneg – metalne šine, platforme, klupe… Buttering je vožnja koja podrazumeva trikove po stazi, na ravnom. Kao instruktor jako vodim računa o tehnički i demonstrativno pravilnoj vožnji. Nema dobre akrobatike i dobrih trikova bez dobre i pravilne vožnje.
Reci nam nešto više o trikovima “na stazi“?
Kao što sam malo pre spomenuo, trikovi na stazi se zovu buttering. Nastao je u Japanu i SAD. Jako podseća na neke stvari koje se izvode na skateboard-u. Postoji čitav niz trikova koji mogu da se rade odvojeno ili da se spajaju. Neki se rade na hupserima (male izbočine snega na stazi), koje tada služe kao skakaonice. Drugi se rade na ravnoj stazi, tako što se korišćenjem kantne (metalni rub daske), repa i nosa daske, izvode različite akrobacije. U suštini sve se svodi na momenat opterećenja i rasterećenja određenih delova borda, gde onda vaš bord reaguje kao odskočna daska i izbacuje vas zajedno sa njom sa zemlje u rotaciju. Time nam je omogućeno izvođenje ogromnog broja različitih akrobacija. Fenomenalna stvar kod buttering-a je da nije potreban sređen park sa skakaonicama da bi izvodio trikove. Sa buttering-om trikovi su tu sa vama, u svakom trenutku.
Koju opremu koristiš?
Promenio sam čitav niza različitih marki dasaka, vezova i čizama – Forum, Rossignol, Volki, K2, Burton, Nitro, Drake, Elan i Artec . Zadržao sam se na poslednja dva brenda. Artec je deo kompanije Elan, koji spada u top pet proizvođača ski opreme. Na primer, malo ljudi zna da su tehničari Elan-a 80-ih godina prošlog veka izmislili karving skiju. Karving je tek krajem 90-ih doživeo svoju ekspanziju kada je u potpunosti zamenio stari oblik skije, čime je skijanju vratio staru slavu. Zašto vozim Elan i Artec? U pitanju su marke koje prave lagane, fleksibilne daske u koje implementiraju tehnologije koje se koriste i u ski industriji. U svoje proizvode ugrađuju kvalitetne materijale poput drva i ugljeničnih vlakana, u kombinaciji sa kvalitetnim lepkovima i izdržljivim legurama metala. Prilikom izbora daske pored, uslovno rečeno, bazičnih karakteristika poput dužine i širine, u zavisnosti od stila vožnje, treba obratiti pažnju i na takozvani flex, koji vam govori o stepenu tvrdoće (fleksibilnosti) borda. Veći flex čini skretanje težim, dok je sa manjim flexom daska nestabilnija pri većim brzinama. Za jibbing i buttering se obično koriste mekše daske sa flexom 4, 5 i 6. racer-i koriste uske, tvrđe daske, dok big-air jumper-i voze tvrđe freestyle bordove. Trenutno vozim Artec Pop Rocker (flex 4), vezovi su Elan Neon, a čizme koje koristim su K2 T1. Mada svake godine menjam komplet ili dva.
Snowboarding spada u ekstremne sportove, da li si se povređivao u prošlosti?
Dvanaest godina se bavim snowboarding-om. Do sada nisam imao ozbiljih povreda, verovatno sam rođen pod srećnom zvezdom (smeh). Šalu na stranu, u pitanju je ozbiljan X sport ali uz pravilnu vožnju i korišćenje zaštitne opreme (kaciga, štitnici), mogućnost povrede se svodi na minimum. Statistika nam pokazuje da je snowboard mnogo bezbedniji sport od skijanja, kako po raznovrsnosti povreda, tako i po broju povređenih sportista.
Koliko meseci godišnje provodiš na planini?
Godišnje na snegu provedem tri meseca. Najduže sam na Kopaoniku, ali odem i do Jahorine i Durmitora (Žabljak). Kraj sezone obično završim na Alpima, u Austriji ili u Francuskoj.
Provod na Kopaoniku?
Provoda na Kopaoniku nikada ne manjka, za svakoga ima po nešto. Mesto koje se posebno izdvaja po svojoj specifičnosti je planinarski dom Rtanj, koji se nalazi na stazi Mali Karaman. Poznat je kao Mesto koje ima dušu. Tu su i kafe Skituljko na istoj stazi, zatim kafe Avenija na obodu hotela Grand, sa koga puca jako lep pogled na polaz lifta Karaman greben. Popularni su još mnogi klubovi i kafe klubovi poput Naša Kuća, Žica, Gencijan, Exit, Ski Škola, Doli Bel, Hani Bani itd.
Snowboarding community u Srbiji?
U Srbiji postoji više snowboard klubova: Kobaz, BiBiS, VISION, ABC, Rtanj… Asocijacija Snowboard Instruktora – AISS se zalaže za kvalitetan razvoj ovog sporta u Srbiji. Snowboard savez Srbije je sastavni i neodvojivi deo Ski saveza Srbije. Imamo i više uspešnih takmičara u različitim disciplinama, poput Filipa Filipovića – freestyle i border cross. Tu su i Nina Mićić i Boris Judin – race, slalom i veleslalom.
Reci mi u jednoj rečenici zašto bi preporučio ljudima da probaju snowboarding?
Povezuje nas sa planinom i pirorodom. Stvara neverovatan osećaj slobode i veliki priliv adrenalina. Čini nas živim i posebnim. Potpuno je drugačiji od svega što ste probali i što ćete probati. Nije isto živeti i biti živ. Snowboard nas čini živim.
Šta misliš o tome što ljudi imaju stav da je bord za pozere?
Pozer je pozer, svejedno da li je skijaš, snowborder, bajker, maneken ili šta god. Mislim da nema ništa loše u tome biti pozer, dokle god ste dobri u tome. Ja to zovem pozer sa stilom. Svako od nas je pomalo pozer u nečemu, pa još ako to dobro radimo… Sve dok nas to ispunjava. Uostalom, ja sam pozer i ponosim se time! (smeh)
Najbolja staza za bord u Srbiji?
Teško pitanje. Ne postoji najbolja staza u Srbiji. Stvar je ukusa, stila i načina vožnje. Ja lično najviše volim dve staze na Kopaoniku – Mali Karaman i Gobelja.
Za koliko vremena može dobro da se nauči vožnja borda?
Snowboard kao i sve u životu nikada u potpunosti ne može da se nauči. Granice se stalno pomeraju i uvek možemo da postognemo više. Ako govorimo o rekreativnoj vožnji, za sedam dana prosečan polaznik može da savlada osnove snowborda .
Da li ti se desilo da nekada zaglaviš u kafani, u nekom ludom provodu, a sutradan rano imaš časove?
Šta da vam kažem, dođite u na Kopaonik, posetite Planinarski dom Rtanj, potražite Ivana Maksimovića Maksu i videćete sami.
Fotografije: Nemanja Obradović
Miloš Marković – Filmofil. Gastronom. Zaljubljenik u fotografiju, sneg i besmislene rasprave do kasno u noć. Nema strpljenja za glupost. Voli da se smeje. Obožava kada devojke primete da ima retko maslinasto zelene oči. Neizlečivi romantik. U pokušaju da odraste.
