Srednji bloker srpske reprezentacije, Stefana Veljković, jedna od najlepših svetskih odbojkašica, rođena je 9. januara 1990. u Jagodini, gde je i počela da se bavi odbojkom. Sa beogradskim Poštarom i Crvenom zvezdom je osvojila brojne trofeje, kao i sa nacionalnim timom. Trenutno je članica italijanskog kluba Vila Korteze.
WANNABE MAGAZINE: Možda već i standardno pitanje – kad i zašto si počela da treniraš odbojku?
STEFANA VELJKOVIĆ: Kako to obično biva sa energičnom decom koja skoro nikada nemaju mira, i ja sam svoj višak energije morala negde da utrošim. Tata je predložio odbojku, ja sam već posle prvog treninga bila oduševljena i ljubav je rođena.
Da li si pre odbojke trenirala i neki drugi sport?
Ako se igranje fudbala sa dečacima iz kraja računa, onda jesam. (smeh)
Stefana je jedna od najlepših svetskih odbojkašica
Kako si uklapala obaveze u školi i da li sada studiraš nešto?
Iskreno, jako teško. Bilo je dana kada mi zbog treninga nije bilo do škole, ali i obrnuto. Mnogo mi je značila podrška porodice, trenera i saigrača da izdržim kada je bilo najteže. Nedavno sam završila osnovne studije na Fakultetu za Moderni biznis u Beogradu i od ove jeseni krećem na Master.
Pored osvajanja Evropskog prvenstva prošle godine, koje bi još uspehe izdvojila kao najdraže u karijeri?
Titule u domaćem prvenstvu i Kupu dok sam bila u Crvenoj zvezdi. Iako me sa ove distance od samih trofeja možda i više raduje energija koju smo kao mlad tim osećale dok smo išle ka tim trofejima, nošene nezaboravnom podrškom Delija.
Šta je, po tvom mišljenju, najveći razlog neuspeha na skoro završenim Olimpijskim igrama?
Za dobar rezultat je potrebno da se sve kockice slože. Čini mi se da se na Olimpijskim igrama te kockice za našu reprezentaciju nisu složile, nažalost. Trudile smo se da ne stvaramo alibi, niti on može da postoji kada predstavljamo svoju zemlju na najvećoj sportskoj smotri, ali je zaista neverovatno koliko je povreda zadesilo našu ekipu. Delom je za to kriv i kalendar takmičenja, jer smo bile prinuđene da igramo ogroman broj utakmica pre završnog turnira. Naravno, uslovi su bili isti za sve i da je slična sudbina zadesila naše rivale, a mi bile kompletne, niko o tome ne bi mnogo pričao. Mi smo u datim okolnostima dale sve od sebe. Na žalost, ovoga puta to nije bilo dovoljno, ali ja čvrsto verujem da će nam, se ako nastavimo sa dobrim radom, sreća osmehnuti na nekom od narednih velikih takmičenja.
Lepa Stefana
Da li je Italija, odbojkaški gledano, “obećana zemlja”?
Zaista jeste. Na Apeninima je fudbal sport broj jedan, ali se odbojka nalazi odmah iza. Organizacija takmičenja i samih klubova je na najvišem mogućem nivou, a publika voli i do detalja se razume u odbojku. Svako kolo šampionata u Italiji se igra pred skoro punim tribinama i to je velika stvar za svakog igrača.
Planovi za budućnost?
Sve planove sam vezala za moj sadašnji klub “Vilu Korteze” i reprezentaciju Srbije. U novu sezonu ulazimo sa velikim ambicijama, a ja se pre svega nadam da će me poslužiti zdravlje i da ću biti u prilici da dam svoj maksimalni doprinos i u klubu i u reprezentaciji. Počinje novi Olimpijski ciklus, a krajnji cilj je plasman u Rio.
Malo vansportskih pitanja. Kako provodiš slobodno vreme?
Prethodnih sezona dok sam bila u Novari, često skoknem do Milana koji se nalazi u blizini. Taj grad ima nešto u sebi što me privlači i tera da ga iznova i iznova upoznajem. Uglavnom provodim vreme u šetnji ili u nekom od predivnih kafea. Naravno, pronađem i vremena za šoping. Ipak, profesionalne obaveze me češće upućuju da slobodno vreme provodim odmarajući se uz čitanje ili neki dobar film. U Srbiji, slobodno vreme uglavnom koristim da provedem sa prijateljima i rodbinom koje nemam prilike često da viđam.
Stefana u sredini
Imaš li neko omiljeno mesto za izlazak?
Iako mi Italija izuzetno prija, uvek se najlepše provedem u Srbiji, kada sa društvom izađem u neku kafanicu sa dobrom atmosferom. Za dobar provod mi nije važan ni glamur ni sjaj, već vedar duh i dobro raspoloženje po kojem su naši ljudi i te kako poznati.
Koji ti je grad, osim rodne Jagodine, uvek u srcu?
Beograd i Milano. U Beogradu sam odrasla i na profesionalnom i na ličnom planu. Tu je moja druga kuća, tu je Crvena zvezda, tu će zauvek biti i deo mene. Sa druge strane, Milano me je osvojio svojim šarmom, arhitekturom i modom.
Šta voliš da jedeš?
Domaća kuhinja je za mene bez premca. Možda bih izdvojila sarmu kao omiljeno jelo.
Koji stil oblačenja preferiraš?
I pre odlaska u Italiju sam volela da se kada prilika to nalaže elegantno obučem. Stil zavisi od prilike, a kako se najprijatnije osećam u dnevnim izlascima, onda mogu da kažem i da najčešće preferiram sportsku eleganciju koja je prilagođena svakom danu. Naravno veoma se lepo osećam u nekoj večernjoj elegantnoj kombinaciji.
Sad ćemo razočarati ili usrećiti muški rod. Da li si zauzeta?
Ne moraju momci baš sve da znaju. (smeh)
I za kraj, poruka našim čitaocima?
Nemojte se iznenaditi ako snovi izaberu vas. – Pratite ih.
Fotografija: Dalibor Danilović
Radoslav Rade Jokić je diplomirani sportski novinar, bivši košarkaš, obožava sport, bilo to gledanje ili bavljenje istim. Slobodno vreme posvećuje bliskim ljudima, kao i rekreaciji, pisanju, čitanju… Muzika ga opušta i motiviše. Zavisnik od komunikacije sa ljudima, ne voli samoću i tišinu. Kako i sam kaže “nikada ga ne drži mesto”, čovek je “od akcije”, a Beograd je pravo mesto za njega jer mu pruža sve što mu treba.
