One su vesele i šarmantne, svojom pojavom nikoga ne ostavljaju ravnodušnim, pravo osveženje na domaćoj muzičkoj sceni. Harizmatične Novosađanke koje na svojim nastupima prosto plene, šire pozitivnu energiju i dobro raspoloženje.
WANNABE MAGAZINE: Vi ste muzički obrazovane, neosporno talentovane i harizmatične, ali svaki početak je težak. Da li je i vaš bio takav?
FRAJLE: Mi smo u muzici ceo život, ali nemamo muzičku školu, već časove gitare i pevanja. Teško je napredovati u vremenu kada je muzika toliko izdeformisana i ogledalo je društva i iskrivljenog sistema vrednosti, gde u javnosti nema mesta za mlade ljude koji pevaju i sviraju nešto drugačije, gde fakultetlije rade na pijaci i u trafici i gde su silikoni investicija umesto časova pevanja i gitare. Svaka od nas imala je neki svoj put, radila na sebi, usavršavala se godinama. Poznajemo se sa novosadske klupske scene i prošle smo kroz iste stvari, same se borile, imale svoju muziku, kojoj smo bile odane, i tu nismo imale kompromis. Težile smo da uvek budemo originalne i, i na početku kada nam je jedan čovek stajao u publici i sada – pevale smo istim žarom. Spontano smo došle na ideju da se okupimo i zajedničkim snagama krenemo dalje ka istom cilju, a to je podeliti svoju ljubav – muziku sa drugima.
Da li ste imale podršku na početku karijere?
Podrška je uvek postojala, u porodici i krugu prijatelja koji su, poznavajući nas, znali da je muzika u nama i da se protiv toga ne može. Talenat i ljubav prema muzici ne možete sputati, niti sakriti, to je način života, mi bez toga ne znamo da živimo. Nailazile smo na razne prepreke na samom početku, svaka od nas. Potrebno je mnogo truda, rada, borbe da dokažete drugim ljudima da stvarno nešto vredite i da ste drugačiji da bi vam oni dali šansu da se pokažete. Ali, mislimo da je svaki početak takav i da je ta borba, u stvari, zdrav put da odrastete i sazrite, pa, kada se okrenete iza sebe, budete ponosni na tu veliku školu, koja vam je i kasnije potrebna u životu. Drugačije je kada vam neko sve da gotovo, i kada sve odradite sami i dođete do cilja. Mi smo se same borile godinama, a ta borba traje i danas.
Svoj muzički stil opisujete kao “vojvođanski tango”. Šta pod tim podrazumevate?
Naš prvenac “Ich Liebe Dich” je dobio svoj muzički pravac, “vojvođanski tango”, drugačiji je od svega što je trenutno aktuelno kod nas. Naša muzika nosi elemente podneblja u kome smo rasle, raznih pravaca muzike koju smo slušale, pa nas četiri, potpuno različite, smo unele svaka svoj zvuk i dobile nešto što ni mi ne možemo da definišemo, a publika to prepoznaje kao dobro, kao “pozitivnu emotivnu bombu”. Kako god da se zvao taj još uvek nedefinisani pravac, bitno je da smo na pravom putu, a to je da širimo magiju.
Da li imate uzore?
Postoje ljudi koji su uticali na naš muzički ukus. Prvenstveno su to naši roditelji, jer je u sve tri porodice (Frajla Nena i Frajla Jela su rođene sestre) muzika bila sastavni deo života. Sve četiri smo odrasle u muzičkom okruženju. Kasnije su to bili muzički pravci koje smo same birale. Frajla Nata obožava jazz, kao i Stivija Vondera (Stevie Wonder), Majkla Džeksona (Michael Jackson), Džordža Majkla (George Michael); Frajli Mari su italo-pop zvuci oduvek bili bliski; Frajla Jela voli soul i pop, Aretu Frenklin (Aretha Franklin), Čaku Kan (Chaka Khan), Vitni Hjuston (Whitney Houston), Maraju Keri (Mariah Carey); Frajla Nena je specifična jer pravi potpuno drugačije aranžmane, o bilo kojoj pesmi da se radi, i ubacuje ih u kabare prožet glumom i specifičnom interpretacijom. Poenta je biti svoj, imati jedinstveni pečat, pa smo mi tako postavljajući obrađene pesme na YouTube privukle pažnju publike, jer smo ih uradile na svoj način.
Najlepše iskustvo u muzičkoj karijeri?
Nama se za dve godine, koliko postojimo kao Frajle, mnogo toga lepog desilo. Pevale smo na 10,000 m nadmorske visine, u avionu – to je bilo otvaranje nultog stejdža Exit-a; pevale smo u manastiru, hidroelektrani, deci u vrtiću, imale nastup sa simfonijskim orkestrom, sa DJ-em, sa tamburašima, radile smo velike koncerte, trgove, Grožđenbal i Štrand u Novom Sadu pred 10,000 ljudi. Najlepši osećaj je kada ljudi pevaju tvoju pesmu svi u glas i kada nam prilaze govoreći da ih naša muzika inspiriše, daje im nadu i snagu. Aplauz je dokaz da radite pravu stvar.
Koja od vas je zaljubljenik u modu, koja zaljubljenik u knjige, koja je večiti sanjar, a koja je surovi realista?
Sve četiri smo veoma različite. To dokazuje i činjenica da kada sednemo negde na piće, konobar se hvata za glavu, jer jedna frajla pije kraću kafu bez mleka, druga slađu i dužu sa puno mleka, treća produženu gorču, a četvrta kapućino. Frajla Nata je definitivno zaljubljenik u modu, zadužena za trošenje ušteđevine na “pomade” i “džidže”. Ona je i glavni konsultant našem kreatoru. U stanu se polica sa štiklama ruši, pa uskoro zovemo majstora da pravi garderober. Moglo bi se reći da smo sve četiri sanjari, ali Frajla Mara je najveći. U početku smo je pustili da mašta, ponekad ne obraćajući pažnju na to, ali na kraju se ispostavi da se neke njene ludorije ostvare, jer ona to toliko snažno želi. Na primer, koja je verovatnoća da će vas zvati da svirate u avionu posle Marijine izjave da ćemo jednog dana imati svoj Frajairlines? Frajla Nena je kombinacija sanjara i surovog realiste, procenjivač realnog stanja stvarnosti i čvrsta ruka, a Frajla Jela je sve to nešto između, pa se među nama pravi dobar balans. Uvek i sve odluke se donose dogovorom i pristankom sve četiri. Kod nas je parola “Svi za jednog, jedan za sve”.
Nekada je frajla bila šta, a kakva devojka je frajla danas?
Frajla je kulturna, smerna, fina, lepo vaspitana, obrazovana gospođica. U ovom “modernom” vremenu čovek je uspeo da izgubi neke osnove pravih vrednosti. Danas je sve dostupno i ide se linijom manjeg otpora. Ljudi su postali neprijatelji jedni drugima, pa i muškarci ženama i obrnuto. Mi mnogo radimo na tome da se poveća broj džentlmena, i dama, da nam ponovo stižu pisma u poštansko sanduče, da se ljudi viđaju i pričaju uživo. Vraćanje pravim vrednostima podrazumeva ljubav, poverenje, poštovanje, veru, nadu i vitešku borbu. Mislimo da je današnja frajla malo izgubljena u modernom vremenu, i da je potreban neko da opet pokrene sistem bontona i pravih vrednosti, mi se trudimo da svojim primerom utičemo da frajli danas bude više.
Da li vaša putovanja po Srbiji i šire izgledaju kao male ženske ekskurzije?
Naš mali “Frajlomobil” je za ove dve godine, koliko postojimo, prešao mnogo kilometara. Spakujemo gitare, štiklice, kostime, sendviče, sokiće, kafu za poneti, knjige, muziku, rokovnike i podsetnike i krećemo na put. Frajla Nata je pilot-kapetan “Frajlomobla”, Frajla Nena je kopilot, a nazad između Frajla Jele i Mare je jedna od gitara, jer je “frajlomobil” relativno mali, a mi uvek pod punom ratnom opremom. I naravno, uvek nas prate neke dogodovštine, kao sto su otvaranje galerije na autoputu i lovanje novih cipela od najezde kamiona, pa vi procenite da li je to ekskurzija ili dobar materijal za film. Mi na svojim nastupima, koji imaju formu kabarea, pričamo svoje dogodovštine, pa ponekad zvuči kao da izmišljamo, a ko nas poznaje, zna da smo majstori za “akciju”.
Koliko ste zapostavile svoje prave profesije zarad muzike, i da li mislite da je zarad ljubavi prema umetnosti podneti neki vid žrtve prava odluka?
Frajla Nena je psiholog, Frajla Mara je pravnica, Frajla Nata buduća profesorka francuskog jezika, a Frajla Jela je ekolog. Muzika je oduvek bila nerazdvojan deo i način nasih života. Prvo je bila hobi, mada smo je mi uvek smatrali našim poslom. Ovaj posao je specifičan. Kada živite muziku, onda je to svaki dan po ceo dan. Mnogo putovanja, odricanja, borbe, predanosti i posvećenosti, ali tako je u svakom poslu koji obavljate strasno i savesno, sa ljubavlju i željom da uspete. Nama je to normalno stanje. Bude nam ponekad teško zbog odsutnosti, pa nam je život u koferima, a i roditelji i prijatelji se žale da nas viđaju samo na TV-u, pa onda pod hitno obezbedimo nekoliko slobodnih dana da siđemo sa bine i odemo kod mame na ručak ili sa prijateljima na Dunav.
Vaš izgled je prilično avangardan, što i priliči vama kao nesvakidašnjem ženskom muzičkom sastavu. Ko je, pored vas samih, zadužen za brigu o vašem stajlingu kada je reč o nastupima?
U početku smo brinule same. Smišljale smo kombinacije po bojama ili tematici, od onoga što smo imale tada. Sada je tu naš magični tim. Predrag Đuknić, kreator, sa kim osmišljavamo sledeći ludi poduhvat i stilske vratolomije, svakoj po želji i senzibilitetu. Norbert Horvat, frizer, koji nas šeta kroz vreme frizurama, od baroka do danas i Tamara Horvat, šminker, a svi oni zajedno čine da mi upotpunimo vizuelni efekat, i da dočaramo svoju muziku.
Očigledno je da obraćate pažnju i na vizuelni momenat, koliko vam je to bitno?
Vizuelni momenat je veoma bitan, jer mi radimo nastupe u formi kabarea, gde nam garderoba, u stvari, predstavlja kostim, i na taj način imate jači efekat da dočarate ono što radite i nudite publici. Obožavamo da se kostimiramo, da smo na jednom nastupu u charleston fazonu, pa vas i muzikom i pojavom vratimo u davna vremena, na sledećem nastupu smo ultra moderne, pa vam se učini kao da je Lady Gaga malo pre bila tu. To je igra putovanja kroz vreme. Gluma, ples i muzika je forma kojom želimo da se služimo.
Ukratko opišite svoj modni stil?
Putovanje kroz vreme u službi muzike.
Koliko se vaš život promenio od kada ste postale popularne?
Nama popularnost znači moć koju treba pozitivno usmeriti na ljude koji prate naš rad. Nama popularnost ne znači sreću jer nas je neko prepoznao na ulici, već sreću jer si nekome promenio život svojom pesmom, muzikom, emocijom, ponašanjem, izjavom, rečju. Mi smo četiri obične devojke koje idu na pijacu, voze trotinet, zaljubljuju se, šetaju Štrandom, i dalje se voze autom koji nema klimu, i trude se da ostvare svoje snove i dele svoju ljubav prema muzici sa drugima
Šta publika može da očekuje od vas u narednom periodu?
Novi singl “Štiklice” ovih dana ceka svoj put do naše verne publike i verujemo da će svi da pevuše stihove “Hajde, hajde, ma, zašto Frajla sedi sama…” u novom aranžmanu . Mnogo putovanja nas očekuje, želimo da stignemo u sve krajeve bivše republike, pa i sveta. Ostale pesmice su spremne, čekaju svoj trenutak na jesen. Imamo misiju da vratimo igranke ponovo u modu, šetnje korzom, širimo ljubav, muziku, vraćamo prave vrednosti, pa i lepo ponašanje u modu, jer jedino tako se može postati frajla i frajer.
Fotografije: Marko Škrbić, Sever Zolak, Snežana Bolić, Marina Lukić
Miloš Jeremić je surovi realista i veliki hedonista, trudi se da bude normalan, ali mu ne uspeva, sve svoje ideje i misli prenosi na papir, jer ljudi još uvek nisu spremni da čuju istinu.
Marina Gusev je profesor španskog jezika i hispanskih književnosti koji konstantno pokušava da sagleda život kroz ružičaste naočari kako bi joj lakše pao racionalizam koji je progoni, ne ume da uvija reči u foliju da bi manje bolele, ne voli fragilne ljude i ima Kalimerov sindrom (Nepravda, pa to ti je!). Voli leto, more i sunce, i da je ona “neki Bog” ukinula bi i razglednice sa zimskom idilom.
