U muzici se našao slučajno, a danas je član jednog od najpoznatijih horova na našim prostorima. Nemaju instrumente, ali imaju Tihomira Jovanića da im daje ritam. U ušima mu odzvanja haus muzika, a voli kafanu. Ime mu se nikako ne slaže sa ličnošću pošto je sve samo ne tih, a još manje je miran. Ipak, primirio se na nekoliko minuta da za naš magazin otkrije nešto o Viva Voxu, beatbox-u i još ponečem.
WANNABE MAGAZINE: Čime si počeo prvo da se baviš, pevanjem ili beatbox-om?
Tihomir Jovanić: Prvo sam počeo da se bavim pevanjem, pošto sam krenuo na hor u drugom razredu gimnazije. Ne u Viva Vox, već u školski hor čiji je dirigent bila Jasmina Lorin, naša sadašnja dirigentkinja u Viva Voxu. Ja nikada nisam ni planirao da se bavim pevanjem, ali pošto je tada falilo momaka u horu, Jasmina nas je jednog dana samo pokupila sa časa matematike i pozvala na audiciju. Prošli smo nas trojica momaka iz razreda i tako je to krenulo. Kad sam završio gimnaziju prešao sam u Viva Vox, za šta mogu da zahvalim drugu iz razreda, Adamu Pavloviću, koji je pre mene počeo da peva u horu.
Ti si se prvo bavio pevanjem, a kako je počela priča oko beatbox-a?
Ja sam prvo pevao sa basovima i baritonima, a beatbox je počeo slučajno. To je bio period tokom 2009. kada sam čak prestao da idem na hor zbog obaveza na fakultetu. Oni su imali nastup na Kolarcu, pa sam otišao da ih slušam. Nakon nastupa, na druženju, krenula je priča oko aranžmana za “Afriku”, koji je uradio Boris Balunović, i trebalo je da se ubaci neki beet, uz to i uz “Mamma Miu”. A sasvim slučajno sam ja neko vreme pre toga počeo intenzivnije da se zanimam za beatbox i da vežbam kod kuće. Kroz šalu smo počeli da isprobavamo nešto, onda su me ubedili da se vratim na probe, i tako je sve počelo.
Na pitanje koji zvukovi su mu najkomplikovaniji odgovara: "Ma najteže mi je da proizvedem one zvukove koje još nisam naučio, ovi koje znam su ok (smeh)"
Kada ste počeli da radite modernije numere u horu?
Prvo smo imali “Mamma Miu” i “Afriku”, na koje je publika na nastupima veoma lepo reagovala. Onda je naš aranžer, Boris Balunović, počeo da radi na novim stvarima. Na primer, na večeri nakon nastupa u Puli svi smo spontano počeli da pevamo “Billie Jean”, svako je nekako našao neku svoju deonicu, dok sam ja davao ritam. Mesec dana kasnije, Boris je došao sa aranžmanom za tu pesmu i počeli smo da je uvežbavamo. Sve se nekako desilo spontano kroz neki zajednički dogovor.
Kada su na okupu mladi ljudi puni energije ideje same naviru
Izvođenjem numere “Du hast” benda Rammstein postali ste poznati većem broju ljudi. Koliko se situacija u horu promenila zbog te nove popularnosti, i kako je ona uticala na tebe?
Ništa specijalno, i dalje smo svi nasmejani i pozitivni. Možda smo samo malo ozbiljnije krenuli da radimo i imamo malo više posla i nastupa. Što se mene lično tiče, donela mi je ovaj intervju (smeh). Šalim se, pa nije se ništa drastično promenilo. Osim možda što na Facebooku imam više poruka i zahteva za prijateljstvo, pa mi je čudno što odjednom više ljudi razmišlja o meni.
Šta Tihomir radi kada ne peva i ne beatbox–uje?
Van Viva Voxa bavim se studijama, pošto sam četvrta godina na Elektrotehničkom fakultetu u Beogradu, smer za telekomunikacije. Donedavno sam bio član upravnog odbora Udruženja studenata elektrotehnike Evrope (EESTEC) – Lokalni komitet Beograd, gde sam bio zadužen za ljudske resurse. Što se tiče sporta, trenutno ništa ne treniram, u gimnaziji sam se aktivno bavio veslanjem, plivanjem i karateom.
Hajde da se malo vratimo na priču o horu. Koja numera vam je bila najteža za uvežbavanje?
Recimo, pesmu “Bohemian Rhapsody” vežbali smo dobrih godinu dana. Nijedna pesma nam nije bila posebno teška, samo nju dajem kao primer, jer smo je najduže vežbali. Što se tiče mog dela, malo sam se namučio sa Prodigyjem. Pošto smo u toj numeri Boris i ja beatbox-eri, trebalo nam je jedno nedelju dana da je savladamo i posle je bilo kako treba. Generalno, beatbox nije toliko težak ako redovno dolaziš na probe, jer je bitno da se održava kapacitet pluća i dijafragme, da se mišići naviknu na te brze pokrete itd. Ja ne mogu da proizvedem tako mnogo zvukova kao neki drugi beatbox-eri koje gledam na internetu, ali ovde je specifično to što je potrebno dugo da se izdrži ponavljanje tog jednoličnog ritma. To je pomalo zahtevno, posebno pred koncert.
U komentarima ispod vaših snimaka na YouTube-u vidimo da vas ljudi predlažu kao kandidate za Evroviziju. Da li ste razmišljali o tome?
Nisam video te komentare, ali ne mislim da postoji velika mogućnost da se mi takmičimo. Prvo, morali bismo da napravimo našu originalnu pesmu i nju da izvedemo, a mislim da ta priča neće ići. Možda bismo mogli da nastupimo u nekom revijalnom delu, da otvorimo Evroviziju. Voleo bih, naravno, da predstavljam svoju zemlju, ali mislim da hor ne može da se takmiči jer, koliko znam, na Evroviziji ne može da bude više od šest izvođača na bini, tako da je to prvo ograničenje.
Posle punog Doma omladine i punog Sava centra, koji su dalji planovi hora Viva Vox?
Konkretni planovi za dalje još nisu iskristalisani. U planu je još jedan Sava centar, ali još se ne zna termin, i ne verujem da će biti u prvoj polovini godine. Mi smo sada na odmoru, posle toga ćemo verovatno krenuti da radimo neke nove pesme, da planiramo neke nove nastupe i, možda, turneje.
Hor priželjkuje barem još jedan pun Sava centar, a mi kažemo da bi nam ovog puta i dva dana za redom bilo malo
Milica Radović je uvek u manjku sa vremenom, novcem i strpljenjem. Voli da sa prijateljima sedne na po čašicu razgovora, da zaigra i da se smeje. Nema vremena za gubljenje, ni živaca za kukavice. Baby face, višak energije i manjak kilograma koristi kao prednosti, a vama poručuje : “Boj se ovna, boj se govna, kad ćeš živeti?”
