Vesna Opavsky, vizualna umjetnica, uspijeva spojiti naizgled dva nespojiva pojma: umjetnost i digitalni svijet. Taj je spoj prožet ekologijom, odnosno ekološkim simbolima. To nam pokazuje u kojoj je mjeri Vesna Opavsky slobodoumna i svestrana.
Naime, Vesna Opavsky svjesna je blagodati prirode koja nas okružuje, ali koliko je god važno vraćanje korijenima, toliko je važna i digitalizacija koja ljudskoj vrsti omogućuje neprekidno napredovanje i razvoj.
Otkrijte što nam je ova talentirana, uspješna i visokoobrazovana umjetnica ispričala.
WANNABE MAGAZINE: Kako se rodila ljubav između Vas i umjetnosti?
VESNA: Rodila se tek u 20. godini života, nakon nekoliko prvih crteža i kolaža. Sestra me je navela da proverim svoj talenat dajući mi umetnički pribor u ruke i pozirajući mi za prvi crtež.
Mislila sam da je mnogo teže, s obzirom da sam do tada crtala isključivo cvetiće i listiće u uglovima beležnice, hemijskom olovkom, dok vodim duže telefonske razgovore.
U prve dve decenije moga života preovladavala je ljubav prema pisanju, koja i dalje traje i učvršćava svoju poziciju i u mojim umetničkim grafikama – do sada prenoseći delove mojih rukopisa u vidu poetskih zapisa, a od skoro i konkretnije, oštrije, prikazivanjem ključnih reči o delu, direktno u samom delu.
Očarana sam ljubavlju između mene i umetnosti, ali kao i svaka druga veza, ta ljubav mora da se neguje u životnim okolnostima koje, ponekada, ne ostavljaju dovoljno vremena za umetničku kreativnost.
Zbirka pesama o šumi I deo
Imali ste samostalne i grupne izložbe. Koliko ih je sveukupno bilo? Koje Vam je izlaganje bilo najdraže?
Broj od preko 40 nije veliki koliki je mogao da bude. Kada se paralelno rade dva posla – uz aktivno bavljenje umetnošću, tu je i zahtevna pozicija veb direktorke Medija centra i, na žalost, ne mogu svi pozivi za izlaganje i saradnju biti prihvaćeni.
Mislim da su mi najmilije izložbe koje su rezultat timskog rada, baš zbog moje izražene težnje komunikaciji. Na poslednjoj izložbi, koja je rezultat doktorskog umetničkog projekta “Ključna reč – Umetnost“, moj tim je bila moja publika, što smatram neprocenjivim iskustvom za jednog autora.
Istakla bih i jedno izlaganje u otvorenom prostoru. U pitanju je bila kolonija konceptualne umetnosti na jugu Italije, u organizaciji grupe Cassatera, koja se odvijala na velikom imanju na kome je zemlja crvena u kraju koji je bogat maslinjacima. Izložba je bila rezultat ukrštenih energija učesnika ove internacionalne kolonije, a cela postavka se prostirala različitim delovima ovog imanja.
Nedavno ste, također, imali jednu izložbu. Jeste li zadovoljni time kako je protekla? Koji biste trenutak izdvojili kao najdraži?
U prvoj polovini oktobra sam u Domu omladine Beograda izložila šest grafika formata 2×2 metra i kompjutere na kojima je publika mogla da pregleda detaljne rezultate istraživanja o korišćenju reči – Umetnost na internetu, ali i sama učestvuje u projektu i zabeleži svoje viđenje umetnosti. Od reči koje je unela publika, automatski se generisao još jedan oblak reči, koji je prikazivao umetničko delo u fazi nastajanja i od čijeg će sadržaja biti izrađena još jedna umetnička grafika iz serije “Ključna reč – Umetnost“, koja će, u elektronskoj formi, biti poslata svim učesnicima u znak zahvalnosti.
Kompletna postavka je tretirala fenomen ključnih reči i sažete komunikacije primenjene na umetničko delo, a reči koje su birane na različite načine imale su sličnosti i sa onima za koje se veći deo publike opredelio. Za publiku umetnost je: ljubav, sloboda, lepota, kreativnost, komunikacija, radost, energija, strast, emocija…
Provodila sam u galeriji 5–8 sati dnevno, trudeći se da ostvarim kontakt sa svim posetiocima. Nisam očekivala da će sadržaj moje umetnosti u tolikoj meri da dopre do publike. Ono što je još dragocenije, i publika je uticala na mene dajući svoje mišljenje. Svaki put kada sam osetila ushićenje posetilaca i učesnika, uživala sam, bila polaskana, zadovoljna i inspirisana. Umetnost i umetnici ne postoje bez publike.
Windows u prirodu
Kroz umjetnost spajate prirodu i digitalni svijet. Koliko je teško to dvoje spojiti, ukomponirati?
U likovnom smislu to mi, više, ne predstavlja problem. Moje dve ličnosti – umetnička i digitalna su se “prirodno“ spojile u mojim delima. Oštre linije slova, posmatrane sa distance, uklapaju se u teksturalne površine motiva iz prirode gradeći celovitu kompoziciju. Zadovoljna sam jer sam uspela da napravim efektnu sliku, a uspela da zadržim i čitljivost reči.
Ponekada pomislim da digitalna tehnika, u mom slučaju, nije izbor nego “nužda“ zbog nedostatka slobodnog vremena i profesionalnog bavljenja internetom uz intenzivno korišćenja kompjutera. Na taj način sam uspela u tome da umetnost bude deo mog svakodnevnog života. I unošenje reči u delo takođe teži približavanju umetnosti pojedinačnom posmatraču, gde on ima materijala za čitanje i aktivno posmatranje dela.
Izložba u foajeu Doma omladine, postavljena u javni, negalerijski, prostor, kao i celokupan interaktivni koncept, bori se da umetnost, u današnje vreme, bude bliža i stvaraocu i konzumetu. Uživajući u umetnosti i najzaposleniji ljudi mogu pronaći trenutke odmora.
Prirodno okruženje, umetnost i komunikacija u mom delu postaju ujedinjeni, što održava moju unutrašnju harmoniju i čini me celovitom osobom.
Jeste li kad imali kreativnu krizu?
Ja sam jedan od umetnika koji uvek ima opravdanje za stvaralačke pauze – nedostatak slobodnog vremena. Zbog radnog vremena i honorarnih poslova, nisam uvek u prilici da prionem stvaranju u trenutcima inspiracije.
Smatram da autori i dok nisu pred delom, pasivno stvaraju svojom podsvešću. Na primer, često pre nego što završim neku grafiku, osetim da treba da pauziram, odspavam do ujutru, a onda je, sveža i odmorna, iznova sagledam i finiširam. Svaki put, nakon samo nekoliko “sutrašnjih“ intervencija, likovna kompozicija na kojoj sam duže vremena radila dobije ono što joj je falilo, tj. prepoznam je u momentu kada je gotova, jer počinje da me ispunjava. San kao da me je pripremio za efikasniju završnicu.
Kada umetnik živi sa umetnošću i za umetnost, on nema krize, već samo periode u kojima ne stvara, tj. ne materijalizuje svoje ideje.
Voda teče
Što Vas nadahnjuje iz dana u dan?
Priroda i optimizam. Svako jutro kada se uputim ka radnom mestu, prolazim kroz veliki park, prepun jesenjih boja, cvrkuta ptica, opuštenih ljudi i veverica. Nakon toga, na mom licu je obezbeđen osmeh tokom celog dana.
Kako izgleda jedan Vaš radni dan?
Moj radni dan u beogradskom Medija centru obuhvata mnoštvo raznovrsnih aktivnosti – sastanci, digitalne komunikacije, planiranje kampanja, pisanje ponuda, saopštenja, projekata, strategija, koordinacija tima… Takav dan brzo prođe i lako je osetiti zadovoljstvo zbog realizovanih aktivnosti.
Poneki dan se razlikuje – kada od ujutru do uveče vodim treninge o internet komunikacijama sa motivisanom grupom ljudi u trening centru Medija centra. Ostvariti intenzivnu komunikaciju sa grupom za mene znači uspeh. Nakon uvodnog dela i upoznavanja, pojedini treninzi postaju pravo učenje kroz zabavu – i polaznici i ja završavamo ovakve dane nasmejani i zadovoljni.
Vikendi su namenjeni dužim šetnjama kroz prirodu, najbližima i odmoru. Koreni moje umetnosti leže u vikendima. U trenutcima opuštanja i lutanja misli, sedam pred kompjuter i počinjem sa realizacijom umetničkih ideja koje su se taložile tokom radne nedelje.
Jeste li samokritični?
Optimizam ne ide uz samokritiku. Davno sam prihvatila da uvek i sve može biti bolje nego što jeste. Ukoliko ne bi postojala mogućnost napredovanja i usavršavanja, ne znam čime bi se ljudi i bavili i o čemu bi razmišljali po ceo dan. Svaki dan je izazov, jer postavljam mnogo novih zadataka pred sebe. Nije uvek sve moguće postići, jer ne postoji uvek dovoljno vremena. Ali to je za pohvalu, a ne za kritiku, to da planova ima više od raspoloživog vremena.
Ključna reč - Internet
Živite i radite u Beogradu. Poslom ste, dakako, odlazili i izvan granica zemlje. Koliko je umjetniku lakše ili teže na Balkanu? Guši li Balkan, katkad, umjetničke duše?
Ekonomska kriza je dovela većinu profesija u tešku situaciju. Umetnost je nepravedno potisnuta u borbi za preživljavanje, jer njeni efekti na društvo nisu dovoljno brojčano izrazivi i bukvalno čitljivi.
Na Baklanu, uprkos svemu, radi veliki broj talentovanih kolega. Srbija neguje umetnike koji umeju da žive od unutrašnjeg zadovoljstva i optimizma, umesto od prodaje.
Svaki vredan rad i istrajnost bi trebalo da se isplate.
Umetnost je izboriti se sa negativnim uticajem nezadovoljne okoline, a umetnička duša je, na kraju, svako ko to ume.
Čemu/kome se divite?
Davno zaboravljenim osobinama, koje, nažalost, srećemo kod manjine ljudi – skromnost, humanost, poštenje, odgovornost, elan… Takve ljude možemo prepoznati po iskrenom osmehu.
Kakvi su Vam planovi za budućnost?
Za sada planiram izlaganja u Novom Sadu, Nišu, Smederevu i nadam se, u još nekim gradovima Srbije. Nadam se i pozivima za izlaganje u regionu, a rado bih svoj doktorski umetnički projekat prezentovala i inostranoj publici.
U saradnji sa Vesnom Opavsky poklanjamo vam dve grafike. U komentaru ispod ovog teksta na sajtu opišite Vesnine kreativne radove. Dva komentara sa najviše lajkova će dobiti po jednu grafiku. Nagradna igra traje do 22. novembra u završava se u podne. Redakcija će tog dana proglasiti dobitnike na sajtu.
Ela Vujanić – “La vie est belle.” Jasno, kratko… Prikladno.
