Vesna Šaula je mlada umetnica rođena 1983. godine u Beogradu. Nakon završenih studija na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu, odsek keramika, nastavila je da stvara kao samostalni umetnik. Od 2012. stalni je član ULUPUDUS-a, a njeni radovi su osvojili mnogobrojne nagrade i priznanja. U današnjem intervjuu saznaćemo nešto više o načinu na koji stvara, ali i o izlaganju na Jesenjem salonu u Parizu koje je očekuje u oktobru.
WANNABE MAGAZINE: Kažu da umetnik ne bira svoju profesiju, nego da ona izabere njega. Kada ste shvatili da će upravo takav biti Vaš put i sećate li se kako je nastalo Vaše prvo umetničko delo?
VESNA: To je tačno. Odrastala sam u predgrađu Beograda okružena prirodom i ciglanama. Volela sam da crtam i pravim kolače od blata. Maštajući o tome kako ću kada porastem biti umetnik, nisam ni sumnjala da će glavni sastojak moje umetnosti biti baš zemlja. Za keramiku sam se odlučila sticajem okolnosti. Na pripreme za Akademiju primenjenih umetnosti, išla sam kod ćerke profesorke posudne keramike Antonije Dragutinović; gde sam saznala za taj odsek i shvatila da je to ono čime želim da se bavim. Moje prvo umetničko delo bile su ljudske figure od plastelina koje sam napravila sa šest godina. Moja porodica im se toliko divila, da sam se u tom trenutku osetila kao veliki umetnik.
Priroda je česta inspiracija
Bavljenje keramikom pruža širok spektar likovnog izražavanja. Koja tehnika Vam je najbliža?
Najviše uživam u pravljenju unikatnih skulptura, za čiju izradu uglavnom koristim porcelan. Porcelan je izrazito plemenit materijal, elegantan i jak. Međutim, svoje skulpture često izrađujem u kombinovanoj tehnici, gde svojim porcelanskim figurama dodajem i drvo i žicu.
Kako biste opisali svoje skulpture? Postoji li neka crta koja ih povezuje, ili svaka nova tema donosi i drugačiji pristup?
Moje skulpture su razigrane i u pokretu. Na granici sa dekorativnom umetnošću. Povezuje ih to što, pored keramike, ubacujem i druge materijale. Međutim, dok su radovi iz grupe “Le Tour de France” rađeni u arhitektonskom pristupu, sa oštrim ivicama i poprilično stilizovane, instalacija figura “Oh-la-la” je nežna, sa dosta oblina i sitnih detalja.
Figure biciklista rađene su u kombinovanoj tehnici keramika/žica
Pokret je glavni motiv skulptura nastalih kao odraz najvažnije biciklističke trke “Tour de France”. Da li je bilo teško izraziti kretanje uz pomoć keramike i na koji način ste to postigli?
Nije bilo teško. Futurističke skulpture Umberta Boćonija (Umberto Boccioni) bile su velika inspiracija za moj rad. Ideja se odjednom stvorila u mojoj glavi i čekala da je realizujem. Jedina poteškoća koja se pojavila, bila je kako da teške keramičke skulpture postavim na tanane točkove bicikla. Rešenje sam našla u tome da sami biciklisti podržavaju težinu jedan drugog. A pokret je postignut stilizacijom i naizmeničnim postavljanjem podignutih i spuštenih nogu biciklista; koji, tako nanizani jedan iza drugog, daju utisak okretanja pedala.
Skulpture biciklista rađene su u kombinovanoj tehnici gde je žica doprinela tome da se keramičke figure učine “lakšima”. Postoje li neki drugi materijali koje u budućnosti vidite kao mogući spoj sa keramikom?
Za sada se još uvek držim žice i drveta. U poslednje vreme razrađujem ideju tako da efekat žice dobijem samo korišćenjem porcelana. Za sada nije u planu, ali možda ubacim još neki materijal, ako bude neophodan za realizaciju ideje.
Iako predstavlja jednu od najstarijih i najatraktivnijih grana umetnosti, keramika nije mnogo prisutna na našoj kulturnoj sceni. Koliko to utiče na razvoj i napredovanje samostalnih umetnika u Srbiji u ovoj oblasti?
Za divno čudo, u Srbiji ima dosta kvalitetnih umetnika u oblasti keramike. Bez obzira što keramika kao oblast nije podjednako zastupljena kao, na primer, grafika ili slikarstvo. Naši umetnici su veoma otvoreni. Dosta učestvuju na izložbama i kolonijama u inostranstvu. Prate razvoj umetnosti putem interneta. I moram priznati da je kvalitet radova mojih kolega na svetskom nivou.
Sledeći značajan korak je put u Grad svetlosti i izlaganje u okviru Jesenjeg salona. S obzirom da su skulpture biciklista upravo inspirisane delom francuske kulture, da li ova izložba ima poseban značaj za Vas?
Jesenji salon u Parizu smatram jednom od najznačajnijih izložbi, i iščekujem je sa velikim nestrpljenjem. Od samog nastanka ovih skulptura, podsvesno sam ih pripremila i čekala trenutak kada će se odvesti u zemlju svoje inspiracije.
Više o Vašim radovima i priznanjima možemo naći na zvaničnoj Facebook strani, ali možete li da nam otkrijete da li trenutno radite na nekom novom projektu?
Trenutno imam par ideja o novoj seriji panoa. Ali ne bih mnogo pričala o budućem projektu… dok ne realizujem jedan od radova.
Među njenim radovima prisutne su i unikatna i upotrebna keramika
Vesna Marić ima pregršt razloga da veruje da je u prošlom životu bila mačka: kotrljavo R, dečiju radoznalost, sindrom “noćno ludilo”, sposobnost da se uvek dočeka na noge, obaveznu dnevnu dremku, pa čak i kandže. Zato se uvek nasmeje kada je neko nazove kučkom. I, kao što je rekla Colette: “Ne postoje obične mačke”.
