Vasilije Vujović krije se iza brenda VASSO koji iz dana u dan oduševljava neverovatnim fotografijama. One zagolicaju našu maštu, izražavaju osećanja i na kvalitetan način pokazuju interesantne priče koje nam Vasilije predstavlja baš kroz fotografiju. Njega su primetili najpoznatiji modni magazini na našim prostorima, a i šire. Danas ga upoznajemo i uživamo u razgovoru sa pametnim, ambicioznim i perspektivnim mladim bićem i velikim talentom u usponu.
WANNABE MAGAZINE: Šta je bila prekretnica u tvom životu? Trenutak kada te je zainteresovala fotografija, trenutak kad si poželeo da i sam stvaraš sopstvenu umetnost…
VASILIJE: Gledanje starih porodičnih slika iz osamdesetih godina i ranije. Imao sam možda 10–11 godina. Fascinirao me razvoj stila kroz godine, kao i same estetike fotografija pod uticajem razvoja tehnologije.
Homeless
Imaš samo 16 godina. Kako uspevaš da usklađuješ sve obaveze koje imaš? Koliko vremena ti oduzima pripremanje, a i samo fotografisanje, te uređivanje fotografija?
Obaveze usklađujem veoma teško, jer mnogo toga možda ne bi trebalo da žrtvujem za fotografiju. Fotografija je posao koji zahteva mnogo pažnje, tako da neka slikanja traju po nekoliko dana. Sada radim editorijal za modnu marku iz Velike Britanije Killstar, i celoukupan proces planiranja, fotografisanja i uređivanja je trajao skoro dve nedelje.
Killstar
Ko su tvoji modeli? Možeš li da fotografišeš svakoga, ili ipak biraš na osnovu ličnog ukusa i zamisli?
Modela biram na osnovu koncepta dela i ko taj koncept najbolje može da iznese. U slučaju da je u pitanju slikanje za neku modnu kuću ili dizajnera, uspostavimo zajedničku viziju i na osnovu toga gledam ko bi bio najbolji model za to. Te sam sreće da imam puno lepih i talentovanih prijatelja sa kojima je veliko zadovoljstvo raditi.
Odakle crpiš inspiraciju? Da li postoje ljudi na čiji se rad ugledaš u ovom poslu?
Inspiraciju crpim iz ličnih iskustva, koji su ostavili jak utisak na mene, i snova. Imam izuzetno slikovite snove koji mi uglavnom nisu jasni, pa im kroz fotografiju pridajem neki smisao. Takođe me inspiriše američka kultura 50-ih i 60-ih, filmovi, bajke, itd.
Trudim se da izolujem sebe od uticaja drugih fotografa i umetničkih dela, kako bi moja dela ostala nekako čednija. Primetio sam da u poslednje vreme postoje trendovi u fotografiji (portreti sa ramovima i ogledalima, “kloniranje”, itd.) i maksimalno se trudim da izbegavam iste. Doduše, uzori su mi svako ko je po nečemu uspeo da se istakne i uspe u svetu umetnosti.
Tvoje fotografije su besprekorne. Uvek nose određenu emociju, misteriozne su i nesvakidašnje. Koliko je bilo teško pronaći se i da li uvek imaš tačnu viziju onoga što želiš da predstaviš? Kada i gde stvaraš tu viziju?
Smatram da se još uvek nisam pronašao. Razvijanjem svoje ličnosti mi se takođe razvija i menja stil, tako da se još uvek tražim. Ranije bih imao neku viziju i koncept koji bi na kraju izgledao potpuno drugačije od originalne ideje. Međutim, u poslednje vreme jasno isplaniram svaki detalj i radim sve dok slika ne bude tačno ono što sam hteo da predstavim.
MissAmerica
Da li je teško ostati originalan i drugačiji, izdići se iznad svih ostalih koji se bave fotografijom, biti primećen i uspešan u tome?
Po mom mišljenju originalnost u umetnosti gotovo da ne postoji. Postoje samo kreativne interpretacije, koje su već same po sebi dovoljno teške. Za uspeh u fotografiji je pored talenta i rada veoma bitan publicitet i smatram da je želja svakog fotografa da što više ljudi vidi njegovo delo. Sve od navedenog je veoma teško, ali nije toliko mučno kada radiš ono što voliš.
Možeš li ukratko da nam opišeš proces stvaranja jedne profesionalne fotografije?
U mom slučaju su to sati i sati planiranja, biranja lokacija, modela, itd. Zatim sati fotografisanja, a onda biranje jedne idealne slike od njih hiljadu. U mojim delima takođe igra veliku ulogu post-produkcija slika – “fotošopiranje”. Na nekim fotografijama, kao na primer “Suburban Sweetheart”, originalna pozadina je totalno izbačena ili izmenjena.
Suburban Sweetheart
Koliko je važan talenat, a koliko rad, znanje i iskustvo u ovom poslu?
Ovo je velika istina i ovo će vam većina umetnika reći: talenat je 1% umetničkog stvaralaštva. Ostalih 99% su upravo znanje, rad i iskustvo, koji su na neki način u simbiozi.
Imaš portfolio na web stranici italijanskog “Vogue” magazina. Dokle se prostiru granice tvoje ambicioznosti, koji su tvoji ciljevi?
Moja ambicioznost nema granice! Mnogi mi govore da ciljam previsoko, što ja iskreno ne vidim kao manu, jer smatram da ništa nije nemoguće kad si dovoljno posvećen. Ciljevi su mi da budem uspešan fotograf, da radim za velike ljude i jednog dana budem jedan od njih.
Jedna od fotografija na Vasinom portfoliu na stranici "Vogue" magazina
Šta planiraš i gde se vidiš u skorijoj budućnosti? Koji je moto tvog života?
Početkom 2014. me čekaju slikanja za nekoliko dizajnera i modnih kuća, tako da sam veoma uzbuđen zbog toga. Planiram da završim gimnaziju i upišem akademiju. Voleo bih da imam svoj studio koji mi je polako sve potrebniji, i da imam svu potrebnu fotografsku opremu. Sebe svakako vidim sa punim rukama posla, kako i treba, i nadam se mnoštvu editorijala, dizajnera, intervjua i ostalog. Moj životni moto je jedan divan citat:
Budi ono što jesi i reci šta osećaš jer oni kojima to smeta nisu bitni, a onima koji su bitni to ne smeta. – Dr. Seuss
Hvala Vasiliju na saradnji.
Ukoliko želite da stupite u kontakt sa njim, to možete učiniti putem njegove fejsbuk stranice VASSO.
Tara Đukić obožava Beograd, Lejdi Gagu, modu, osmehe svojih najboljih drugarica, kao i one kratke, a velike trenutke u životu kada shvati koliko je srećna. Veruje u ljubav jer ume da voli. Živi za dan kada će ostvariti svoje snove i biti uspešna, ispunjena žena. Svoje doživljaje i misli svakog dana deli sa svojim blogom Belgrade Fashion Love. Za sebe voli da kaže je glavna i odgovorna urednica svog tananog srca, rastrojenog uma i jedinstvenog života.
