Andy Warhol je bio američki slikar, grafičar i filmski reditelj i vodeći predstavnik umetničkog pokreta poznatog kao pop art. Posle uspešne karijere komercijalnog ilustratora, Vorhol je postao poznat širom sveta kao slikar, avangardni reditelj, producent, pisac i član različitih društvenih krugova boemskih, istaknutih intelektualaca, holivudskih poznatih ličnosti i bogatih pokrovitelja. Godine 1963. osnovao je “The Factory“ na midtown Menhetnu i oko sebe je skupio slikare, pisce, muzičare i poznate andergraund ličnosti. “Sve ima svoju lepotu, ali ne mogu svi to da vide”, izjavio je jednom prilikom Endi Vorhol. Ova rečenica je postala deo njegovog zaštitnog znaka.
Na vrhuncu šezdesetih, Endi, umetnik svetskog ranga, napravio je stotine filmova u kojima su glumile devojke koje su bile redovne gošće na otmenim zabavama, tinejdžerke koje su imale problema sa zakonom, modeli, transvestiti, ulične razbojnice, itd. On ih je nazivao svojim zvezdama, iako one nisu uvek bile u skladu sa definicijom holivudskih lepotica. Sve su bile fenomenalne i posedovale lepotu koja je bila savršena za njegov studio ”The Factory”. Ove ličnosti su se pojavljivale na Vorholovim slikama, u filmovima i pratile ga na društvenim događajima. One su obeležile čuvenu Vorholovu izreku: “U budućnosti će svakom biti dovoljno 15 minuta da postane poznat.” Vorhol ih je jednostavno uključivao u filmove, a zatim proglašavao za superstars. Od običnih devojaka kao što su bile Niko i Edi Sedžvik, glamuroznih aristokratskih plavuša kao što je bila Džejn Holzer, kao i tragičnih kao Ingrid Superstar, čije su pravo ime, život pre Vorhola, kao i neobjašnjiv nestanak još uvek obavijeni velom misterije. Nikako ne smemo zaboraviti ni Ultra Violet i Vivu, sa kojom je razgovarao telefonom kada je Valerie Solanas pucala na njega i pokušala da ga ubije.
Naomi Levine je bila Vorholova “prva ženska superstar”. Upoznao ju je 1963. godine, ali njen mandat je bio kratak. Ona se pojavljuje u nekoliko njegovih filmova sredinom šezdesetih godina, od kojih je najpoznatiji serijal crno-belih filmova ”Kiss”. Pre nego je upoznala Endija bila je slikarka i radila je u prodavnici igračaka, skupljajući pare ne bi li i sama snimila film. Neki delovi filma su snimani u njenom stanu, a pored nje su glumili Ed Sanders (pevač grupe Fugs), Rufus Kolins (glumac Living Theatre) i Džerard Malanga, sa kojim će Vorhol kasnije nastaviti saradnju.
Baby Jane Holzer je prepoznatljiva po veoma gustoj plavoj kosi i ajlajneru kojim je stalno iscrtavala oči. Kao model i devojka koja je bila gost svih bitnih događaja 60-ih, zaradila je više para nego bilo koja devojka današnjice njenog ranga. Posebno je bila obožavana od strane glavne urednice ”Vogue”-a Dijane Vrilend (Diana Vreeland). Džejn se navodno držala podalje od ”The Factory”-ja, zbog droge i ludorija, ali se pojavila u jednom od najboljih Vorholovih filmova, ”Ciao Manhattan” 1972. godine. Iako je Naomi bila Vorholova prva superstar, Džejn je bila prva superstar koja je privukla ogromnu medijsku pažnju. Nakon glume bavila se kolekcionarstvom umetničkih dela i postala mogul nekretnina kao njen otac.
Edith Minturn “Edie” Sedgwick počela je sa radom u The Factory 1965. godine i postala najpoznatija Vorholova superstar. Bila je prepoznatljiva po gustim obrvama, dečačkom izgledu i aristokratskom držanju. Bila je kao stvorena za ulogu u filmu ”Poor Little Rich Girl”. Mnogi upoređuju Paris Hilton sa njom. Postala je veoma poznata po svom stilu i nebrojeno mnogo puta se našla na naslovnoj strani ”Vogue”-a. Iako je poticala iz bogate i veoma poznate porodice, bila je veoma problematična. Kraj saradnje sa Vorholom je prilično nerazumljiv. Edi ubrzo nakon toga počinje da se zabavlja sa Bobom Dilanom (Bob Dilan), koji će se kasnije tajno oženiti drugom devojkom. Zbog prevelike slave, pritiska i svega što se dešavalo, boravila je nekoliko puta u mentalnim institucijama. Umrla je od predoziranja heroinom u 28. godini.
Christa Päffgen zvana Nico, igrala je samu sebe u filmu Federika Felinija (Federico Fellini) ”La dolce vita”, snimila je album sa Brajanom Džonsom (Brian Jones) i studirala glumu sa Li Strasbergom (Lee Strasberg), do trenutka kada je srela Vorhola. Endi ju je smatrao neodoljivom i jednom od najfascinantnijih osoba koje je sreo u svom životu. Glumila je u ”Chelsea Girls”, ”The Closet”, ”Sunset” i ”Imitation of Christ”. Vorhol ju je upoznao sa njegovim tadašnjim umetničkim štićenicima iz Velvet Undergrounda, koji su bili deo njegove “Exploding Plastic Inevitable” grupe.
James Lawrence Slattery bio je transseksualac i zvao se Candy Darling. Započinje saradnju sa Vorholom 1967. godine i glumi u filmu ”Flesh”. Godine 1971. ona je glumila u njegovom ne baš dobro prihvaćenom filmu ”Women in Revolt”. Bez obzira na loše kritike, njena popularnost nije poljuljana, jer je stalno gostovala u klubovima u “drag queen shows”. Pre nego što je preminula od leukemije 1974. godine, Kendi je glumila sa Džejn Fondom (Jane Fonda) u filmu ”Klute”, a tri hit pesme napisane su u njenu čast: The Rolling Stones ”Citadel”, The Velvet Undergrounds “Candi says” i Lou Reed “Walk On The Wild Side”.
Brigid Berlin je takođe poznata kao Brigid “Polk” zbog svoje navike “ubadanja” sebe i drugih popularnim koktelima amfetamina, diuretika i B12 za mršavljenje, koji su se koristili u visokim društvima. Njena ćerka jednom prilikom je izjavila: “Moja majka je htela da budem mršava poštovana devojka u visokom elitnom društvu… Umesto toga ja sam postala problematična devojka, njoj u inat.” Brigit je bila opsednuta mršavošću i dijetama. Pojavila se u nekoliko Vorholovih filmova i za razliku od mnogih njenih koleginica, ona je zapravo bila veoma talentovana. Takođe je glumila u filmovima Džona Votersa (John Waters) ”Serial Mom” i ”Pecker”.
Janet Susan Mary Hoffman zvana Viva, pojavila se u pet Vorholovih filmova krajem šezdesetih, uključujući i ”The Nude Restaurant”, ”Lonesome Cowboys”, i ”Blue Movie Akt”. Ona je pozajmila glas u filmu Džona Šlezindžera (John Schlesinger) ”Midnight Cowboy”, koji je 1969. godine bio pravi hit. Viva je imala veoma specifično lice, duge noge i kovrdžavu kosu. Udala se za reditelja Mišela Audera (Michel Auder). Napisala je knjigu ”Superstars” u kojoj je odala sve tajne rada i života u Vorholovom ”The Factory”-ju. Njene ćerke Gabi Hofman (Gaby Hoffmann) i Aleksandra Auder (Alexandra Auder) su takođe glumice.
Bibbe Hansen Vorholova superstar poznata je i kao mama poznatog rok muzičara Beck. Bibe je upoznala Vorhola sa 13 godina u kafiću Štark 1965. godine, neposredno nakon što ju je njen otac, umetnik Al Hansen, pokupio iz pritvora za maloletnike. Fasciniran Bibom, Vorhol zasniva svoj film ”Prison” na njenoj priči i angažuje je i u narednim ostvarenjima, između ostalog u filmovima ”Restaurant”, ”10 Beautiful Girls” i ”10 More Beautiful Girls”.
Mary Woronov se tokom sredine šezdesetih pojavljuje u nekoliko Vorholovih filmova, uključujući i ”Chelsea Girls”. “Moje žestoko ponašanje i rodna neutralnost fascinirala je Vorhola. Bila sam veoma jaka, mlada, divna i delovala kao Neron”, izjavila je na vrhuncu svoje slave i dodala, “takođe sam bila puna amfetamina”. Glumica je nastavila da radi i nakon saradnje sa Vorholom, pojavljivala se u svim filmovima Dika Trejsija (Dick Tracy), čak i u jednoj epizodi serije ”My So-Called Life”.
Francuskinja Isabelle Collin Dufresne zvana Ultra Violet je više bila zaštitnik nego Vorholova muza. Bivši asistent Salvadora Dalija je bio u studiju kada je ona prvi put došla i rekao da je došla u ”The Factory” 1965. godine u roze Chanel kostimu i kupila još uvek vlažnu sliku za $500. Bila je veoma upućena u modu i farbala se u lila, tako je i dobila ime. “Ona nije bila tako mlada kada sam je upoznao, ali i dalje je bila lepa, izgledala je kao Vivijen Li (Vivien Leigh)”, rekao je Vorhol.
Poznata kao International Velvet, Susan Bottomly je sa 16 godina postala model agencije Ford, a ubrzo se našla i na naslovnoj strani časopisa ”Mademoiselle”. Upoznala je Vorhola na zabavi u Bostonu 1966. godine. Uvek je bila glamurozna, diskretno i pažljivo našminkana. Poticala je iz bogate i uticajne prodice što su joj ostale Vorholove devojke zamerale, jer je lakše ostvarivala veze zbog pomoći svojih roditelja. Pojavila se u filmovima ”Chelsea Girls”, nikada javno prikazanom ”Superboy” i ”Four Stars (****)”.
Skoro svaki detalj o ženi poznatoj kao Ingrid Superstar je tajnovit, od njenog pravog imena, preko okolnosti kako je stigla do studija ”The Factory”, do njenog nestanka. Izvori se uglavnom slažu da je iz Nju Džerzija (New Jersey) i da je radila kao sekretarica pre nego što je postala Vorholova superstar. Edi Sedžvik je bila vidno uznemirena kada je saznala da će je Ingrid zameniti. Rene Rikard (René Ricard), pesnik i umetnik, rekao je da je Ingrid pokupljena u baru na 42. ulici i da joj je urađen “ugly Edie” makeover. 1986. godine Ingrid je izašla iz stana da kupi cigarete i nikada se više nije vratila. Iako se smatra da je ubijena, njeno telo nikada nije nađeno. Da nije nestala bila bi zvezda Vorholovih filmova ”Chelsea Girls” i ”The Nude Restaurant”.
Mia Pešić je diplomirani inženjer organizacionih nauka. Uživa u šopingu, putovanjima i ispijanju kafa sa prijateljima. Zaljubljenik u modu, kolekcionar cipela i veliki poštovalac Karla Lagerfelda. Beskompromisni borac protiv ”fake” stvari, prirodnog krzna i kariranih stolnjaka. Omiljena rečenica: “In order to be irreplaceable, one must always be different.”
