Pa, ako je taj zahtev za kul ponašanjem u savremenoj dejt-kulturi lukavo podmetanje novog oblika muške dominacije, onda ga mi prihvatamo i lukavo pretvaramo u mamac za bliskost, vezu, partnerstvo. Nešto mi tu izgleda kao da se ništa nije promenilo, osim mamca.
Kako mislimo da nam odnosi postanu bolji, da nam veze ostanu stabilne i trajne, da se bolje razumemo i više volimo, ako se bavimo glupostima, na nivou lukavstva, manipulacije, iskorišćavanja i namamljivanja? Izgleda da ne mislimo kako treba, ili da uopšte i ne mislimo i da je potrebno da počnemo da koristimo mozak i u druge svrhe, osim za smišljanje strategija. Mislim da ne treba da budemo kul. Treba da izražavamo svoja osećanja, da budemo otvoreni i ranjivi, da istrajno budemo iskreni, ma koliko nam to teško padalo, da pokažemo svoje potrebe, da upadnemo u sve zamke zavisnosti od partnera, strasti, posesivnosti i ludila, da bismo upoznali ljubav u njenim raznim obličjima i izbegli aroganciju ubeđenja da je ta ogromna dubina nešto čime se može bedno manipulisati da bi se ostalo na površini. Ako se ne udaviš u ljubavi, onda nikad i ne oživiš. Ako ostaneš kul, biraš površinu. Neživot ljubavi.
Pročitajte još i ovo:
4 razloga (i opravdanja) da ostanete u lošoj vezi
Koliko vam je ljubavi potrebno za sreću?
Zašto ne treba da čekate da on promeni mišljenje?
Zapratite svoj omiljeni magazin na Youtubeu, Instagramu, Facebooku, Twitteru i pridružite nam se na Viber Public Chatu.
Izvor fotografija: www.fashioneditorials.com
Aleksina Đorđević
