Psiholozi kažu da je naš mozak dizajniran za odlaganje – kad pravimo planove koristimo frontalni korteks, ali kad dođe do realizacije, uključuje se limbički sistem. A on reaguje na okolinu i barata emocijama i “jači” je od frontalnog korteksa. To objašnjava zašto si bila tako uzbuđena kad si pravila planove za novi projekat, a zašto si sada, kad je došlo vreme realizacije nervozna i radiš sve drugo umesto da obaviš te pozive, napraviš prezentaciju, podeliš zadatke.
Um je sposoban da kreira odgovarajuće situacije koje će ti pružiti opravdanje za odlaganje, pa možeš da “dobiješ” još celu nedelju ili mesec za nešto što je trebalo da krene juče, tako što ćeš izgubiti telefon, povrediti se, razboleti. Dakle, odugovlačenje narušava tvoje zdravlje i definitivno uništava tvoj unutrašnji mir – okreće te protiv same sebe. Zašto biologija podržava ovu prepreku između ideje i akcije, nije baš istraženo, ali možeš i sama da vidiš neki smisao – da se ne trudiš da prevaziđeš teškoće, da budeš konstruktivna uprkos destruktivnom impulsu, da nadilaziš samu sebe i da napreduješ, ne bi ništa učila o sebi i ne bi se razvijala kao ličnost.
