Izreku “ko nema u glavi ima u nogama” odavno je zamenila “ko nema u vugla može da gugla”, jer ono što treba da držimo u glavi, ili na spisku u blokčetu ili rokovniku – koji možemo da zaboravimo kod kuće – držimo u podsetnicima u svojim pametnim telefonima, koje nikako ne zaboravljamo, ni kad samo skoknemo do prodavnice.
Stvarno, kad vam se poslednji put desilo da zaboravite mobilni? I kako ste se osećali? Kao da ste zaboravili deo tela, verujem. Pretrnuli ste i milion “šta ako” vam je prozujalo kroz glavu, poput najezde skakavaca.
Koliko važnih poziva, poruka i mejlova? Dobro, imate kompjuter tu gde ste, pa ćete panično poslati upozoravajuće poruke svima koje imate na društvenim mrežama, a sa kojima inače dnevno komunicirate. Ali neke poslovne kontakte nemate na mreži… dobro, preživećete nekako, dok ne dođete do svog telefona, produžetka svoje desne ruke i obe hemisfere.
A kad ste poslednji put ostali bez interneta? Dešava se i to. Nestane struja, ili se obavlja neki servis, padne sistem, nešto… Kako ste se osećali? Kao odsečeni od sveta, izopšteni iz zajednice, dezorijentisani? U jednom trenutku ste pomislili “čoveče, šta sad da radim?”. Niste znali šta ćete sa sobom i pokušavali ste bezuspešno da utvrdite šta se desilo i kada ćete ponovo biti onlajn.
