Danas kada su nam neophodni puder, senka, ajlajner, maskara, karmin, odemo u neku radnju i smorimo se u moru izbora, pa ipak kupimo odgovarajuće. Možete li zamisliti kako se šminkalo nekada i šta su sve ljudi stavljali na sebe godinama i godinama iza nas? Teško! Zato malo istorije o ovoj temi nije naodmet.

Koncept lepote zavisio je u velikoj meri od običaja različitih civilizacija. Varirao je od epohe i mesta. Sada ćemo se vratiti u daleku prošlost u zemlju:

Egipat

U ovoj civilizaciji ističe se važnost ulepšavanja tela kako kod žena tako i kod muškaraca. Dnevno sređivanje bio je ritual koji je trajao satima. Brijanje glave se primenjivalo iz više razloga: kao održavanje higijene, zbog klime i zbog religijskih motiva. Pravili su kreme od ulja i biljaka i depilirali su suvišne dlačice u čemu su bili majstori.

slika 1e1 Istorija šminkanja (1. deo)

Crna olovka oko očiju je zaštitni znak egipatske šminke

Za usne su koristili crveni antimon (hemijski element, polumetal).

Za oči, tirkizne tonove koje su sušili putem sitnjenja mineralnog kamenja.

Obrve su se naglašavale kao i oči, praveći oblik ribe korišćenjem crne olovke.

Nokti na rukama i nogama su se bojili jarkim bojama, najčešće purpurnom bojom.

Kao simbol koristila se veštačka brada, privilegija faraona. Pronađeni su brojni instrumenti korišćeni u kozmetičke svrhe, od kojih se ističe “paleta bika”, koja se nalazi u Luvru. Ove palete su se koristile za mešanje ulja i razređivanje kozmetike.

Grčka

Primila je od Egipta nasleđe očuvanja lepote, a svoje običaje kasnije je prenela i u Evropu. Dobra fizička kondicija bila je najvažnija. Održavali su sportska takmičenja koja su kasnije nazvali igre. Oba pola su provodila sate kupajući se i masirajući se. Muškarci su kovrdžali bradu i kosu, a noge depilirali. Ženska figura je bila najviše stilizovana i morala je imati belu put (smatrano za znak strasti). Da bi to postigle dnevno su konzumirale kim u velikim količinama i izbeljivale kožu karbonatom olova.

slika 2g Istorija šminkanja (1. deo)

Grci su obožavali kovrdžavu kosu

Koristili su olovku za oči, bojeći kapke u crno ili plavo, obrve su se naglašavale bez uvećavanja, usne i obrazi su se bojili vinocrvenom bojom.

Farbali su kosu i depilirali se pomoću krema. Ženska lepota je podrazumevala puštenu kovrdžavu kosu preko ramena i korišćenje plave olovke za oči.

Izrael

slika 3i Istorija šminkanja (1. deo)

Ovi komadi antičkog nakita Izraela upotpunjavali su lepotu žene

Kako su Izraelci proveli više od četiri veka u Egiptu, shodno tome poprimili su veliki uticaj. Žene su, bez obzira na stroga pravila, nastavile da koriste ulja po egipatskim recepturama. Nastavile su da primenjuju olovke za oči i kanu da bi obraze obojile u crveno. Isticale su upletenu kosu prekrivenu velom ili tunikama.

Nastaviće se…

Prevod i obrada sa španskog na srpski jezik: Milica Stankić i Dajana Rudež


Milica Stankić je student španskog jezika i hispanskih književnosti. Obožava život, svoju porodicu, ljubav, prijatelje i milion sitnih iznenađenja. Veruje da pravi poljubac i iskren osmeh mogu izlečiti i najtežu bol. Jedina reč koju ne podnosi je “laž”, i teško onom ko je slaže. Kune se u Servantesa i smatra ga genijem svih vremena, duboko veruje njegovim rečima: “La pluma es la lengua de la mente” (“Pero je jezik uma”).

Editors choice