Leto se bliži kraju, ten bledi, sve više kože skriva odeća, kiša i hladne večeri u prognozi, a uspomene deluju kao neki lep san čiji delovi počinju da se zaboravljaju.
Fotografije su tu da nas podsete da to prelepo putovanje, ti ludi noćni provodi sa društvom, ta romantična letnja ljubav nisu bili plod naše mašte. Fotografije su tu da prizovu sva ta intenzivna osećanja koja su jednim bleskom sačuvana da traju doveka. Fotografije su tu da nas rastuže što je leto gotovo. Završilo se kao i prethodno, brže nego što smo želeli, pre nego što smo stigli skroz da se opustimo i iščekiramo sve na listi letnjih planova.
Ukradi koji sat da osetiš još koji zrak letnjeg sunca
Dok pokušavam da uživam u poslednjem polu-sunčanom letnjem danu, prisećam se svih proteklih leta i uživanja koja su mi pružila. Ne mogu da se ne rastužim na pomisao kako se ona nikad više ponoviti neće. Ljude koje sam upoznala iz drugih krajeva sveta možda nikad više neću sresti. Mesta koja sam posetila možda nikad više neću videti.
Suze se skupljaju u oku kao sumorni oblaci na nebu. Želim da proživim sve ispočetka. Hocu da nastavim da nosim letnje haljinice, jedem sladoled, sunčam se na terasi, hoću i dalje da imam osećaj kako leto će da traje večno.
Kiša je krenula pre mojih suza i prenula me je iz misli. Širim kišobran umesto suncobrana i hodam polupraznim gradom dok slušam pesmu Lane Del Rej (Lana Del Rey) “Summertime Sadness”. Godišnji odmori su završeni. Studenti uče ne bi li očistili godinu. Dečica koja su se igrala po dvorištima sada sede u klupama. Izlozi se već pune jesenjom garderobom u tamnim nijansama. “Životarenje” je gotovo i ulice sada deluju kao prazni, filmski kadrovi koji čekaju da se popune ljudima, dešavanjima, šarenilom.
Kada leti Sunce prevremeno zameni kiša zna se da mu je kraj
Više od dvestapedeset dana nas deli do sledećeg leta. Do tada ćemo morati nalaziti uživanja i sreću u kišnim i snežnim danima, u mekoći debelih džempera, vrućem kestenju i planovima za zimske praznike. Ono što mi umanjuje tugu dolaska jeseni je pomisao da ću čekanje na leto provesti ispijajući vruće čajeve sa prijateljima, ušuškana ispod ćebeta sa svojim dragim i sa ciljem da u novoj letnjoj sezoni nadmašim količinu avantura, lepota i osmeha koju su mi sva dosadašnja leta pružila.
Katarina Mitrović studira biologiju, a slobodno vreme troši na putovanja, umetnost, fotografiju, modu, knjige, filmove i diskusiju o istima. Želi da proputuje svet, uvek bude zaljubljena i da sazna što više zanimljivih činjenica i iskusi sve što život pruža i da o tome piše. Omiljeni citat je od Oskara Vajlda: “Većina ljudi je neko drugi. Njihova mišljenja su tuđa mišljenja, njihovi su životi mimikrija, njihove strasti citati.”
