Dragi dnevniče,

Otprilike to ovako izgleda sa Perom ovih dana, mobilni zvoni (mah na mah na tup tu tururu):

– E!

– E!

– Šta radiš?

– Šta ti treba?

– Znaš kako je Sandra Melničenko navatala onog Ruskog tajkuna?

– Nemam pojma stvarno.

– Znaš da je ona sa gomilom tih nekih naših cica radila one kao haj-klas stvari?

– Načuo sam nešto!

– E da, i ovaj lik je svaki put tražio baš nju, nešto je kao odlepio za njom, zaljubio se čovek k’o tinejdžer…

– Misliš kao ti u neku maloletnicu?

– Jeste baš tako, i onda kad je bio jednom tu, ‘ladno joj je na rastanku ostavio pedeset soma dolara, ona nije znala šta da radi, kako da se postavi u celoj priči i pita tu svoju Madam, koja je glavni organizator, šta da radi.

– Dobro, i?

– Ova joj kaže da sačuva tih pedeset hiljada, pa kad se Ruja tajkun vrati iz Rusije da mu za te pare kupi neku vanserijski skupu čuku.

– Dobro, i?

– I ova tako uradi, i Ruja se još više primi jer skapira da je njoj više stalo do njega, nego do njegovih para.

– Dileja!

– E pa da, dileja, i onda je on zaprosio i oženio.

– Dobro, kul, i sad mi kaži šta to mene sve zabole ona stvar?

– Pa zato sam te zvao.

– Zvao si me da mi ispričaš kako se neka sprska cica, pre pet godina udala za ruskog tajkuna?

– Ma ne bre…

– Ne kapiram, ‘oćeš da ti kupim čuku od pedeset soma dolara? Mislim bih ja, ali nemam te pare kod sebe, ne znam je l` ti frka da sačekaš, život ili dva, da se reinkarniram u Paris Hilton?

– Ma ne bre, čoveče kako si naporan…

– Pa šta ‘oćeš?

– Savet!

– Savet?

– Da, savet.

– Kakav?

– Pa to, šta da radim sa onom maloletnicom, ti sloviš za velikog j…ča i poznavaoca te mater… (klik)

(mah na mah na tup tu tururu)

– Što si mi spustio slušalicu?

– Hmmm… čekaj da razmislim, hmmm, možda zato što si idiot?

– Zašto idiot?

– Zato što ovakvu priču imamo svakih petnaest dana.

– Ne, daj, veliki j…ču Amiče Dulnikeru, da li bi bio ljubazan da mi objasniš šta da radim sa svojim ljubavnim problemom?

– Ne kapiram, kakvim ljubavnim problemom?

– Pravim pravcatim.

– Čoveče, rekoh ti, ti si u novom “pravom pravcatom” ljubavnom problemu na svakih petnaest dana.

– Ovaj put je drugačije.

– I to kažeš na svakih petnaest dana.

– Čoveče, daj neki savet.

– Da pogađam?

– Ajd!

– Skapirali ste se odma’, ti si onda kulirao otprilike jedan dan. Onda si sutradan poslao poruku, ali ona nije odgovorila odma’?

– Tako je!

– Onda si poslao dve nove poruke u razmaku od deset minuta?

– Otprilike..

– Onda si je posle pola sata odjebao za sva vremena?

– Da!

– Onda si joj predložio da pokušate ponovo …

– Jbg slab sam na piletinu.

– Onda si skapirao da je spavala, dok si ti imao tu celokupnu sms monodramu?

– Pa recimo da je to to.

– Onda je ona shvatila da si ti manijak i odlučila da te malo odloži?

– Kurva!

– I sad ti ne znaš šta da radiš?

– Ne znam.

– I šta ti ja uvek savetujem?

– Da prekinem da igram na Romu?

– Da!

– Dobro kapiram, da bi trebalo malo da iskuliram.

– Tako je, iskuliuraj malo!

– Znam, ali ako iskuliram onda će početi da me boli on stvar za nju i za 15 dana ću biti smrtno zaljubljen u neku novu…

(klik)

(mah na mah na tup tu tururu… mah na mah na tup tu tururu… mah na mah na tup tu tururu..)

Moj dnevniče!


Amitz Dulniker u zvezdanom nebu vidi šta ste sve sakrili od sebe i drugih. Zna šta želite, mislite i volite. Zna sve: da ste nesrećni, nesigurni, perverzni i neodlučni. Ako budete dobri, neće to podeliti sa drugima. Amitz je takođe i autor “Besmislenog dnevnika jednog H8-era”.

Editors choice