Vreme je postalo najvrednije. Kao i spravice za komunikaciju – večito uključene – životi su nam pretrpani. Vreme nas sapinje. Primećujem ovu modernu boljku, ne samo dok jurim kroz London. Nemam vremena ni kada sam u Beogradu. Bilo da ostajem nekoliko dana ili dve nedelje, nikad mi nije dovoljno.
Tokom posete Beogradu, raspored mi je toliko natrpan poslovnim sastancima da retko kad imam trenutak za sebe. Dolazim često, ali uvek ima još nešto što bih voleo da uradim, a dan mi je prekratak. Od kad iziđem iz hotela na poslovni doručak, do pred zoru kada se doteturam u sobu na počinak, boravak u Beogradu prepun je sastanaka. Ispunjen mi je svaki trenutak od jutra do mraka, pa i obroke koristim kao dodatnu priliku da se sretnem s ljudima.
Tako je bilo i prošle nedelje u Beogradu. Bio je to kovitlac novih poslovnih sastanaka i skupova sa prijateljima koje sam stekao tokom prethodnih poseta. Uklopio sam raspored najbolje što sam mogao i opet nisam video neke drage ljude samo zato što mi je satnica bila pretrpana.
Daću vam primer. U utorak je počelo ludilo u sred srede. Posle celodnevnog sastančenja u poslednji čas sam se dogovorio sa mladim glumcem Markom Janketićem (“Šišanje”, “Beli Beli Svet” i “Kutija”). Počelo je kao večernje ćaskanje uz piće, a pretvorilo se u obilazak beogradskih kafića do rane zore i upoznavanje drugih glumaca, kao što je Miloš Birković, koga sam sreo na snimanju filma “Montevideo Bog te video”. Marko, sin glumaca Mihajla Janketića i Svjetlane Knežević, očito je izgradio samosvojno glumačko ime, a rado je viđen i u gradu s prijateljima.
Posle nekoliko sati spavanja, sreda je počela poslovnim doručkom u hotelu Mr President. Onda sam odjurio do Trga Republike da se sretnem sa piscem i novinarem. Popodne sam razgovarao sa izdavačem o mogućem objavljivanju knjige, a zatim je usledila kafa sa režiserom filma “Šišanje”, Stevanom Filipovićem. Pričali smo o budućoj saradnji na nekim projektima. Usledio je odlazak u Supermarket i sastanak sa urednicima onlajn magazina “Branding Magazine”, pa sastanak sa glavnim likom iz Wannabe Magazine-a. Nisam ni trepnuo, a već su me vozili da se vidim sa plivačem Miloradom Čavićem. Sprema se za London 2012, te smo razgovarali o izgledima da kući donese zlatnu medalju. Intervju s njim će se uskoro pojaviti na mom blogu.
Dan se tu nije završio. Nekoliko sati kasnije jurio sam nazad u grad na otvaranje “Festivala autorskog filma”. Bio sam gost sjajnog sprskog benda Zemlja Gruva koje sam upoznao letos prilikom podrške Ejmi Vajnhaus. Festival je otvorio film “Sram” (Shame) koji je izmamio divljenje širom sveta, mladog britanskog režisera Stiva Mekkvina. Pored toga što je njegova priča o zavisnosti od seksa beskompromisna, te pored neosporno dobre glume divne Karej Maligan (Carey Mulligan) i moćnog Majkla Fasbendera (Michael Fassbender), mene je film ostavio ravnodušnim – verovatno mi nije po ukusu.
S druge strane, uživao sam u devedesetominutnom koncertu Zemlje Gruva. Jasno je da su mnogo vežbali, jer su im zvuk i nastup mnogo napredovali od letos. Svirali su dobar fank prošaran duvačkim deonicama i numere nadahnute ska-zvukom, pa smo moj prijatelj, bivši Mister Makednije, Georgi Filipov i ja počeli da đuskamo. Posle osveženja u bekstejdžu, pridružili smo se grupi u kombiju i počeli komičnu potragu za dobrim rupama i kafićima u potrazi za noćnim životom u sitne sate. Konačno smo završili na Plastiku, jer nam ništa drugo nije preostalo. Nešto kasnije, to jest’ u pet ujutru, Georgi i ja smo se vratili u hotel. Za četiri sata počinje novi poslovni doručak i vrteška se nastavlja.
Kao što rekoh, premalo mi je vremena u Srbiji i neizbežno je da razočaram one koje ne mogu da uklopim u raspored. Uvek se dobro provedem sa onima koje sretnem, što mi na neki način nadoknadi razočaranje što nisam uspeo da vidim sve ljude. Druga uteha mi je i to što se često vraćam. Tada se setim izreke velikih zabavljača: “You should always leave them wanting more.”
Markus Ejgar je britanski novinar, PR menadžer i autor bloga W!LD RooSTeR. Strastveni je ljubitelj filma, muzike i dobrih knjiga, a na svom blogu redovno izveštava o savremenoj kulturi u Srbiji i na Balkanu. Uživa u svirkama i malo toga voli više od odlične hrane s dobrom bocom vina.
Prevod sa engleskog Ranko Trifković.
