Dvesta godina nakon njenog pogubljenja i dalje ostaje nepresušna inspiracija svetu i podsticaj umetnicima. Skoro svake sezone neki dizajner se predstavi kreacijom koja je došla kao inspiracija iz života Marije Antoanete, a ako ne cela kreacija onda bar par cipela, kolekcija nakita ili oblik frizura na revijama. A kada nije predmet opšte elegancije i stila, onda je često uzimaju za simbol snobovskog načina vladanja koji nema predstavu o realnom svetu kojem zapoveda. Kao takvu, često je porede sa svetskim, ali i srpskim političarkama.
Svi su čuli za Mariju Antoanetu samo po rečenici: “Ako nemaju hleba, neka jedu kolače” (ili u originalu “S’ils n’ont plus de pain, qu’ils mangent de la broche”) koja i da je izašla iz njenih usta nema značenje u kakvo svi veruju. U to vreme u Parizu je vladala velika nestašica hleba, pa su tadašnji pekari pravili sve drugo osim hleba, tj. sirotinjske kolače, pa je ta izjava više nego opravdana. S druge strane, većina istoričara smatra da Marija Antoaneta još uvek nije ni stigla u Francusku u vreme tog dešavanja, pa nije mogla to ni da izgovori. Pretpostavlja se da je Žan Žak Ruso pridodao njenoj ličnosti tu krilaticu koja se savršeno slagala sa ilustracijom tadašnjeg jaza između apsolutističke monarhije i narodne bede.
U svakom slučaju, dvojaka percepcija njenog života i lika bila je slučaj i u vreme pre Francuske revolucije, ali se isto tako provlači i do današnjih dana.
Ali u čemu stvarno leži tolika opsednutost Marijom Antoanetom?
Počećemo od godine 1755. kada je Maria Antonia Josepha Johanna rođena kao petnaesto dete rigorozne Marije Terezije Habzburške i Fransoe de Lorena. Bila je izuzetno nemirno i nezainteresovano dete za bilo šta što se oko nje dešavalo. Uvek je terala po svome i teško joj je bilo udovoljiti i smiriti je. Do svoje 15. godine, kada je njena majka naložila da se sklopi čisto politički brak između nje i Luja XVI, nije uspela da pročita nijednu knjigu, govorila je tečno samo maternji jezik, a stvari koje su Antoanetu zanimale bile su bonton, lepo odevanje, sređivanje, kupovina skupocene odeće i nakita, a posle i razbacivanje para, kocka i raskalašan život.
Složićemo se, valjda baš zbog toga i dolazi do vremenskog preklapanja nje iz XVIII sa ličnostima XXI veka.
Simbolično, Atoanetin brak se sklapa u Strazburu, na francuskoj granici. Morala je da skine sa sebe sve što je nosila iz svog doma , a potom se, pred celom povorkom, preobukla u najraskošnije toalete francuskih vladara. Dozvoljeno joj je da ponese jedino psa iz Habzburške monarhije. Iako je ovaj brak u mnogo čemu ojačao odnose ove dve monarhije, svakako nije povezao dve osobe koje bi trebalo da budu srećne i zadovoljne u velelepnom Versaju.
Marija Antoaneta i Luj XVI sedam godina nakon venčanja nisu konzumirali brak, a svemu tome bio je uzrok kraljev privatni problem. Neumornoj i razigranoj Antonini je bilo strašno dosadno na dvoru pored muža koji je uvek bio u lovu i nije obraćao pažnju ni na nju, a tek na kraljevstvo koje je trebalo da nasledi. Antoaneta se družila sa svima, igrala, pevala i zabavljala se, možda čak i previše. Nedugo nakon 1774. godine, kada Luj XVI biva proglašen za kralja, Marija Antoaneta na svoj rođendan organizuje veliko kockanje gde naređuje da joj dovedu sve vrhunske kockare Evrope. Ulaže neverovatnu sumu novca koju u celosti gubi nakon tri dana neprestanog kockanja.
Jedan od njenih hirova da ima svoje “selo” pored Pariza, naređuje da se ostvari, pa tako cela Francuska biva upravljena da napravi Dafini rezidenciju Trijanon, u kojoj bi ona mogla da se provodi i odmara. Pišući svoj dnevnik, Marija Antoaneta je ostavila iza sebe podugačak spisak žena i muškaraca koji su joj bili ljubavnici u toku prvih sedam godina njenog braka. Često susvi živeli u Trijanonu pod okriljem prelepe Antoanete. Elita Pariza se bunila što je morala da dolazi na raskošne balove na selo pored zlatnog Versaja, iz kojeg se dugi niz godina Antoaneta nije selila.
Na insistiranje kraljice Marije Terezije, na francuski dvor dolazi Antoanetin brat, Jozef II, koji razgovara sa kraljem, nagovara ga na operaciju i rešava problem koji bi uskoro postao predmet evropskih razmera, s obzirom na to da su u pitanju bili odnosi dva velika kraljevstva.
Ali se ni 1778. godine, kada rađa prvo dete, devojčicu Mariju Tereziju Šarlotu, ne smiruje, već čak pokušava da se pomiri sa ljubavnicama koje su se uvredile njenom predanošću mužom. Tri godine kasnije na svet dolazi i dečak, prestolonaslednik, Luj Žozef. Rađa još dvoje dece, koji su nažalost ubrzo preminuli.
Teško je opisati koliko je narod Mariju Antoanetu mrzeo. Svakoga dana na ulicama Pariza mogli su se videti plakati na kojima je bila prikazana na rogobatan način, najčešće sama, a neretko i sa mužem. Optuživali su je da se razbacuje sa novcem, ne zna kako narod pati i gladuje, vodi zemlju u propast, i slično.
Nakon Afere ogrlica, a zajedno sa glađu, nezadovoljstvom i mržnjom naroda prema vladarima, izbija velika Francuska revolucija godine 1789. Da bi ilustrovali koliko Luj XVI nije imao pojma o stanju u vlastitoj zemlji, pomenuću činjenicu iz knjige Štefana Cvajga, da je po povratku iz lova, istog dana kada je izbila revolucija, u svoj dnevnik (u kome je zapisivao šta se dešava svakoga dana) napisao “Ništa”. Isto tako, ni Marija Antoaneta nije mogla ni da pretpostavi da njenom savršenom svetu ovičenim roze ružičnjakom preti opasnost enormnih razmera.
I ma koliko ona živela pod staklenim zvonom u toku celog svog života, iako nije ni mogla da pojmi patnju i razloge za mržnju francuskog naroda, Antoaneta se za razliku od svog supruga ponela veoma hrabro i nepokolebljivo po izbijanju Revolucije. Savete La Fajeta, Miraboa i Barnava ne prihvata, iako skrhana zbog gubitka deteta, sa svoje dvoje preostale dece ostaje u Versaju. Na usklike i psovke razjapurene mase ona izlazi sa decom da je ceo Pariz vidi pokazujući svoju “hrabrost”, ali tim činom ne zaustavlja nataloženi gnev francuskog življa.
U momentu kada razjarena masa gubi kontrolu i probija zidine Versaja, Marija Antoaneta, Luj i deca beže kroz skriveni prolaz u njenoj sobi. Zaustavljaju ih u Varenu i šalju nazad u prestonicu. Luj XVI biva prinuđen da odobri Ustav 14. septembra 1791. i nedugo zatim sve ih zatvaraju u zatvor Templ. Luj ubrzo gubi glavu, decu odvode od Antoanete, a nju šalju u Konsieržeri.
Kao zatočenica pod brojem 280, 16. oktobra 1793. Antoaneta biva pogubljena. Njene poslednje reči bile su “Izvinite”, a bile su upućene dželatu, kojeg je slučajno nagazila. I posle smrti ostala je predmet poruge, između ostalog, zvali su je kokoška zbog bele haljine koju je nosila za vreme giljotine.
Bivša kraljica u taljigama, na putu ka gubilištu 16. X 1793. Znameniti crtež Žaka Luja Davida, koji je čitav prizor posmatrao iz prikrajka.
Marija Antoaneta je svakako obeležila istoriju Francuske, kako po mržnji naroda prema njoj, tako i po svojoj tragičnoj sudbini, ali ono po čemu ona i dalje ostaje savremena, tj. svevremena, jeste njen osećaj za stil i modu.
Ona je 150 godina pre Šanel unosila inovacije u žensko odevanje. Postavljala je nove standarde, kreirajući najzahtevnije i najskuplje kreacije koje su pariski ateljei mogli da iznesu. Ali ono po čemu je bila najintrigantnija po kuću Burbona je činjenica da se oblačila kao muškarac dok je jahala sa svojim svekrom. Čak je nosila i pantalone, koje su u to vreme bile nezamislive na ženskim nogama. Smatra se da je na taj način pokušavala da isprovocira ljubavnice Luja XV postavljajući sebe u poziciju muškarca koji je na istom nivou kao i tadašnji kralj.
Skraćivala je haljine do iznad članaka i time šokirala javnost koja je smatrala da je to déclassé, pa tako i ne postoje slike nje iz tog vremena. U Versaju je važila za osobu koja je imala veoma istančan i prefinjen ukus. Često je uvodila novitete na francuski dvor i uz pomoć kralja i saveta ministara menjala pravila bontona na dvoru. Veoma je vešto nametala stvari koje su joj se činile inovativnim i revolucionarnim kao glavne smernice u odevanju i ophođenju dama i gospode u Versaju.
Kada je kao petnaestogodišnja devojčica došla na francuski dvor mnogo joj je smetalo to što su od nje zahtevali da nosi ogromne staromodne haljine, sa korsetima koji su je strašno stezali, a bili su propraćeni debelim slojem šminke i precizno uvijenom kosom u lokne.
Svakog jutra nekoliko pomoćnika je trošilo sate i sate da je sredi na onaj način kako su to svi od nje zahtevali. Šta više, zajedno sa pomoćnicima, Marija Antoaneta je svakodnevno u toku sređivanjabila izložena omanjem sudu od nekoliko žena (tetke, guvernante, dvorske dame…) koje su procenjivale da li kraljica Francuske izgleda zadovoljavajuće.
Možete da pretpostavite da Antoaneti nije bilo teško da se pobuni, kada je to već radila ceo život.
Ono po čemu je (p)ostala poznata je “puf” frizura koja je mogla da dosegne i do metar u visinu zavisno od prilike. Na frizuri su neizostavno obitavali skupoceni biseri, dijamanti, pera naj finijih i najređih ptica, voća, minijaturne skulpture brodova i razne igračke.
Unela je inovaciju noseći haljine koje su bile malo prirodnijeg oblika nego prethodne, nisu imale toliko krute korsete. U njenim haljinama je moglo koliko-toliko da se diše.
Istoričarka Kerolin Veber (Caroline Weber) smatra da je Marija Antoaneta dolaskom u kuću Burbona bez ikakvog preteranog talenta, sem onog za etikeciju, galanciju i lepo odevanje, videla modu kao način da se izdigne iz mase ljudi koji su je smatrali ništavnom, pogotovu u vreme kada nije imala dece (tj. osiguranog prestolonaslednika). Ubrzo je shvatila da određenim ponašanjem, držanjem, govorom, a prevashodno postavljajući standarde mode ona može da izgleda moćnije nego što stvarno jeste.
Moda joj je davala enormnu moć, jer je to bio jedini jezik sporazumevanja kojim je ona mogla da izgradi sebe kao ličnost autoriteta na mestu gde je imala mnogo konkurencije. Iako je postavljala standarde iznova i iznova i praznila budžet nenormalnom brzinom pokazujući koliko daleko može njena mašta da dosegne kada je u pitanju moda, ona je polako, ali sigurno, okretala Francusku protiv sebe i svog muža. Zvali su je Madam Deficit, jer su njene haljine dostizale cifru od 100,000 livara (pomenuću činjenicu da je jedna elitna glava u to vreme, na godišnjem nivou, mogla normalno da živi sa sumom od 50,000 livara).
Ma koliko je Marija Antoaneta bila i jeste modna ikona, činjenica je da je živela u potpunom neznanju o tome kako živi narod koji joj svojim krvavim radom obezbeđuje raskošne haljine i život.
Godine 2006. je u režiji Sofije Kopole (Sofia Coppola) izašao film “Marija Antoaneta (“Marie Antoinette”) gde je Kirsten Danst (Kirsten Dunst) u ulozi cenjene kraljice.
Sam film je dobio veliki broj negativnih kritika, ali je boginja mode, Ana Vintur, proglasila film jednim od retkih koji će uticati na modu i kreativno stvaralaštvo dizajnera. Što se ispostavilo tačnim. Važno je pomenuti da je naša kostimografkinja Bojana Nikitović radila kostime koje su nosili na filmu.
Na koji način Marija Antoaneta svakodnevno inspiriše dizajnere i ljude iz sveta mode, možete pokušati da shvatite u ostatku članka. Ali opisati koliko postova, informacija i slika na blogovima i sajtovima posvećenim Mariji Antoaneti postoji, je nemoguć zadatak. Sa sigurnošću tvrdim da ni sama Antoaneta nije poznavala sebe tako dobro koliko je danas internet poznaje.
Pre nekoliko godina Kristijan Lubutan (Christian Loubutin) je izbacio kolekciju od samo 36 pari cipela koju su ishod njegovog viđenja elegancije i stila Marije Antoanete reflektovane u XXI vek.
Džon Galiano (John Galliano) je dizajner koji je za Dior Couture više puta bio u nekim segmentima svoga rada nadahnut od strane stila ove ikone stila. Što kada su u pitanju frizure (Orlando Pita) ili same kreacije, ne može se izbeći stil francuske kraljice kojim odiše uvek bar jedan model na njegovim revijama.
Manolo Blahnik je dizajnirao sve cipele u filmu “Marija Antoaneta”.
Firma Miumiu je izbacila nekoliko cipela pod nazivom Marie Antoinette.
Jedna od Dolce&Gabbana kampanja je sa elementima iz XVIII veka i stila koji je Marije Antoaneta uživala.
Karl Lagerfeld (Karl Lagerfeld) je scenografiju jedne od svojih Chanel revija u Parizu pretvorio u selo Marije Antoanete.
SG Juicy Couture je za promovisanje svog parfema izabrao stil Marije Antoanete.
Brojni editorijali različitih izdanja časopisa “Vogue” bili su inspirisani stilom koji je Marija Antoaneta ostavila iza sebe.
Za proleće 2011. izašla je linija američke vintidž marke Wildfox koja je u celosti inspirisana životom i življenjem Marije Antoanete.
I za kraj, nešto slatko! Ladurée, čuvena pariska kompanija koja pravi kolačiće makaron, posvetila je jednu seriju Mariji Antoaneti.
Jelena Todić obožava modu, smeh, Beograd, crnu čokoladu, kafu Doppio Marrakesh, svoje divne drugarice, a pre svega da slika i da bude slikana. Smatra Audrey Hepburn neprevaziđenom ikonom stila. Njen moto: “Nothing is impossible, word itself says I’m possible.” (A. Hepburn)
