Život bi bio mnogo bolji kada bi više ljudi slavilo različitosti, radovalo se sličnostima i cenili ono što nas čini jedinstvenima u moru ravnopravnih. Bogata raznolikost ne rasplinjava identitet ili nasleđe jedne kulture, već bi trebalo da život čini uzbudljivijim i pruži nam ta mala iznenađenja koja nam izmame osmeh.
Kulturne raznolikosti među kontinentima, oblastima, pa čak i u okviru države čine savremene gradove zanimljivijim životnim okruženjem. Ustreptalo mešanje ljudi koji dele živote, uživaju u zajedničkom prostoru, ali koji održavaju u skladu sa sopstvenim identitetom obogaćuje život grada i čini ga stecištem kreativnosti, boja i duha. Stoga ne čudi to što su kosmopolitski gradovi najzanimljivija mesta koja možete posetiti.
Za mene je jedno od uživanja u putovanju to što mogu da vidim ljude kako žive svakodnevni život u domaćem okruženju. Bilo da idu na posao, pijuckaju jutarnju kafu ili ćaskaju sa prijateljima uz ručak, uvek je lepo videti ljude koji predstavljaju puls grada.
Sa pojavom jeftinih avio-letova izleti u grad postali su sjajna prilika da susretnete ljude u metropolama širom Evrope. Užurbanost grada u punom zamahu posebno je iskustvo, a svaka zajednica ima svoj život i karakter. Izmešanost ljudi koji održavaju svoj identitet načinom na koji rade, žive i igraju se čini produženi vikend u gradu tako dobrim predahom.
Kada sam na putu volim da obiđem supermarkete i vidim šarolikost različitih proizvoda u ponudi koji me katkad navedu da probam nešto egzotično i nepoznato. Volim i da sedim u kafiću i pijem kafu uz sendvič, posmatram ljude kako žure svojim poslom. Kafić isto tako može biti iskustvo kulture kao i poseta muzeju, jer posmatrate odvijanje čitavog jednog života upravo tu pred vama.
Možda nije na uobičajenom spisku aktivnosti za odmor, ali još jedna sjajna zanimacija u inostranstvu jeste putovanje javnim prevozom. Putovanje autobusom ili vozom u stranoj zemlji može pružiti zanimljive uvide u to kako ljudi žive i ophode se u svom okruženju. Osim toga možete bolje upoznati grad i videti kako se tu živi.
Često sam putovao autobusom po Srbiji, Bosni i Hrvatskoj, pa čak i dugim međunarodnim linijama. Zamorni prelasci granice, sa mnogo čekanja nisu naročito uzbudljivi, ali uglavnom su mi pružili iskustva koja ne bih drugačije mogao da proživim. Ne govorim samo o raznovrsnim gradskim pejzažima koje prosečni turista ne retko kad ugleda, već o životu unutar autobusa – o putnicima.
Uvek je fascinantno videti kako ljudi reaguju na okruženje i druge oko sebe, posebno u javnom prevozu. Neki vole da razgovaraju sa strancima, drugi bi sve dali da mogu da ih izbegnu. A zanimljivo mi je i da primetim kako se ljudi različitih kultura ponašaju drugačije.
U Srbiji, putnici autobusa i tramvaja pokušavaju da se izoluju, da se povuku u svoje misli i ne vole da ih dele sa saputnicima. Mnogi naprosto bleje kroz prozore prekrivene skorenom prašinom i koriste predah da napune baterije. Sa druge strane, putovanje u Holandiji, na primer, sasvim je drugačije društveno iskustvo. Na stanicama vozova i autobusa ne samo da ljudi glasno razgovaraju, već se trude da uvuku i druge. Onima koji su na to navikli, ovo ponašanje deluje ljubazno, dok za druge može biti prilično uvrnuto.
Kada sam u vozu, volim da se začaurim u svoj svet. Često slušam iPod, doslovno se izolujem od svih zvukova oko sebe. Ipak, bilo da radim na laptopu, bilo da sam zadubljen u knjigu ili naprosto uživam u krajoliku, uživam u osamljenosti. Tada ne volim da me uznemiravaju ćaskanjem, a još manje da moram da slušam preglasne razgovore putnika.
U tihom vagonu zaista je - tiho
Kao u mnogim zemljama, većina britanskih vozova sada ima tihe vagone u kojima su mobilni telefoni tabu, a preporučuje se i izbegavanje glasnih razgovora. U Holandiji idu korak dalje i zovu ih gluvi vagoni. Premda ih izričito ne tražim, kada se ukrcam u neki od tihih vagona ili su druga mesta zauzeta, uživam u miru i tišini koji donose. Nekad samo treba dati priliku miru.
Prethodne tekstove redovnog dopisnika Wannabe Magazine-a iz Londona, Markusa Ejgara (Marcus Agar), možete pronaći ovde.
For the English version of Marcus Agar’s weekly observational reports for Wannabe Magazine, click here.
Markus Ejgar je britanski novinar, PR menadžer i autor bloga W!LD RooSTeR. Strastveni je ljubitelj filma, muzike i dobrih knjiga, a na svom blogu redovno izveštava o savremenoj kulturi u Srbiji i na Balkanu. Uživa u svirkama i malo toga voli više od odlične hrane s dobrom bocom vina.
Prevod sa engleskog: Ranko Trifković
