Na švedskom Öresundsbron, na danskom Øresundsbroen, a na srpskom Eresundski most, ovaj most-tunel predstavlja realizaciju dugo očekivanog drumskog povezivanja kontinentalne Evrope i Skandinavskog poluostrva. Povezujući dansku prestonicu Kopenhagen i švedski grad Malme, on predstavlja simbol bratstva dveju zemalja, čak i svojim zvaničnim imenom, Øresundsbron, koji se može nazvati “kompromisom” između dva jezika (Eresundski moreuz je na danskom Øresund, na švedskom Öresund, dok je most na danskom broen, a na švedskom bron).
Na satelitskom snimku ovog mosta jasno se vidi deo gde nam se čini da se most završava nasred vodene površine. Ipak, ovo je samo deo gde se on pretvara u podvodni tunel. Ostrvo, koje se na danskom naziva Peberholm, na švedskom Peparholm, a mogli bismo ga prevesti kao Ostrvo bibera ili Biberno ostrvo, predstavlja deo gde počinje tunelski deo mosta. Biberno ostrvo je u stvari “dopuna” Slanom ostrvu, prirodnom ostrvu koje se nalazi severno od njega, i pripada Danskoj. Ovo ostrvo dugo je 4km, a široko 500m, i nije naseljeno.
Sa ovog mosta može se stići do danskog kopna Drogdenskim tunelom. On je dug oko 4km, a više od 3/4 tunela izgrađeno je ispod mora. Razlog za pravljenje tunela ispod vode umesto izgradnje mosta je taj što se u blizini nalazi kopenhagenski aerodrom Kastrup, pa je povezivanje ostrva i kopna tunelom ocenjeno kao bezbednije.
Most je završen za četiri godine (1995-1999). Iako je most završen 14. avgusta 1999. godine, službeno je otvoren tek 1. jula 2000. godine, kada je postao najduži kombinovani most-tunel u Evropi, ali i najduži most na svetu koji prelazi državnu granicu. Završetak radova su u avgustu 1999. proslavili danski princ Frederik i švedska princeza Viktorija, koji su se našli na sredini ovog mosta. Njegovo zvanično otvaranje u julu 2000. godine obeležili su domaćin i domaćica – kralj Karl XVI Gustaf od Švedske i kraljica Margareta II od Danske.
Most je dug 7,845m i namenjen je drumskom i železničkom saobraćaju. Sastoji se iz čak četiri trake i dva koloseka. Prvih nekoliko godina od otvaranja most nije korišćen ni upola koliko je bilo očekivano. Veruje se da je to zbog mostarine, koja je bila previsoka. Međutim, od 2005. godine saobraćaj je postao primetno intenzivniji, što je i bilo za očekivati, s obzirom na veliki broj Danaca koji se te godine preselio u Švedsku zbog jeftinijih nekretnina (najviše njih prešlo je u Malme), a kojima je most omogućio da zadrže stalan posao u Danskoj, dok jeftinije žive u Švedskoj. Godine 2006, mostarina za automobile iznosila je €36.30, a od ove godine ona iznosi €40 za standardne automobile, €199 za autobuse i između €138 i €207 za kamione. Najjeftinije je most preći vozom – cena vozne karte iznosi samo €7.
Visoke mostarine koje su važile od 2000. do 2005. godine ipak treba smatrati opravdanim. Naime, pola kompanije koja je vlasnik mosta poseduje švedska, a pola danska vlada. Ova kompanija uzela je ogroman zajam za finansiranje izgradnje mosta, koji su odobrile obe vlade, i za vraćanje zajma koristi se isključivo novac koji kompanija dobija od mostarina. Tek kada je saobraćaj postao intenzivniji, kompanija je “skupila” određenu sumu novca potrebnu za isplaćivanje kamate. Računa se da će ceo zajam – koji iznosi čak €4,150,000,000 – kompanija vratiti tek za 30 godina.
Dejana Knežević voli knjige (one opipljive), crnu boju i Avenged Sevenfold; Behemota, kafu i McQueen-a. “I am sick of lovable people, somehow they are all a lie.” (D. H. Lawrence)
