Od svog nastanka 1892.godine pa do danas, Vogue je kroz vremenske etape prikazivao žene, ali uvek imajući u vidu šik i sofisticiran način života. Promovisanje visoke mode i elitnog društva je uvek u prvom planu, ali isto tako se poklanja dosta pažnje umetnosti, kulturi i politici. Ciljna grupa magazina su primarno žene koje prihvataju modu i kulturu kao način života. Iza ovog fantastičnog magazina stoje generacije i generacije ljudi koji su zaslužni da Vogue bude ono što jeste danas. Izdvajamo vam najuticajnije urednice današnjice i dame koje u velikoj meri kreiraju i promovišu današnji stil i način života.

anna21 Njegovo Visočanstvo VOGUE Ona je jedna od najuticajnijih žena u modnoj industriji ikad, kontraverzna, prepoznatljiva po paž frizuri i velikim sunčanim naočarima, inspiracija mnogih filmskih ostvarenja, žena koju ili vole ili mrze, ona je urednica američkog Vogue-a, Anna Wintour iliti “đavo koji nosi Pradu”, kako je opisuju njeni saradnici.

Ona  zarađuje dva miliona dolara godišnje i kreira trendove u odevanju, umetnosti, kulturi i politici. Svojim stilom neke je smestila na tron modne industrije, druge oterala u zaborav. Anna je postala institucija u modnom svetu, osoba koja postavlja trendove. Sa druge strane svojim zahtevnim ponašanjem i bahatošću prema saradnicima zaradila je nadimak “Nuclear Wintour”. Imala je preko 100 saradnika, neki su završili kod psihijatra, a jedna od njih, najhrabrija, Loren Vajsberger, pre nekoliko godina je napisala roman “Đavo nosi Pradu” na osnovu iskustva rada sa gospođom Wintour.

Mesto Wintour-ove u modnoj industriji niko ne osporava, ono što izaziva više kontraverzija su njeno ponašanje i stil. Čak i oni koji su joj naklonjeni priznaju da važi za otuđenu, hladnu i zahtevnu. Ustaje u šest sati, igra tenis, šminka se, namešta paž frizuru i u redakciji je u osam sati. Na revije nikad ne kasni. Naprotiv, dolazi među prvima. Vreme je novac, te na koktelima nikad ne ostaje duže od 20 minuta. U krevetu je u 10 sati. Svaki dan jede dimljenog lososa i pržena jaja. Mrzi debele ljude i u šestoj deceniji nosi konfekcijski broj 32.

Još kao devojčica bila je buntovnica, sa 14 godina se ošišala na paž frizuru, i do dan danas nije je promenila, postala je njen zaštitni znak. Digla je ruke od škole u šesnaestoj godini. Nije htela da upiše fakultet, ali je po naredbi roditelja išla na kurs časova mode, i ubrzo odustala. “U modu se ili razumeš ili ne” – rekla je i karijeru započela u modnom novinarstvu.

Oduvek je volela bogate, uticajne i starije muškarce, koji su joj pomagali u karijeri. Skrasila se kraj 13 godina starijeg psihologa David Shaffer-a, koji je snažno podržavao njene poslovne ambicije. Iz tog braka ima dvoje dece. Godine 1999. razvodi se zbog afere s milionerom Bryan Selby-em, sa kojim je u braku od 2004.

Karijeru je započela u “Harpers & Queen” u Londonu, da bi se nakon 6 godina pridružila njujorškom magazinu “Harper’s Bazaar” a, zatim postala urednik časopisa “Viva”, pa “Savvy”. 1983. godine postaje kreativni direktor američkog Vogue-a, a zatim i glavni urednik britanskog Vogue-a na 2 godine. 1988.godine se vraca u Njujork i preuzima mesto glavnog urednika američkog izdanja Vogue-a na čijem je mestu i danas. Svojim dolaskom donela je mnogo promena, spajala nespojivo i dovela Vogue na mesto najuticajnijeg modnog časopisa današnjice. Kritičari joj zameraju opsesiju izuzetno mršavim ženama, luksuzni elitizam i upotrebu krzna.

Poslužila je kao model za mnoga filmska ostvarenja. Njena bivša asistentkinja Loren Vajsberger napisala je knjigu “Đavo nosi Pradu”, koja je ubrzo postala bestseler, a zatim pretočena i na filmsko platno. Knjiga je izazvala velike polemike, jer je lik Miranda Presley zasnovan na liku Anna-e Wintour. Film je premašio sva očekivanja i zaradio preko 300 miliona dolara, a Anna Wintour se pojavila na američkoj premijeri obučena u Pradu. Mnogi kažu da je bila isto tako inspiracija lika Wilhelmina Vivian Slater u popularnoj američkoj seriji Ružna Beti.

Dokumentarac “Septembarsko izdanje” je isto tako izazvao veliku pažnju širokog auditorijuma. Film govori šta se sve dešava iza scene u uredništvu Vogue-a dok pripremaju najtiražnije i luksuznije izdanje ikad. Septembarsko izdanje Vogue-a 2007 bilo je teško preko dva kilograma i sadržalo je 840 strana i 725 “upeglanih”, veoma skupih oglasa.

Bez obzira na njen stil rada i način ophođenja prema saradnicima, Anna Wintour je nagrađena sa prestižnim OBE (Officer of the Order of the British Empire) ordenom 2008 godine. za doprinos britanskom novinarstvu i promovisanju britanske mode u SAD. AdAge ju je proglasio urednikom godine kada je u istoj pokrenula 3 dodatna izdanja TeenVogue, Vogue Living i Men’s Vogue. Udruženje urednika američkih magazina ju je uvrstilo u Kuću slavnih u 2010 godini. Poznata je po promovisanju mladih dizajnera, mnogima je pomogla da počnu da rade za velike svetske brendove. Veliki je filantrop, organizovala je mnogobrojne donatorske skupove u cilju pomaganja Metropolitan muzeja umetnosti u Njujorku (preko 50 miliona dolara), kao i prikupljanju sredstava za borbu protiv SIDE (preko 10 miliona dolara od 1990 godine).

Iako je objekat stalnih tračeva, prepričavanja i anegdota, od saradnika i dalje zahteva potpunu poslušnost. Ali, dok Vogue bude imao reklame od 350 miliona dolara godišnje, dotle i Anna Wintour može nositi Pradu na sebi svojstven način.

Carine Roitfeld Carine Ro 0011 Njegovo Visočanstvo VOGUE Urednica francuskog izdanja Vogue-a je Carine Roitfeld, rođena 1954. Zgodna i harizmatična urednica je u modni svet ušla sa 18 godina, kao manekenka. Danas skromno priznaje da u tom poslu nije bila zvezda, već je “radila isključivo za manje priznate dizajnere i magazine”. U srećnom braku je već 30 godina u kome ima dvoje dece. Nakon manekenske karijere počinje da radi kao stilista za francuski Elle, a zatim sklapa saradnju sa genijalnim fotografom Mario Testino-m. U tom razdoblju je srela i Tom Ford-a kojem je bila muza i glavni konsultant za vreme njegovih šest najboljih godina karijere u Gucci-u i YSL-u. Urednica koju nazivaju Anti-Anna (aludirajući na Anna-u Wintour), zauzela je čelno mesto u francuskoj modnoj bibliji 2001. godine. Postoje šuškanja da bi mogla da zauzme i mesto neprikosnovene Anna-e Wintour. Carine je oličenje šika, glamura i parižanskog ‘’olala’’ stila. Njeni zaposleni tvrde da šta god da obuče to postaje novi modni hit i uvek izgleda sređeno i negovano. Smatraju je parižanskom ikonom i kraljicom stila u svakom pogledu.

Modni stručnjaci kažu da je do danas definitivno zasenila američku kolegicu i postala urednica kojoj se u prvim redovima revija poklanja najviše pažnje. Njena ravna duga kosa, “smoky eyes” i debele obrve godinama su bili inspiraciji mnogobrojnim kreatorima i stilistima, a ona čvrsto stoji na zemlji i drži i dalje titulu jedne od najstilizovanijih žena na svetu.

shulman nofee500 26591t1 Njegovo Visočanstvo VOGUE Alexandra Shulman je urednica britanskog izdanja Vogue-a. Ona je jedna od najviše citiranih britanskih modnih stručnjaka.  Započela je svoju karijeru modnog novinara 1982. godine u “The Tatler” magazinu, a nakon toga je radila za “Sunday Telegraph”, “Vogue” i britansko izdanje “GQ”, gde 1990. godine postaje urednik. Na čelo Vogue-a je došla 1992. godine, i uspela da poveća tiraž na 200.000 primeraka.

Ostaće upamćena i kao urednica koja se susrela sa velikim problemom 90-ih kada je Kejt Mos krasila strane britanskog Vogue-a kao “heroin chic”. Povela se velika debata o modnim magazinima i koju poruku nose mladim devojkama širom zemlje, jer slike koje šalju su nezdrave i promovišu anoreksiju.  Aleksandra je nakon ovog skandala postala mnogo osetljivija povodom problema anoreksije, potvrđujući da to jeste veliki problem, ali ukazujući i na to, da su dizajneri glavni krivci zbog promovisanja malih veličina i podsticanja modela da budu što mršavije.

Suprotno svim očekivanjima ona opisuje svoj život prilično dosadnim, a nikako glamuroznim. Njeni hobiji su slušanje muzike, igranje tenisa i čitanje naučne fantastike.

Kao i njena koleginica Anna Wintour, i Alexandra je pored mnogobrojnih modnih priznanja dobila OBE (Officer of the Order of the British Empire) orden u 2004. godini, koji nije naišao na odobravanje pojedinaca. Između ostalih nagrada dobila je i priznanje najboljeg urednika od strane britanskog društva urednika časopisa.

DVF SS2011 20 477x717 Njegovo Visočanstvo VOGUE Franca Sozzani je u svetu mode od samog početka karijere. Od 1980.godine uređivala je legendarni časopis “Lei”, a zatim od 1982.godine i “Per Lui”. Nakon toga kreće njena više nego uspešna karijera urednika Vogue Italia od 1988.godine. Kao i ostale urednice Vogue-a i ona se smatra modnom ikonom  koja i dan danas inspiriše dizajnere širom sveta.

Ona je takođe autor mnogobrojnih knjiga o fotografiji, modi, umetnosti i dizajnu, uključujući: 30 godina Italijanskog Vogue-a (1994), Posetioci (1996), Noir (1998), Stil u progresu (1998), i mnogih drugih.

Franka  je veliki pobornik umetnosti i blisko je sarađivala sa Maurizio Cattelano-m, kao i sa Vanessa-om Beecroft. Nagrađivana je za doprinose u umetnosti i kulturi, uključujući i La Lupa nagradu grada Rima za doprinos širenja italijanske mode širom sveta.

Poznata je i po tome da je uticala na rad mnogobrojnih italijanskih kreatora i da ih je baš ona i proslavila i pomogla im da se popnu na sam vrh modne svetske scene.


Mia Pešić je Master projektnog menadžmenta. Uživa u šopingu, putovanjima i ispijanju kafa sa prijateljima. Zaljubljenik u modu, kolekcionar cipela i veliki poštovalac Karla Lagerfelda. Beskompromisni borac protiv ”fake” stvari, prirodnog krzna i kariranih stolnjaka. Omiljena rečenica: “In order to be irreplaceable, one must always be different.”

Editors choice