Prethodne tekstove redovnog dopisnika Wannabe Magazine-a iz Londona, Markusa Ejgara, možete pronaći ovde.
For the English version of Marcus Agar’s weekly observational reports for Wannabe Magazine, click here.
Olimpijska baklja zapaljena je u Grčkoj u obredu koji bi trebalo da podseća na običaje prošlih vremena i tako je otpočelo odbrojavanje do početka Olimpijskih igara u Londonu 2012. Baklja će sada otputovati za Britaniju gde će krenuti u turneju po gradovima i selima. Konačno, Igre stižu posle beskrajnih priprema koje su učinile da su mnogi već oguglali od celog tog događenija. Premda mi je jasan njihov stav, i dalje sam prilično uzbuđen zbog Igara. Radujem se, iako nisam dobio na lutriji, pa da mogu da kupim karte za Olimpijadu. Kao i većina, moraću da se zadovoljim posmatranjem iz fotelje. Biće to malo neobično s obzirom na svest da se sve to odigrava tek nekoliko milja od moje kuće, ali navijaću zdušno za britansku ekipu, uživati u nacionalnoj groznici i verovatno se žaliti na neizbežne saobraćajne gužve po Londonu.
Britanski tim izgrađen je tokom poslednjih nekoliko igara, te danas postoji kao snažan brend. Predstavlja grupu pojedinaca, sportista koji su se okupili kao tim, te uživaju blagodeti podrške i ohrabrenja, što proizilazi iz takvog jedinstva, a čime se stvorio fokus koji okuplja britanske ljubitelje sporta. Ovo je veoma važno za događaj kao što su Olimpijske igre, na kojima ima mnogo pojedinačnih, ali i timskih takmičenja. To pruža gledaocima razlog da navijaju, čak i kad ne znaju ime takmičaru koji brani boje njihove zemlje. Brend je, dakle, pružio nešto opipljivo za šta može da se navija. Kao i Srbi, Britanci vole kad imaju izgovor da mašu zastavama.
Šteta je što tim Srbije nije još tako snažan kao što zaslužuje da bude. Srbija je zemlja sporta sa brojnim međunarodnim titulama, a kada sam u Srbiji prepoznajem crveno, belo, plavu zastavu na mnogim mestima i u mnogim oblicima. Srbi su fanatični navijači fudbalskog, vaterpolo i košarkaškog tima, pa navijaju mnogo žešće nego navijači mnogih drugih zemalja. Srbija takođe ispoljava nacionalni ponos kroz zvezde kao što je Novak Đoković, koji posle međunarodnih uspeha kući donese trofeje. Ali srpski olimpijski tim kao da ne uživa tu vrstu podrške, koja kao da se čuva za miljenike nacije.
Poslednjih dana videli smo vrhunski primer predvodnika koji je preuzeo pravo na titulu najvećeg sportiste Srbije. Tenisersko čudo Novak Đoković otkrio je svoj novi bleštavi lični identitet. Kao da gledamo lansiranje novog čuda tehnike, videli smo uglađeni spot koji prikazuje novi izgled. Nema ničeg revolucionarnog u logou koji spaja inicijale u stilizovan font, ali jeste čisto i dobro izvedeno. Lepo će služiti svrsi.
Đoković nije napravio ništa novo ili naročito inovativno. Veliki se novac vrti u popularnim sportovima, a sportisti sveta odavno koriste priliku da povećaju vrednost ličnog brenda. Kao i fudbalski timovi pre njih, vrhunski sportisti znaju da, ukoliko hoće da zadrže pažnju velikih igrača kao što su Adidas, Nike, Pepsi i slični, te ukoliko žele da fanovi nastave da plaćaju skupocenu robu s njihovim imenom, moraju da neguju bleštav imidž. Brendirane sportske zvezde zarađuju više, to vam je, naprosto, tako. Uz brend prihod od merčandajzinga raste do neba, a nekoliko nulica više može da se dopiše na novim sponzorskim ugovorima.
Zanimljiv je trenutak ovog ribrendinga. Umesto da uzjaše talas pobede na Vimbldonu, kad mu je vrednost bila najveća, Đoković bira završnu nedelju priprema za Olimpijadu. Sportisti u srpskom timu biće usredsređeni na to da budu spremni za London, a Đoković preti da zaseni svaki pokušaj zbližavanja tima, jer pažnju usmerava na svoje novo brendiranje. Nije to iznenađujuće, naravno. Đoković je solo-sportista, nije timski igrač. Neće čak ni odsesti u Olimpijskom selu u Londonu, zajedno sa kolegama, već u iznajmljenoj kući u blizini Vimbldona.
Olimpijske igre spajaju timove i pojedince koji se okupljaju ispod državne zastave. Princip čak i najjačih sportskih sila jeste da drže tim na okupu, da održe jedinstvo u zajedničkom naporu takmičenja za svoju zemlju. Snaga srpskog tima veoma je važna za uspeh države na Olimpijadi. Ljudi moraju da navijaju za svoj tim, da pokažu ponos njihovom igrom u Londonu i poštuju uspehe kada se tim vrati kući. Uz nadu, naravno, da će kući doneti i poneku medalju.
Markus Ejgar je britanski novinar, PR menadžer i autor bloga W!LD RooSTeR. Strastveni je ljubitelj filma, muzike i dobrih knjiga, a na svom blogu redovno izveštava o savremenoj kulturi u Srbiji i na Balkanu. Uživa u svirkama i malo toga voli više od odlične hrane s dobrom bocom vina.
Prevod sa engleskog: Ranko Trifković
