Počeci mode: House of Worth

Počeci mode: House of Worth

Moda, sagledana kroz vreme i život predstavlja onaj pikantan i neophodan segment lepog samog po sebi. Ona nam ujedno i omogućava da ono večno i nemerljivo u lepoti koje se uvek ponavlja i misteriozno provlači kroz naše prste i čula, uistinu proživimo. Kao jedna, na neki način suptilna društvena pojava, pomaže nam da definišemo, donekle, lepo u sebi, tj. kroz nju pronalazimo jedan od načina da izrazimo sopstveno lepo i kreativno.

U velikoj meri očaravajuća, prožeta onim “wow” efektom, a u nekim trenucima čak i dirljiva, moda je nastala na kanonima umetničke estetike, kroz delikatnost pristupa do produbljene i prefinjene realizacije samih ideja. Iako je u svojoj suštini vezana za umetnost, modu mnogi tako ne doživljavaju. Razlog verovatno leži u tome što moda pretežno uzima estetiku za polazište svojih ideja, dok je kod umetnosti gotovo uvek u pitanju viši princip u prožimanju sa estetikom, zbog čega je umetnost u svakom vremenu postojana, a moda prolazna sa nekim logičnim razlogom. Tako da se moda može definisati kao jedna trenutna socijalna refleksija naših potreba i emocija propuštena kroz prizmu estetike vremena u kom nastaje.

Za modu, u svom osvešćenom obliku kakav danas poznajemo, može se reći da se rodila sredinom 19. veka i to sa pojavom Čarlsa Frederika Vorta (1825-1895).  Rođeni Englez, Vort svoju profesionalnu karijeru modnog kreatora, razvija na korenima francuske kulturne baštine i to pre svega na pariskoj kulturnoj sceni koja je bila usko vezana za tadašnji dvorski život. Godine 1846. dolazi u Pariz, gde svoj prvi posao nalazi u tada čuvenoj pariskoj radnji draperija kod Gagelina i Opigeza i ubrzo postaje partner u firmi. Međutim, svoja lična zalaganja on želi da usmeri u pravcu proširenja firme i to šivenjem ženskih haljina. Naravno, njegovi poslovni partneri ne žele da rizikuju svoj ugled i odbijaju taj predlog. Vort, istrajan u svojoj nameri, uz pomoć bogate Šveđanke Ote Boberg 1858. godine otvara firmu Worth and Bobergh za proizvodnju ženskih haljina.

Vort je bio pravi revolucionar u tom poslu. Prvi stavlja etikete sa svojim imenom, izbacuje do tada uporno održavane suvišne ukrase na haljinama, a ujedno pojednostavljuje i ceo dizajn koji je davao prefinjeniji oblik ženskom telu. Vort se smatrao u to vreme više umetnikom nego krojačem, što je ujedno i paralela današnjem tumačenju zvanja kreator. Njegova, u nekom smislu agresivna, samopromocija, donela mu je zvanje: “the father of Haute Couture” (“otac Visoke Mode”).

Vort u svom poslu ubrzo biva podržan od francuske carice Evgenije, potom i od mnogih drugih plemenitih i bogatih žena tog vremena. Mnoge poznate ličnosti iz sveta muzike (Neli Melba) i sveta glume (Sara Bernar) nose njegove kreacije. Žene iz mnogih drugih zemalja dolaze u Pariz da bi kupile njegove haljine – pa čak i iz Amerike. Nakon Vortove smrti, posao preuzimaju njegovi sinovi Gasto-Lusijen (1853-1924) i Žan-Filip (1856-1926) koji ostaju verni visokim standardima svog oca. Tradicija Worth-a prestaje sa poslovanjem 1952. godina kad Žan-Filip (1881-1962) izlazi iz porodičnog posla.

Sa Vortom počinje jedna nova era mode koja je u današnjem dobu dobila izuzetan značaj među ljudima. Njegova tradicija izrodila je velike dizajnere današnjice koji neprikosnoveno vladaju svetom visoke mode i stila u svetu.

Može se slobodno reći da je moda u Srbiji s kraja 19. i početka 20.veka u mnogim segmentima pratila svetsku modu. Bili su prisutni popularni šeširi sa velikim i malim obodima nakićeni perjem i vodile su se polemike o štetnosti midera… ali o tim stvarima idući put.