Kada su to žene prestale da se lože na doziranu sirovu muževnost, čelični karakter i zaštitnički stav? Ili se preterano lože na to, pa su i same preuzele ulogu opasne muškarčine u vezama i dresirale svog partnera mekog ponosa i još mekšeg obraza?

U ovoj našoj uvrnutoj sadašnjosti, čini mi se da sve nekako ide unatraške, a muško-ženski odnosi prvi su “probili led” i ogledalo su stanja našeg društva i modernog sveta. Popalile se frigidne žene na moć i imaginarni svet u kome im pripadnice istog pola služe za odmeravanje snaga u epizodi moj-ten-više-podseća-na-paštetu-od-tvog, a “partneri” im predstavljaju neku vrstu sredstva za učvršćivanje statusa gama ženke (ekvivalent statusu alfa mužjaka, al’ mnogo zajebanije).

Dobro, poznajem mnogo obrazovanih, uspešnih, ostvarenih, samostalnih i, pre svega, srećnih žena, koje nećemo mešati sa novonastalom mutantskom vrstom – ispilelom iz društva poremećenih vrednosti i potkovanom dobronamernim savetima iz emancipovanih ženskih magazina. Ne, srećna i ostvarena žena uspela je da se u današnjem turbo vremenu ostvari profesionalno, socijalno i emotivno. Uspešna žena je srećna žena. Uspešna žena pored sebe želi podjednako uspešnog, ostvarenog i jakog muškarca.

Iskompleksirana žena nesigurna u sebe i sopstvene kvalitete pored sebe želi neoformljenog muškog stvora, tzv. slugu, koji joj seda u krilo u javnosti (slučaj nije izmišljen, majke mi), trči u “Maxi” na njen mig u pola noći, i gleda “Labudovo jezero” sa njom i njenim drugaricama. Razume se, njena reč je poslednja. “Sedi dole i budi dobar!” Ona se ponosi svojim remek-delom, hodajućim poniženjem muškog pola i diči se svojom dominacijom, natopljenom kompleksima i ličnom neostvarenošću.

Teško je odlučiti se za objekat sažaljenja u ovakvom slučaju – gama ženka ili trag onoga što bi trebalo da bude muškarac? Za tango je uvek potrebno dvoje, kažu mudri ljudi. Ali u ovom tangu ružu u ustima i m**a u gaćama ima žena. Još samo da okači lampu na čelo i krene u rudnik, a svom muškarcu nalakira noktiće na nogama i – misija uspela!


Tamara Ognjanović, student pedagogije i perfekcionista do ludila, dan ne započinje bez ledenog ness-a i muzike, koja je njen smisao života i, po njenom mišljenju, definiše osobu. Zna napamet ceo serijal “Prijatelja”, koji su joj najbolji sedativ. Veruje u moć pogleda. “I don’t like defining myself. I just am” kaže i citira njenu večnu inspiraciju, Britney Spears.

Editors choice