Srcem za Srbiju, osmehom do zlata!

Srcem za Srbiju, osmehom do zlata!

Najlepše, najzgodnije i NAJBOLJE! Naše dame su prvakinje “starog kontinenta”! Mnogi će možda reći da ih previše hvalim, ali stojim iza svega napisanog  jer one to zaslužuju! Treća medalja ove godine, posle još jednog zlata u Evropskoj ligi i bronze na Gran priju – malo li je? Kao da sam predvideo medalju ovog sjaja u najavi prvenstva, ali dosta o meni – one su glavna tema!

Predvođene kapitenom Jelenom Nikolić, zlato su osvojile Ana Lazarević, Jovana Brakočević, Sanja Malagurski, Nataša Krsmanović, Tijana Malešević, Brižitka Molnar, Ana Antonijević, Jovana Vesović, Maja Ognjenović, Nađa Ninković, Milena Rašić, Suzana Ćebić, Silvija Popović, a sa klupe su selektor Zoran Terzić i njegov stručni štab maestralno obavili svoj deo posla.

Prvakinje Evrope Srcem za Srbiju, osmehom do zlata!

Prvakinje Evrope

Može li lepše i slađe nego u svojoj zemlji? Sumnjam! Pred prepunim ”Pionirom” u veoma dramatičnoj utakmici, u finalu koje je opravdalo epitet najvažnije utakmice turnira, pale su do tada nepobedive Nemice, tim koji je do finala izgubio samo set koji smo im, eto, mi uzeli. Osveta je bila slatka, da slađa ne može biti! Počelo je loše, Nemačka je dobila prvi set sa 25:16, ali pomislio sam: “Hej, pa to je tek jedan set!”. I bio sam u pravu. Prenule su se naše iz te ukočenosti izazvane atmosferom, svojevrsnim pritiskom domaćeg terena i svim pratećim faktorima, dobile drugi set sa 25:20 i pokrenulo se “sa nule”. Ipak “pancerke” su ponovo zaigrale dobro, služio ih je servis, pomogao je loš blok srpskog tima i 25:19, za 2:1 u setovima i početak drame. Šok u hali i pred TV ekranima, na početku četvrtog seta na semaforu je pisalo 6:0, u korist Nemica. Na prvi tehnički tajm-aut otišlo se sa 8:3, ali na drugi sa 16:14 jer su naše izvukle snagu iz fantastične publike, koja je u kombinaciji sa odbojkaškim znajem i velikim srcem pobednička formula. Potom kreće furija na čelu sa Sanjom Malagurski koja je zamenila sjajnu, ali i veoma umornu Jovanu Brakočević i poslednje što su Nemice imale u tom setu je 18:16. Serijom od 8:0 naše dolaze do set lopte i na korak od taj-brejka, u koji se i ušlo posle 25:20 i eksplozije emocija svih nas koji smo gledali ovaj epski meč. Peti set fenomenalan, 15:9, devojke predvođene Sanjom su dosanjale san o prvom evropskom zlatu za Srbiju, slavlje je moglo da počne, zasvirale su trube, zaigralo se kolo! Osmesi, suze, vrisak, zagrljaji, poljupci, to je bila slika iz hale ”Pionir”, kao i iz domova, kafića i ostalih objekata u kojima se gledala utakmica, širom naše lepe zemlje, širom Evrope, a i sveta! U kratkom vremenskom roku smo ponovo bili na ulicama, posle zlata odbojkaša imali smo novi razlog, najlepši mogući!

Mi znamo kako se slavi trubači u Pioniru1 Srcem za Srbiju, osmehom do zlata!

Mi znamo kako se slavi - trubači u Pioniru

Posle dvadeset godina jedna država je uspela da ujedini evropske titule u seniorskoj konkurenciji. Pre nas to je pošlo za rukom moćnom Sovjetskom Savezu 1991. godine. Srpska zastava na najvišem postolju, “Bože pravde” peva se iz sveg glasa, prepuno srce, šta drugo reći? Sve pohvale idu i na račun Nemica i Turkinja koje su sportski čestitale našima, a ni jedne ni druge nisu skidale osmeh sa lica. To je sport!

Ponovo se orilo Bože pravde Srcem za Srbiju, osmehom do zlata!

Ponovo se orilo "Bože pravde"

U prva dva kola grupne faze pobeđene su Francuska rezultatom 3:1 i Ukrajina 3:0, a u trećem kolu Nemice su bile bolje 3:1 i morala je da se igra osmina finala gde su Rumunke ispraćene sa 3:0. Četvrtfinale protiv Poljske bila je verovatno najbolja utakmica šampionata što se naših dama tiče - 3:0, lako i brzo stiglo se do polufinala gde nas je čekala odlična Turska, koja je u četvrtfinalu “preslišala” Rusiju, takođe maksimalnim rezultatom. Velika drama viđena je u “Pioniru”, ali Srpkinje su bile sretnije i spretnije posle pet setova i sve je bilo spremno za finalni spektakl čiji epilog već znate. Bronzanu medalju osvojile su upravo naše protivnice iz polufinala savladavši Italiju 3:2, po drugi put na ovom prvenstvu. Organizacija šampionata bila je na najvišem mogućem nivou, što se tiče obe zemlje, još jednom smo pokazali kako se to radi i postavili određene standarde i “domaće zadatke” narednim organizatorima.
Srpski tim snova1 Srcem za Srbiju, osmehom do zlata!

Srpski tim snova

Naš neverovatni korektor, Jovana Brakočević, izabrana je za najbolju igračicu prvenstva - kako je samo “razbijala” blokove i “terorisala” protivnice! Borbena Suzana Ćebić bila je na svakom delu terena, za nju nije bilo izgubljenog poena, pa je sasvim zasluženo izabrana za najboljeg libera i time na neki način potvrdila priznanje sa Svetskog prvenstva 2006. godine. Naravno, najbolji tehničar je Maja Ognjenović! Proigravala je saigračice iz svih pozicija; poređenje sa velikim Nikolom Grbićem nije nimalo slučajno jer ono što je on u muškoj – Maja je u ženskoj odbojci! Ostale nagrade pripale su nemačkim i turskim igračicama: za najboljeg smečera proglašena je Margareta Kožuh, blokera Kristijana First, dok je Anđelina Grun najbolji primač. Darnel Neslihan iz Turske je najbolji poenter, a njena koleginica iz reprezentacije Bahar Toksoj, najbolji server šampionata.

Idealni tim prvenstva s leva Kožuh First Darnel Ćebić Brakočević Ognjenović Toksoj Srcem za Srbiju, osmehom do zlata!

Idealni tim prvenstva (s leva) - Kožuh, First, Darnel, Ćebić, Brakočević, Ognjenović, Toksoj

Pesma kaže “jedan osmeh dovoljan je i ceo svet je tvoj”, u ovom slučaju to je ”samo” Evropa, ali ko zna! Bravo, devojke i hvala vam! Usuđujem se da u svoje, i u ime cele nacije kažem: “OBOŽAVAMO VAS!”


Radoslav Rade Jokić je diplomirani sportski novinar, bivši košarkaš, obožava sport, bilo to gledanje ili bavljenje istim. Slobodno vreme posvećuje bliskim ljudima, kao i rekreaciji, pisanju, čitanju… Muzika ga opušta i motiviše. Zavisnik od komunikacije sa ljudima, ne voli samoću i tišinu. Kako i sam kaže ”nikada ga ne drži mesto”, čovek je ”od akcije”, a Beograd je pravo mesto za njega jer mu pruža sve što mu treba.