Beograd prevazilazi London u barem jednom pogledu: nudi zavidno mnogo više mesta sa slobodnim pristupom Wi-Fi konekciji. Kao strancu kojem je ponekad potrebna usluga Google Maps da bi se izbavio iz gužve ili koji želi da zadovolji svoje potrebe za email-om i Twitter-om, ovo može da bude od neprocenjive vrednosti.
Primetio sam da u Beogradu skoro svaki kafe, restoran, bar i hotel imaju Wi-Fi kojem se često može pristupiti preko dostupne, velikodušno podeljene šifre. Čak i manji gradovi na Balkanu, kao što su Novi Sad i Banja Luka, imaju više mesta sa wireless-om nego mnogi veći gradovi Evropske Unije. U Londonu je pristup wireless-u na javnim mestima i dalje prilično ograničen i praktično se uvek naplaćuje preko mobilnog telefona ili plaćanjem određenog iznosa. Iako mogu da pristupim internetu preko svog iPhone-a, radije ne bih dodatno plaćao da “prikačim” i svoj laptop.
Redovno putujem u inostranstvo, posebno u države EU, pa se moj telefonski račun često vine do astronomskih iznosa zbog prevelikih cena rominga, posebno ako zaboravim da isključim brojne funkcije zbog kojih moj iPhone pristupa internetu. Kada se naviknete na neograničene online mogućnosti kod kuće, nije lep osećaj biti uskraćen za sve lične igračke dok putujete. To doslovce znači teže, skuplje i vremenski manje ekonomično obavljati svoj posao.
Ali, u Beogradu je drugačije – i u potpunosti koristim besplatnu umreženost. Sramota me je da priznam, ali sam pomalo postao tvrdica, pa često boravim na Trgu Republike ili negde duž Silikonske doline ne bih li uhvatio signal iz obližnjih kafea.
Tokom svojih skorašnjih poseta Beogradu trudio sam se da uhvatim svaku priliku da iskoristim besplatan internet pristup u kafićima po gradu. Ova jednostavna, besplatna usluga mi omogućava da slobodnije poslujem i koristim društvene mreže nego što bih to mogao bez nje. Wi-Fi znači da mogu da izbegnem ogromne roming tarife pri povezivanju, proveravanju mejla, preuzimanja direkcija do mesta gde imam sastanke, pravljenja online rezervacija u restoranima i korišćenja drugih važnih poslovnih alatki na brojnim lokacijama u gradu. Zaista, mnogo vremena sam proveo radeći svoj posao dok sedim u kafiću. Praktično sam redovno imao svoj sto u Supermarketu – što je za mene svakako najbolje mesto za rad.
Ipak, ono što me iznenađuje je koliko se usamljeno možete osećati sedeći u kafeu u Beogradu. Da je u pitanju London, bilo bi teško naći mesto zbog brojnih korisnika laptopova koji pijuckaju late kafu i ćaskaju između poslovnih sastanaka. U Beogradu retko ko radi izvan kancelarije. Često sam jedini laptop rendžer koji pilotira svojim MacBook Pro-om uz dupli espreso i nešto za pregristi.
Ova prilika za rad na daljinu je bez sumnje prednost Beograda, ali prednost koju radnici nisu prepoznali u potpunosti. Ili se, možda, njihovim šefovima ne sviđa ideja o “puštanju radnog prostora sa lanca”. Možda još uvek nisu opušteni i sigurni da je nekim ljudima lakše da budu produktivni izvan ograničenja i smetnji u užurbanoj atmosferi kancelarije.
Zašto biti vezan za svoj radni sto u neinspirativnoj kancelariji kada je moguće napuniti svoje kreativne baterije posmatrajući život oko sebe. Svakako, znam da ja završim više toga i pišem slobodnije u društvenom okruženju kakvo je kafić nego u kreativno stagnirajućoj atmosferi kancelarije.
Ovo je, takođe, katalizator u napredovanju Beograda kada se radio o mobilnim aplikacijama vezanim za lokaciju, kao što su Foursquare i Facebook. Lako je “check in-ovati” se u restoranima, klubovima i teretanama, čineći tako da Beograd bude na čelu razvoja nove vrste marketinga vezanog za lokaciju.
Vratiću se u Beograd u petak za dve nedelje. Većinu tog vremena očekujem da ću provesti nagnut iznad svog pouzdanog MacBook Pro-a u svom kafeu/kancelariji, Supermarketu. Dođite i javite se ako budete u prolazu.
Markus Ejgar je britanski novinar, PR menadžer i autor bloga W!LD RooSTeR. Strastveni je ljubitelj filma, muzike i dobrih knjiga, a na svom blogu redovno izveštava o savremenoj kulturi u Srbiji i na Balkanu. Uživa u svirkama i malo toga voli više od odlične hrane s dobrom bocom vina.
Prevod sa engleskog: Uroš Pajović
