Moda, sagledana kroz vreme i život predstavlja onaj pikantan i neophodan segment lepog samog po sebi. Ona nam ujedno i omogućava da ono večno i nemerljivo u lepoti koje se uvek ponavlja i misteriozno provlači kroz naše prste i čula, uistinu proživimo. Kao jedna, na neki način suptilna društvena pojava, pomaže nam da definišemo, donekle, lepo u sebi, tj. kroz nju pronalazimo jedan od načina da izrazimo sopstveno lepo i kreativno.
U velikoj meri očaravajuća, prožeta onim “wow” efektom, a u nekim trenucima čak i dirljiva, moda je nastala na kanonima umetničke estetike, kroz delikatnost pristupa do produbljene i prefinjene realizacije samih ideja. Iako je u svojoj suštini vezana za umetnost, modu mnogi tako ne doživljavaju. Razlog verovatno leži u tome što moda pretežno uzima estetiku za polazište svojih ideja, dok je kod umetnosti gotovo uvek u pitanju viši princip u prožimanju sa estetikom, zbog čega je umetnost u svakom vremenu postojana, a moda prolazna sa nekim logičnim razlogom. Tako da se moda može definisati kao jedna trenutna socijalna refleksija naših potreba i emocija propuštena kroz prizmu estetike vremena u kom nastaje.