Istočno rimsko carstvo, kasnije nazvano Vizantijsko carstvo, jeste helenizovano pozno Rimsko carstvo, čija je prestonica bila u Konstantinopolju. Vizantinci su sebe smatrali Rimljanima, a govorili su grčki jezik. Vizantijska kultura se zasnivala na antičkoj kulturi, hrišćanskoj religiji i grčkom jeziku. Grčka civilizacija bila je temelj Vizantijske.
Budući da se zasnivala na hrišćanstvu, to se odrazilo i na način odevanja. Odeća je bila konzervativna i pokrivala je čitavo telo. Način oblačenja u Vizantiji je preuzet iz tradicionalne odeće poznog perioda Rimskog carstva. Vizantijska odeća je znatno više pokrivala telo od ranijih rimskih kostima. Takva odela su uglavnom bile odore dugih rukava. Smatralo se da je to posledica sve više zastupljenih hrišćanskih pogleda da ljudsko telo nije lepo, nego samo ogledalo greha.
Odeća je u Vizantiji pokrivala telo
Muška odeća se sastojala od tunike, dalmatike, ogrtača, cipela ili čizmi. Oblici odeće bili su isti za sve klase, ali je razlika bila u kvalitetu tkanine i dodacima poput nakita. Za niže slojeve tunika je bila osnovni deo odeće i nosila se kao radna odeća. Viša klasa tuniku je nosila ispod ostale odeće. Ako bi tunika bila kraća, isključivo kod muškaraca, donji ekstremiteti bivali bi pokriveni pantalonama. Pantalone su prvo usvojile niže klase i vojska, a zatim i viši slojevi.
Dalmatika je, pored tunike, bila uobičajeni deo vizantijske odeće. Nosila se preko tunike i ispod ogrtača. Dalmatiku sa poludugim rukavima nosili su i muškarci i žene.
U tom periodu togu su nosili isključivo carevi i drugi viši zvaničnici. Takva odeća nosila se u obliku duge, uske trake obmotane oko torzoa na tradicionalan način.
Dugi polukružni ogrtači bili su deo muške dvorske odeće. Ovi ogrtači nosili su se umesto toge, preko tunika dugih rukava.
Tradicionalni ogrtači preko tunike dugih rukava
Najvažnija odlika odeće iz vizantijskog perioda bio je dezen. Za razliku od ranijih perioda, gde je tkanina bila uglavnom neukrašena, ljudi su u Vizantiji koristili sve načine tkanja. Površinu su ukrašavali perlama i vezom, posebno na crkvenoj i dvorskoj odeći. Ovaj način dekorisanja i mnogi oblici odevnih predmeta iz tog perioda i danas se koriste kao deo svešteničkih odora u pravoslavnoj crkvi u Grčkoj, Istočnoj Evropi i Rusiji.
Svešteničke odore iz Vizantije i danas se koriste
Ženska odeća se nije menjala vekovima. Žene su uglavnom oblačile tuniku, stolu (gornja tunika) i ogrtač. Stola je bila kraća od tunike i imala je široke rukave. Crvena stola i plavi ogrtač bila je omiljena kombinacija. Žene su nosile kosu podignutu u punđu i ukrašavale je mrežama i cvećem.
Za niže slojeve odeća je bila široka, dok je za višu klasu bila uža i ukrašena nakitom. Koristile su se razne boje, kao što su plava, žuta, crvena, braon i svetlozelena.
Boje i dezeni razlikuju Vizantiju od prethodnih perioda
Ne zna se mnogo o vizantijskoj obući. Jedini vizelni dokazi jesu mozaici na kojima se vide cipele i čizme u boji. Carevi su često nosili crvene cipele, ukrašene raznim draguljima. Visoki zvaničnici uglavnom su nosili plave čizme, a ostali zelene.
Materijali koji su bili korišćeni za izradu odeće su vuna, pamuk, lan i svila. Svila je bila najkvalitetniji materijal, ali se nije mnogo koristila, jer je bila preskupa.
Obuća u Vizantiji
Vizantija je dala modernom svetu veliki doprinos u književnosti, umetnosti i arhitekturi, i zato se smatra jednom od najvažnijih civilizacija u istoriji.
Izvori fotografija: fashionhistory.zeesonlinespace.net
Zorana Puretić je studentkinja Fakulteta političkih nauka. Voli putovanja, čitanje knjiga i druženje sa prijateljima. Idealno opuštanje je uz šolju kafe i dobru knjigu.
