Modu 1890. u Evropi i zemljama pod njenim uticajem karakterišu duge elegantne linije, visoki okovratnici i popularizacija sportske, udobnije odeće.
Moderni stilovi ženskog odevanja dokaz su ekstravagancije u modi prethodnih decenija. Početak poslednje decenije 19. veka u modi odlikuju uzak gornji deo haljine i suknje čiji je kroj, u odnosu na prethodne krojeve, prirodnije pristajao na kukovima.
Sredinom decenije u modu su ušli uski rukavi koji su se širili iz godine u godinu da bi potpuno nestali 1906. godine. Suknje su pratile liniju kuka i širile se u visini kolena, tako da su imale zvonasti oblik slova ‘A’. Korset je ostao popularan, dajući ženskoj silueti oblik peščanog sata. No, on se iz godine u godinu produžavao, vizuelno čineći gornji deo tela uskim i izduženim.
Ženska bluza, koja je sa svojim visokim okovratnikom podsećala na muške košulje, nošena je u neobaveznim, dnevnim varijantama. S vremenom je postala uniforma svih radnih žena. Svakodnevni ženski kostimi su se sastojali od suknje do članaka i sakoa. Tkanine su postale mekše, a boje svetlije.
Haljina za šetnju
U vreme kada su žene uzele udeo u bavljenju sportom nastale su prve ženske sportske haljine, krojene za vožnju bicikla i igranje tenisa. Udobni, sportski kostimi predviđeni za šetnje, duga putovanja ili bavljenje sportom podrazumevali su strukirane haljine i bluze sa pojasom. Biciklizam, koji je u to vreme bio veoma popularan među damama, doveo je do pojave kostima koji se sastojao od kraćih suknji ili širokih dimija. Takođe je došlo i do pojave kupaćih kostima koje su činile donje rublje do kolena i preko njih malo kraće tunike.
Pojava sportske odeće za tenis i biciklizam, kao i kupaći kostim
Večernje haljine rađene su od svile, a ukrašavane čipkom i vezom. Ispod nje se nalazila draperija izvezena svilom i ukrašena manjim perlama kojima je obrubljen i niski dekolte. Kraj satenskog pojasa koji je obmotavao i naglašavao struk pružao se do poda.
Lepeze su bile uobičajen aksesoar i najčešće su se pravile od nojevog perja s drškom od školjkinog oklopa. Dugačke rukavice upotpunjavale su elegantnu večernju toaletu.
Elegantna večernja toaleta i balska haljina
Od nakita, žene su najčešće nosile tijare ukrašene kristalima, zlatnim i srebrnim perlama. Takođe su često nosile srebrne ogrlice uz vrat, zlatne i biserne narukvice i viseće munđuše.
Nosile su male, ali vrlo visoke šešire, ukrašene trakama, svilenim ukrasima, cvećem i perjem raznih ptica. Šeširi su postali predmet osporavanja zbog svoje visine i korišćenja ugroženih vrsta ptica za modnu dekoraciju.
Frizure su bile jednostavne. Kosa je isprva uredno češljana u nisku punđu sa uvijenim šiškama preko čela. Međutim, 1892. godine stil frizure se promenio pod uticajem pojave Gibson devojke (Gibson Girl), fiktivnog lika Čarlsa Gibsona (Charles Gibson). Ona je bila prvi nacionalni standard lepote za mlade amerikanke i pin-up devojka svog vremena. Njena popularnost je trajala sve do Prvog svetskog rata.
Promena frizure inspirisana Gibson devojkom
Muška silueta 1890. bila je duga i vitka. Kratki sako zamenjen je frakom koji je nošen u raznim prilikama. Ovaj kostim se sastojao iz prsluka, sakoa i pantalona. Popularni su bili prsluci u kontrastu sa sakoima koji su se mogli nositi sa ili bez kragne i revera. Kada je to bilo potrebno, preko odela nosili su kapute od debelog tvida. U sportskim prilikama muškarci su nosili blejzere u mornarskoplavoj boji ili nekim svetlim tonovima. Popularan je bio i žaket koji se nosio u formalnim dnevnim prilikama.
Muškarci su sakoe u svetlim nijansama nosili u svakodnevnim ili sportskim prilikama
Svečane prilike zahtevale su nošenje tamnih frakova sa prslucima i pantalonama u istoj nijansi, belim leptir mašnama i podignutom kragnom. Večernji sako ili smoking ređe je nošen u formalnim prilikama, a najčešće pri okupljanjima u klubovima.
Od šešira najelegantniji su bili cilindri koje su muškarci nosili u svečanim, večernjim prilikama. Svakodnevno, kada bi išli na jedrenje ili na plažu, nosili su polucilindre ili klasične slamnate šešire.
Elegantno odelo odlikuju pantalone, košulja, prsluk i frak
Izvori fotografija: pinterest.com, wikipedia.com, wired.com, gstatic.com
Saška Stojadinović je studentkinja Fakulteta političkih nauka, ponosna Vodolija zavisna od knjiga, pisanja, preterano pričljiva i ćutljiva u isto vreme, rođena u pogrešno vreme. Večito dete.
