Tijana Janković-Jevrić (1981) živi u Beogradu. Studirala je filmsku i TV kameru, menadžment u umetnosti i novinarstvo. U nedostatku kvalitetnog i adekvatnog kulturnog sadržaja na internet “nebu”, 2010. godine osniva onlajn magazin za mlade Looker Weekly za promociju kulture i lepih životnih vrednosti, čiji je i urednik. Fotografijom se bavi 16 godina i stvara pod imenom Miss Stills. Za naš magazin, Tijana je govorila o tome šta je za nju dobra fotografija, ko su njeni uzori ali je i otkrila kako da savršenu fotografiju napravite i svojim mobilnim telefonom.
WANNABE MAGAZINE: Fotografija i ti. Kako je počela vaša priča?
TIJANA JANKOVIĆ-JEVRIĆ: Mnogi roditelji decu bacaju u vodu, ne bi li ih naučili plivanju. Imajući taj metod na pameti, moj otac je, kada sam izrazila želju da samostalno fotografišem, pronašao svoju staru Smenu 8 i dao mi je u ruke da se snađem. Bio je to moj prvi susret sa manuelnim podešavanjem i sa fotografijom. Imala sam 14 godina, ali i dan-danas imam neke od snimaka koje sam tada, kao dete, napravila. Ipak, to je bio samo nagoveštaj onoga što ću o fotografiji naučiti tokom studiranja Filmske i televizijske kamere u klasi Miloša Spasojevića, a što ću kasnije i praksom utvrditi. Posebnu veštinu ovom zanatu doprinelo je i moje studiranje novinarstva, odnosno reporterski način razmišljanja. Fotografijom se profesionalno bavim 16 godina. Danas svoje znanje i umeće materijalizujem kao portretista i porodični, dečji fotograf Miss Stills, a u čemu mi pomaže moja kreativna asistentkinja Ana Božić.
Mnogi fotografi će reći da nije svaka fotografija – dobra. Šta je za tebe dobra fotografija?
Ako podrazumevamo da je zadovoljila osnovne tehničke kriterijume – da je oštra, pravilno eksponirana i kadrirana, ona je dobra samo ukoliko nam okupira pažnju i otkriva neku poruku. Važno je da oslikava priču, emociju i da budi misao.
S obzirom na to da si profesionalni fotograf, a da su telefoni danas sve bolji, koliko često ih koristiš za fotografisanje?
Koliko sam samo srećna što danas postoje takvi optički uređaji. To je kao ispunjenje moje želje. U vreme kada sam počinjala, oprema je bila glomazna, teška, pogotovu za mene koja sam sitne građe. Sada mogu da sa sobom uvek imam telefon kojim ću zabeležiti mnoštvo fantastičnih prizora. Više mi se ne dešava da osećam onaj fotografski žal, koji nastaje kada je momenat sjajan a vi baš tada niste sa sobom poneli vaš fotoaparat. Nema propuštenih kadrova, jer je mobilni telefon uvek sa mnom.
