Inteligentniji ljudi su definitivno spremniji da veruju u sebe, da postavljaju sopstvena pravila i drže se svojih vrednosti, nisu ukalupljeni, iako nisu ni otvoreni buntovnici, jednostavno, poštuju svoju osobenost i prilično su nekonvencionalni, na manje ili više otvoren način. Pametni ljudi lakše uspevaju da se osećaju dobro u svojoj koži i da budu to što jesu, i manje ih je briga šta drugi misle o njima – ne upoređuju se sa drugima, jer su navikli da sami postavljaju standarde i da se drugi ugledaju na njih. Taj stepen slobode i rasterećenosti, koji često ide uz inteligenciju, odlikuje se i nekim neprijatnim osobinama, koje drugi kritikuju. Ali znaš šta pametni misle o tome? „Zabole“ ih…
Dakle, psovke su jedan od pokazatelja. Naravno, neki psovači su prosto prostaci, nekultivisani i nekulturni ljudi, ali ako te iznenadi psovkom neka dama (ili ako si ti da dama bez dlake na jeziku) vrlo verovatno da ona ispod svoje društveno prihvatljive fasade ne daje ni pet para na to što se drugi šokiravaju zbog njenog jezika – ona je sigurna u sebe i zna da je to uspijanje oko psovanja uglavnom licemerje i malograđanština. Psovka efikasno oslobađa frustracije, trenutno kanališe osećanja i omogućava ti da nastaviš, a pametni ljudi ovo kapiraju i praktikuju bez predrasuda.
Ovo su naravno, primetili i psiholozi i sociolozi i sproveli su istraživanje o ponašanju i navikama grupe od oko 400 osoba i naravno, utvrdili su da oni sa višim koeficijentom inteligencije, češće psuju.
Još jedno istraživanje, otkrilo je da psovanje povećava našu fizičku izdržljivost, baš zato što kanališe frustraciju i stres i onda smo spremniji da se duže bavimo nekim zahtevnim poslom i imamo više snage. Psovka može da bude i izraz rešenosti na nečemu na šta si se okomila „j..eš kevu“ odnosno, izraz tvoje motivisanosti da ne odustaješ i da se svim snagama suočiš sa izazovom. Pa kad te sledeći put neko prozove zbog paprenog jezika, prospi mu par informacija o inteligenciji, onako arogantno i sa visine…uz neku odmerenu psovku.
