Posao, u svakom smislu te reči, više nego ikada je aktuelna tema. Zapravo, o poslu sve više razmišljamo kroz prizmu sebe i svojih osećanja – da li smo zaista zadovoljni trenutnim zaposlenjem, kada bi i zašto trebalo da ga ipak promenimo, kako da budemo dobri kandidati, kako da pronađemo odgovarajućeg poslodavca… Pitanja je mnogo, a odgovori često izostanu. Zato smo razgovarali sa Sonjom Ćetković, direktorkom sajta Poslovi Infostud jer, ko će nam bolje približiti poslovnu scenu naše zemlje od nje! Osim saveta koji su i njoj samoj pomogli u profesionalnom razvoju, Sonja nam je otkrila i proverene načine za opuštanje, kao i knjige koje moraš da pročitaš.
WANNABE MAGAZINE: Kako zaista izgleda biti ženski direktor u Srbiji? U čemu se ogleda prednost žena kada su u pitanju ovakve liderske pozicije?
SONJA ĆETKOVIĆ: Mnoga istaživanja pokazuju da su kompanije, koje imaju veću zastupljenost žena na menadžment pozicijama, uspešnije na tržištu. Ako i neko možda ima predrasude zbog same činjenice da sam žena direktor, ja te predrasude prosto ignorišem, jer smatram da se utisak ostavlja profesionalnošću i znanjem, a ne time da li nosimo suknju ili pantalone. Ako baš krenemo da delimo osobine na muške i ženske (iako ja ne volim generalizacije) žene su često vrhunski sposobne, efikasne u planiranju, organizaciji i realizaciji mnogo raznolikih obaveza, emotivno inteligentne i osvešćene, komunikativno jake. Muškarci imaju neke druge jake strane, pa je zapravo prava snaga u dobrom balansu jednih i drugih.
S obzirom na to da ste direktorka sajta Poslovi Infostud, preko kojeg je mnogo ljudi pronašlo svoj posao iz snova, kako iz vaše perspektive izgleda naše tržište rada? Da li je odnos ponude i potražnje poslova ujednačen?
Tržište rada Srbije se u poslednje vreme izuzetno promenilo, deficit radnika se javlja u sve većem broju delatnosti. Osim široko poznatog deficita u IT sferi, u zdravstvu, isti se javlja i kod mnogih nižekvalifikovanih poslova – kuvara, frizera, zavarivača, bravara, vozača… Tržišta se danas otvaraju i povezuju, radnici su mobilniji, sve više poslova se radi remote ili freelance, nove generacije postaju dominantna radna snaga, pa su sve ređe spremni na to da rade “bilo kakav posao”, niti imaju stav “bitno da se radi, pa šta god” kao što je bilo nekad. Očekujem da će kroz vreme, postepeno, ovakvo stanje dovesti do unapređenja uslova rada u Srbiji, jer poslodavci u suprotnom neće moći da obezbede efikasno poslovanje i neće moći da angažuju dovoljno odgovarajućih radnika.
Na osnovu vašeg iskustva, koji poslovi su najtraženiji, a koji kandidati se smatraju savršenim?
Što se tiče našeg tržišta rada, već godinama unazad su najtraženiji poslovi u oblasti trgovine, prodaje i administracije gde takođe vlada i najveća ponuda.
Idealni kandidati su oni koji imaju pozitivan stav prema životu i radu, koji imaju energiju i iskrenu želju i težnju da obavljaju svoj posao što je bolje moguće, koji imaju inicijativu da unapređuju posao i ako im to nije eksplicitno rečeno. I najvažnije, koji su spremni da kontantno uče i usavršavaju se, a samim tim i prilagođavaju se promenama koje nameću tržište i novi trendovi.
Ako već pominjemo savršene kandidate, ne mogu da ne pomenem da će takvi kandidati želeti da se zaposle i grade svoje karijere samo u onim konpanijama koje se sa svoje strane trude da budu što savršeniji poslodavci, da ih tretiraju kao partnere u poslu, ukazuju poverenje i daju autonomiju i stvaraju podsticajno mesto za rad.
Koliko se samo shvatanje posla promenilo do sada? Dok su nekada svi radili samo jedan posao tokom cele karijere, danas je poenta promeniti ih što više. Koji model je bolji i zašto?
U vreme kada se čitav radni vek provodio u jednoj kompaniji, preovlađujući stav radnika je bio da je najbolji posao siguran posao. Posao je bio tu da pruži egzistenciju, a karijerni napredak je bio važan manjem broju ljudi.
Nakon tog vremena, desili su nam se tranzicija, ratovi i krize i imati posao je postala privilegija. Visoka nezaposlenost je radnike učinila lako zamenjivim i odnos poslodavca prema radnicima, kao i ostali uslovi rada su se pogoršavali, čast retkim izuzecima. Upravo to traganje radnika za boljim radnim mestima, kao i otpuštanja koja su bila sveprisutna, dovela su do čestih promena posla. Sada delom i dalje imamo nasleđe tog sistema, ali sve veći nedostatak radnika na tržištu lagano u fokus vraća zaposlenog. Što je deficit veći, pritisak na poslodavcima je da u svojim kompanijama stvaraju uslove, vrednosti i kulturu koja će privući ono malo preostalih kvalitetnih kandidata.
Na pitanje da li je dobro često menjati posao ili ne, ne postoji jednoznačan odgovor. Ako se na svakom poslu zadržimo prekratko, to nam ne ostavlja dovoljno vremena da damo svoj pun doprinos niti da se ostvarimo do kraja, a to ni budućem poslodavcu nije znak da ćete se kod njega zadržati dovoljno. Sa druge strane, ako je neko nezadovoljan na svom poslu, svakako da treba da pokuša da napravi promenu nabolje. Pravo vreme za promenu posla, odnosno poslodavca je kada počnete često da osećate nezadovoljstvo ili neispunjenost, kada prestane svaki izazov, kada prestanete da rastete, usavršavate svoja znanja i obogaćujete iskustva. Nekada se to desi posle dve godine, nekada posle 10 ili 20. Nije stvar u godinama, stvar je u tome kako se osećate svaki dan.
Kako izgleda jedan vaš radni dan? Koji deo svog posla najviše volite?
Najveći deo radnog dana provodim u razgovorima sa kolegama na sastancima. Zajedno definišemo strategije, planiramo nove projekte i usluge, razgovaramo kako da budemo jača podrška ljudima koji preko naših sajtova traže posao, poslodavcima da efikasnije pronađu što kvalitetnije zaposlene.
Uživam u novim projektima, u momentu kada znam da smo dobro osetili tržišnu potrebu, osmislili proizvod i kada se spremamo ili počinjemo da ga komuniciramo ciljnoj grupi. Osećam tada neku sjajnu kombinaciju neizvesnosti, uzbuđenja i zadovoljstva. I timske pobede… To mi je baš važno.
Osim toga, najviše volim to što znam da svakog dana velikom broju ljudi pomognemo da promene posao, a time i život na neki način. I volim što se sa svojim timom, i posle 16 godina, često radujem novim rekordima, novim uspesima.
