Vintage moda obuhvata period od 1920. godine do 1980. godine. Mnoštvo vintage garderobe je već nošeno ali neki komadi, poput nakita, nikada nisu nošeni niti bili u prodaji, pa kao dobro staro vino zahvaljujući godinama dobijaju samo na kvalitetu i ceni, a sa sobom nose i svoju priču. Bluze i haljine koje su uglavnom bile naglašene pojasom, damske rukavice, suknje sa blagim talasima, čipka… Sve ono najlepše iz istorije mode nosi baš vintage stil.
Neobičan vintage šešir
Početak ovog doba uglavnom nas asocira na Koko Šanel (Coco Chanel), koja je iza sebe ostavila neke od najpoznatijih trendova – malu crnu haljinu, paž frizuru i upadljiv nakit. Koko se oduvek smatrala ravnopravnom sa muškarcima, što ju je, naravno, navelo na brojne revolucionarne ideje kojih se ni jedna žena tog vremena ne bi usudila napraviti. Kristijan Dior (Christian Dior) za nju je rekao da je sa crnim puloverom i belim biserima napravila revoluciju u modi.
Coco Chanel
Modne kreacije su počele da se menjaju. Haljine su postale uže i pratile su liniju tela. Jedna od glavnih karakteristika mode tridesetih godina sve do drugog svetskog rata jeste naglašavanje ramena sa umetnutim naramenicama. Suknje postaju duže, a struk ponovo naglašava ženstvenost. Elza Šiapareli (Elsa Schiaparelli) je obeležila ovaj period promovisanjem novog otkrića tekstilne industrije – rajsferšlusa, koji je koristila kao funkcionalni i modni detalj. Prva je počela da koristi jarke boje, kao i čudnu dugmad koja su podsećala na broševe. Danas, mnogi ne shvataju njen uticaj na modu i modnu industriju.
Elsa Schiaparelli
Pedesetih godina dame su nosile raskošne korset haljine i suknje do pola lista. U ovo vreme se uspostavlja i modna kuća Kristijana Diora, koja je revolucionisala modu. Pod njegovim uticajem, u trendu je bio naglašen struk, mekša ramena, dugačke i široke suknje, pripijeni gornji delovi i pojačani kukovi. Godine 1952. na modnu scenu dolazi Živanši (Givenchy), otvarajući kuću visoke mode i time počinje da širi svoj uticaj na modne trendove.
Moda pedesetih godina
Prvi put u istoriji, postojao je nezavisan Pokret mode mladih, šezdesetih godina. Modna ikona definitivno je bila Žaklin Kenedi (Jacqueline Kennedy) – prva dama Amerike. Njen stil kopirali su komercijalni proizvođači i veliki deo ženske populacije. Njena elegancija je u to vreme bila veoma prepoznatljiva. Pored nje, modu ovog vremena je obeležila britanska dizajnerka Meri Kuant (Mary Quant), popularizacijom mini suknje 1964. godine. Zapad je tog trenutka prihvatio mini suknju kao odevni predmet mladih devojaka.
Jacqueline Kennedy
Početak sedamdesetih godina jedni smatraju krajem dobrog ukusa, dok ga drugi nazivaju početkom novog, boljeg stila. Džins je bio ekstremno popularan, farmerke i jakne od džinsa nosili su svi. Kenzo Takada (Kenzo Takada) je japanski dizajner koji je obeležio sedamdesete. Zatim, na modnu scenu stupa Đorđo Armani (Giorgio Armani) dok Vivijen Vestvud (Vivienne Westwood) otvara svoj prvi butik.
Audrey Hepburn
Pojačano je interesovanje poznatih ličnosti za vintage garderobu, nakit, cipele, haljine i naočari za sunce, ona postaje deo kolekcija ili čak jedan od načina da se projektuje ličnost i stav, tako da mnogi od njih – poput Dite Von Tiz (Dite Von Teese) – žive život nekog drugog vremena noseći i koristeći sve ono što je bilo njegovo obeležje.
Đina Lukić je učenica srednje turističke škole i na modu gleda kao na način života. Obožava visoke štikle, šoping, New York, luksuz i Karla Lagerfelda. Ne voli romantiku.“When I first moved to New York I bought Vogue instead of dinner. I just felt it fed me more.”
