Njeno drugo ime je hrabrost – Dragana Dukuljev koristi društvene mreže kao platformu da pokrene važne teme, da sebe predstavi potpuno neogoljeno, kao i da nas podstakne da menjamo svet oko sebe na bolje. Zato je na WDA dobila SPECIAL AWARD – BODY POSITIVITY priznanje, koje je došlo kao kruna njenog dugogodišnjeg predanog aktivizma i rada.
O svemu tome razgovarali smo sa Draganom, koja nam je otkrila na koji način crpi snagu, inspiraciju i kreativnost za sve sa čime se suočava.
Na dodeli WANNABE DIGITAL AWARDS osvojila si Special Award - Body Positivity. Šta ova nagrada za tebe predstavlja i kako si se osećala u tom trenutku?
To je bio jedan neopisiv trenutak za mene. Mislila sam da ću nakon nekog vremena moći da saberem utiske i bolje ih pretočim u reči – ali takvu čistu emociju, sreću i iznenađenje je najiskrenije teško opisati! Ostala sam bez reči! U trenutku sam želela toliko stvari da kažem, ali od količine jakih emocija pola sam zaboravila čim sam izašla na binu. Ova nagrada mi neizmerno mnogo znači! Kada sam počela da se bavim ovim temama na društvenim mrežama, ljudima su bile poprilično nepoznate, ili prikazane kroz negativno i sramotno svetlo. Baš zato me je i samo kreiranje ove kategorije nagrada oduševilo samo po sebi! Kada sam čula svoje ime i krenula po nagradu samo sam pomislila “Wow, konačno jedno veliko, ozbiljno i jako bitno priznanje za moj rad! Konačno i drugi vide težinu i važnost tema kojima se bavim!”. To mi je bio dodatni pokazatelj da radim pravu stvar i ulilo mi je ogromnu nadu da do promene dolazi. Beskrajno vam hvala na tome!
Kreirala si platformu koja pokreće hrabre teme, koje uvek izazivaju podeljena mišljenja. Koliko toga se promenilo od kada si počela da pričaš o odnosu prema telu i seksu - do danas, kad si prepoznata kao aktivistkinja?
Hmm, malo je teže odgovoriti na ovo pitanje. Do promene svakako dolazi i to me jako raduje! Često mi pišu ljudi kako su dosta stvari u svojim životima promenili uz pomoć onoga što su čuli kod mene, što je za mene apsolutno najveća sreća. Tako da sa jedne strane se budimo i do pozitivne promene dolazi! Ali takođe mogu reći da u poslednje vreme razočaravajuć broj mlađih ljudi (oko 20-ak godina i mlađi) se pojavljuje sa poprilično patrijarhalno-konzervativnim stavovima. Iskreno se nadam da je to samo faza koja će ih proći kada malo sazreju. Njihovo prisustvo na mrežama me ne obeshrabruje već suprotno, samo u meni raspiruje još veću želju za borbom, pravdom i ravnopravnošću.
Odakle crpiš hrabrost i inspiraciju da javno govoriš o temama koje obavijaju mnoge zablude, znajući da ćeš sigurno izazvati rasprave i doneti mnogo negativnih komentara?
Inspiraciju pronalazim svuda oko sebe. Može doći od neke moje životne situacije, razgovora u kojem sam bila, priče koju sam pročitala, klipova, komentara na mrežama, bukvalno sve me može inspirisati na pokretanje razgovora. Svet posmatram vrlo analitički samim tim ovo mi dolazi jako lako i prirodno. Ljudi mi često govore da je ovo što radim hrabro i to u meni izaziva slatko-kiseli osećaj. Naravno da se lepo osećam kada dobijem takvu pohvalu, ali sa druge strane smatram da su sve teme kojim se bavim deo naše svakodnevnice i da za njih ne bi trebalo da je potrebna hrabrost. Ali nažalost u našem društvu još uvek jeste. Samim tim ne osećam se kao da moram biti hrabra da pričam o ovim temama – ali hrabrost je definitivno potrebna kada krene lavina komentara. Nije lako uvek imati emocionalnog kapaciteta izboriti se sa svakom temom na podjednako staložen način. Ili izboriti se sa samim sobom da nas nečije nepravedne reči ne pogode. Ali ono čime se ja vodim pre svake objave, bilo to neka tema/video/slika, jeste moj osećaj. Ako se ja osećam da sam predstavila temu na način gde mogu stati iza svake reči, onda je takva objava vredna mojih profila. Samim tim, bilo kakav negativan komentar ili pokušaj uvrede me uglavnom ne može pogoditi.
Na koji način, prema tvom mišljenju, možemo da unapredimo seksualnu edukaciju u našoj zemlji - iz tvog ugla osobe koja redovno govori o tome?
Pre svega je jako bitno uvesti seksualnu edukaciju u škole. Ali pravu edukaciju, koja obuhvata sve što je neophodno znati na temu seksualnosti, a ne samo da pokriva temu reprodukcije i potencijalno zaštite. Pored školskog sistema ljudi na mrežama mogu podržati širenje edukacije tako što se pre svega oni sami informišu, a nakon toga podrže kreatore sadržaja. Praćenjem, deljenjem, ili na bilo koji način smatraju da bi trebalo. Definitivno nam je neophodno da kreiramo i seksualnu edukaciju za roditelje kako bi mogli da razgovaraju sa svojom decom na pravi način. Takođe je bitno skrenuti pažnju medicinarima koji se bave temom intimnog zdravlja, da je na njima da svoje pacijente upute najbolje moguće i da detaljno odgovaraju na pitanja koja su im postavljena. Ova promena je na svima nama i neophodno je da uradimo sve što je u našoj moći da do nje dođe.
Koliko je body positivity zastupljen među influenserima i brendovima u našoj zemlji - i šta zapravo mogu da urade na tom polju, a što bi devojkama i ženama zapravo pomoglo da zavole svoje telo i osećaju se bolje u svojoj koži?
Smatram da nije dovoljno zastupljen. Iako se kretori i brendovi sve više uključuju u ovu priču, još uvek je prisutan taj osećaj straha da će ih neko kritikovati kako promovišu “nezdrav život i pogrešne vrednosti”. Ali to nam samo govori da i njima samima nije baš savršeno jasna ova tema i da je potrebno da se detaljnije informišu.
Što se tiče kreatora sadržaja, tu i tamo možemo naleteti na temu body positivitija, ali jako malo njih nam zapravo pokazuje na svom primeru kako iskreno živeti na ovaj način. Ono što mogu učiniti je da osim pokretanja, deljenja, podržavanja ovih tema i oni sami pokažu sebe u svakom svetlu. Bez filtera, edita, šminke, svetla i uglova. Naravno, ne moraju to stalno činiti, svako ima pravo da bira šta će sa nama deliti, ali jako je bitno normalizovati prirodan izgled kože, tela, kose i iskreno prihvatanje istog. Takođe, u slučaju da kroz edit slika menjaju svoj izgled trebalo bi to da naglase. Njihovo je pravo da li će i do koje mere učiniti, ali je jako štetno plasirati fotošopirano telo kao ideal i cilj – zato je jako bitno obeležiti ispod slike koje promene su odrađene.
Što se tiče brendova, jako je bitno da se u ovu priču uključe iskreno, a ne isforsirano, zato što je možda u ovoj trenutku “in”. Jako se vidi razlika u kampanji koja je rađena sa iskrenom željom da se doprinese promeni i jedino na takav način se to zapravo može učiniti. Neophodno je da na reklamama i u medijima bez ikakve osude i izdvajanja imamo priliku da vidimo raznolikost tela, građa, godina, izgleda itd. To se odnosi na sve, ne samo na ženske osobe. Ako pričamo o brendovima odeće, krajnje je vreme da na tržištu svi možemo pronaći odeću za sebe bez prevelike muke. Potrebno je kreirati odeću za različite tipove i veličine tela, ali da je ona dostupna i u prodavnicama a ne samo online. Takođe da je uvek možemo videti na slikama/bilbordima/sajtovima i kampanjama koje brend kreira. Vreme je da ideju kako modeli mogu isključivo biti izrazito mršave i mlade osobe ostavimo u prošlosti.
Šta zapravo za tebe znači etiketa “plus-size” i zašto je prečesto pogrešno shvaćena?
Verujem da nam je nekada značila kako bismo povećali vidljivost drugačijih veličina tela naspram onoga što propagira kalup lepote. Ali, ja iskreno verujem da bi trebalo da idemo ka svetu u kojem se više ne koriste takve etikete – već prosto i jednostavno svi smo drugačije veličine i podjednako vredimo bez obzira na njih. Nema potrebe za pravljenjem bilo kakve separacije.
Pogrešno je shvaćena zbog ideala lepote u našem društvu koji nam govori da je sve iznad očekivane kilaže negativno, samim tim manje lepo i vredno – što je apsolutno netačno i apsurdno. Naša vrednost ne leži u našoj kilaži.
Kako odgovaraš na učestali kontraargument na body positivity - da je to zapravo promovisanje nezdravog života? Zašto je to svojevrsna “zamena teza”, prema tvom mišljenju?
Uglavnom se nasmešim zato smo mi je jasno da osoba koja to kaže nije informisana o tome šta je zapravo body positivity, kao i kako funkcioniše zdravlje jedne osobe. Kod nas vlada ideja da je mršavo = zdravo = zadovoljstvo, što uopšte ne mora biti tačno. Kakvo je stanje nečijeg zdravlja ne možemo odrediti samo na osnovu kilaže. Zdravlje zavisi od naše brige o sebi psihički i fizički. Osoba koja je mršava po standardima društva može praviti jako nezdrave izbore hrane, dok na primer osoba koja se smatra punijom može praviti super izbore. Takođe je jako pogrešno voditi se trenutnim kalupom lepote koji nam određuje ciljnu kilažu, pošto kako može jedna kilaža odgovarati svima? Zašto bi svi želeli da izgledaju na jedan određen način? Nekima prija da imaju više mase dok drugima to smeta. Veoma je bitno da se vodimo svojim osećajem i radimo ono što je najbolje za naše zdravlje.
Ono što ja nikako ne mogu da svarim je mnoštvo ljudi koji napadaju body positivity ali sasvim im je bilo normalno i prihvatljivo što su do skoro devojke od malena bile na dijetama, uvek se osećale debelo, dovodile sebe do poremećaja ishrane (kao i mentalnog zdravlja) zbog želje da budu “dovoljno mršave” za naše društvo. To se prosto očekivalo od žena. Kao da naša vrednost leži isključivo u našoj kilaži i svaka žena “mora biti na 5” (tj. Da nikako nema više od 50 kg).
Zar se nisu nekada zapitali kako se to sve odrazilo na naše mentalno zdravlje?
Ko su žene koje te inspirišu i zašto se baš njima diviš?
Na temu partnerskih odnosa i seksualnosti to je definitivno Ester Perel, zato što sa neverovatno bogatim znanjem ruši ukorenjene stereotipe i postavlja savršena pitanja koja nikoga ne mogu ostaviti ravnodušnim. Na polju modelinga oduvek me je inspirisala Ashley Graham, zato što je prva koja se na svetskom nivou probila kao plus-size model i time dokazala da je to apsolutno moguće i pre svega neophodno! Redovno me nazivaju “balkanskom Ashley” i uvek se istopim kada to čujem.
Veoma bih volela da budem ta osoba koja će doneti raznolikost, prihvatanje i lepotu različitosti u modu na naše prostore, kako se nikada više nijedna osoba ne bi osećala kao da manje vredi zato što se ne uklapa u trenutni kalup lepote (a nadam se da ni njega više neće biti uskoro)
Šta bi poručila mlađoj sebi, u vremenima kad si se još uvek borila sa nesigurnostima?
Poručila bih joj da ne veruje nikome ko pokušava da je ubedi da se mora uklopiti u očekivanja društva kako bi vredela – da biti drugačiji u bilo kom smislu nije loše. Da ima pravo da donosi svoje odluke, gradi svoj put i život na način na koji njoj odgovara i nikome se ne mora objašnjavati i pravdati. To se odnosi na izgled, ali i na sve ostalo u životu. Sloboda je u autentičnosti!
Po čemu ćeš pamtiti 2023. i šta bi volela novo da doneseš svojim pratiocima u 2024. godini?
Prošla godina bila je ispunjena saradnjama više nego ikada pre, preko brendova donjeg veša i odeće pa do gostovanja na podcastima. Pamtiću je kao godinu gde sam dobila priliku da na još većim platformama širim narodnim masama predstavim ono čime se bavim i samim tim, nadam se, motivišem ih da pokrenu svoje kritičko mišljenje kako bi živeli slobodnije i činili ovo društvo boljim! Kao kruna tog truda na kraju godine došla je i WDA nagrada koja mi je dala motivaciju da u narednoj godini nastavim još jače – pošto je ovo tek početak!
U 2024. nadam se da će se sve gore pomenuto umnožiti, da ćemo napraviti još veće i jače promene! Novost koju bih volela da uvedem kada je moj rad u pitanju je definitivno snimanje za YouTube kao i dugo očekivani podcast. Veoma sam uzbuđena i jedva čekam da se gledamo i tamo. Hvala svima što ste uz mene i podržavate moj rad! Podrška mi znači sve na svetu!
Fotografije: wannabemedia.rs
Pitanja: Božica Luković
