Kada su se Adam i Eva, pokrili smokvinim listom postavši svesni nagosti, ni slutili nisu da su time začeli stil odevanja koji će se vremenom razviti u industrijsku granu koja osim praktičnosti, danas raspaljuje maštu većine odraslih.
Uprkos pomanjkanju istorijskih podataka koji dosežu u daleku prošlost, reljefi starih Egipćana svedoče o zasebnom delu odeće koji se smatra prvobitnim oblikom donjeg veša. Komad platna se obavijao oko bedara u različitim oblicima, sa ciljem da pokrije i zaštiti genitalije. Sa mozaika antičkog Rima kompozicije ženskih figura uvode preteču savremenih bikinija, sačinjenju od grudnjaka i donjeg veša poput skraćenog šorca (subligaculum).
Eh, taj Rim, i onda je bio prestonica mode
Stotinama godina nije bilo većih izmena, da bi se od 13. veka više pažnje posvećivalo donjem vešu. Dobija vrećast oblik širokoh nogavica koje se vezuju u struku (fra. brais). U doba renesanse nogavice postaju sve uže, produžavaju se, da bi na kraju postale sasvim pripijene.
U srednjem veku smatralo se da je za žene neprilično da nose donji veš u bilo kakvom obliku nogavica. Do 18. veka to je bilo nepristojno, osim u slučajevima prehlade, bolesti i u starosti. Jedini deo ženskog veša bila je košulja koja je pokrivala gornji deo tela ispod haljina i tunika. Kasnije su počele da se nose i sasvim jednostavne podsuknje.
Krajem 18. i početkom 19. veka veš sa nogavicama postaje modni detalj ženske garderobe. Dve nogavice, najpre odvojene, a kasnije delom spojene, koje se vezuju u struku i dosežu do ispod kolena ili iznad zglobova. Ukrašavane su čipkom, i dobijale fine nabore, širom prihvaćene u prvoj polovini 19. veka, naročito u doba Bidermajera. Krajem 19. veka pojavio se kombinezon od žerseja, sa dugačkim rukavima i nogavicama. Najpre je bio jednodelni, da bi se kasnije podelio na dva dela, gornji i donji, kakve ih sada prepoznajemo.
Na prelazu u 20. vek javljaju se nove ideje o lepom i zavodljivom donjem vešu. Ženski veš se postepeno skraćuje i ukrašava detaljima. Oslobađa se nepotrebnih linija i sve više ističe žensku figuru. Prihvatile su ga žene širom sveta, naročito tokom dvadesetih i tridesetih godina kada su postavljene osnove novih oblika donjeg veša kakvog ga poznajemo danas.
U vreme modnog osvešćivanja konačno su i gaćice u pravom obliku dobile svojih pet minuta, ušuškavši se u svet mode kao neophodan dodatak. Moda je hitala napred, suknjice su se skraćivale, pa je potreba za manjim i neprimetnim vešom postajala sve veća. Najveću zahvalnost što su na površinu konačno isplivale gaćice u šarmantnijoj verziji dugujemo “flapper” plesačicama. One su u javnosti probudile svest o seksualnosti, pa nisu samo gaćice doživele preobražaj, već se javlja i pomama za podvezicama, najlonskim čarapama i halterima.
Plesačice, majke erotskog donjeg veša
Dobre reklamne kampanje predstavljale su gaćice kao izum i fenomen, ustalile su ih kao neophodnost, te su tada mali komadi materijala obično od svile ili pamuka pretvoreni u vrlo skup “odevni” predmet.
1946. pamti se kao još jedna važna godina u prekretnici ženskog donjeg veša kada je granice pomerio francuski dvojac Žak Hajm (Jacques Heim) i Luj Rear (Louis Reard) dizajniravši bikini koji je osvojio srca dama širom planete. Plesačica Mišel (Michele Bernandini) koja je premijerno predstavila bikini-gaćice dobila je više od 50,000 pisama obožavalaca.
U pedesete ulaze elastični materijali koji kao ništa do tada utiču na dizajn i oblik donjeg veša. U trendu je stas koji podseća na peščani sat, pa se i gaćice prilagođavaju takvom obliku tela. Napravljene su od običnih materijala u čistoj beloj boji, a pomagale su u isticanju struka.
Uvertira revoluciji donjeg veša
Deceniju kasnije sve svestranije i samostalnije žene kategorično odbijaju da nose veš poput njihovih mama, pa su veseli printovi i šarene tkanine sve više na ceni. Gaćice postaju sve manje, prilagođene različitim svrhama i starosnim grupama.
Sedamdesetih godina 20. veka nove modne kuće poput Calvin Kleina, Sauvagea, Benettona i Tommy Hilfigera, daju posebno mesto donjem vešu u kolekcijama. Kao glavni adut u reklamama koristili su seks, a gaćicama su podarili odličan dizajn, neobične tkanine, divne boje i kombinacije. Stare “bakine gaće” izumrle su u naletu neodoljivog rublja za elegantnu i ženu sigurnu u sebe.
Osamdesete su obeležile eru ženske slobode, gde po prvi put u istoriji slobodne su da oblače šta hoće. Čitava paleta gaćica bila im je na raspolaganju: bokserice, sportske gaćice, erotične, vesele, one koje modifkuju figuru, sa animal printovima ili cvetnim dezenima, čipkaste, sa mašnicama… Izbor je bio beskrajan, a gaćice postaju glavno žensko oružje u igri zavođenja!
Prava revolucija tek treba da stupi na scenu! Krajem osamdesetih pravo sa brazilskih plaža, na oduševljenje pripadnika jačeg pola, širom planete stigle su, danas ekstremno popularne, tange bez kojih teško da ijedna moderna devojka može da zamisli zbirku donjeg veša.
Od tada do današnjih dana gaćice su ostale iste, ali opet beskrajno različite. Dizajnerima mašte ne manjka, ali ne treba zaboraviti da čitav smisao izazovnog donjeg veša nije u tome da žene izgledaju kao manekenke, već da se tako u njemu osećaju.
Prvi korak ka samopouzdanju i savršenom izgledu – dobar veš
I na kraju : gaćice možda nisu nešto najbolje na svetu, ali zaista su najbliže tome!
Dragana Pantelić. Arhitektura. Slagalice. Amy Winehouse. Zaljubljenost. Konji. Čudesna sudbina Amelije Pulen. D&G Light Blue. Upornost. Klavir. ”National Geographic”. Lazanje. ”Norveška šuma”. Pariz. Kreativnost. The Knife – ”Pass This On”. Pozorište. Mala crna haljina i crveni karmin. Elegancija.
Stefana Pavlović je kosmopolita, moderna princeza i večiti optimista. Ne može da zamisli dan bez smeha, blagog sarkazma, muzike, prijatelja, Mike Antića, štikli, svog psa i nes kafe. I zna da “samo je jedno potrebno, a to je ljubav.“
