Šta je ženama najpotrebnije – edukacija, podrška, informisanost, obrazovanje?
Shodno dugogodišnjem radu sa preduzetnicama, mišljenja sam da je sve navedeno podjednako važno i dragoceno. Kada je reč o UPŽ Srbije, aktivno radimo na edukaciji svih članica, a posebno mladih preduzetnica, koje su na početku, a iskusnim preduzenticama pružamo specijalizovane edukacije kojima unapređuju pojedine aspekte poslovanja. Tipične teme za početnice su formulisanje biznis ideje, registracija firme, pravne, finansijske i poreske obaveze po registrovanju firme, pristup informacijama koje pružaju državne institucije, a koje se tiču finansijske pomoći, upravljanje projektima sa posebnim osvrtom na pisanje biznis plana, strateško planiranje, zatim promocija proizvoda korišćenjem IT i društvenih mreža, uključivanje u lance dobavljača. Takođe, posebnu pažnju obraćamo na korišćenje novih tehnologija u svrhu promocije sopstvenog biznisa. Za napredne biznise postalo je uobičajeno da naše članice sa ekspertizom iz specijalizovanih oblasti organizuju treninge i obuke. Takođe, Udruženje se od svog osnivanja bavi i mentorskim programima u okviru kojih iskusne preduzetnice svojom ekspertizom i iskustvom pomažu početnicama u biznisu.
Šta je vaš lični najveći uspeh u oblasti ženskog preduzetništva?
Polazna teza moje doktorske disertacije koju sam odbranila 2013. godine je da je žensko preduzetništvo faktor ekonomskog razvoja, a ne socijalna kategorija. Pošto sam na toj temi istraživački radila intenzivno dve godine pre doktoriranja, a sada smo u 2018. godini, mogu ponosno da kažem da je za ovih 8 godina žensko preduzetništvo zaista i postalo više razvojna, a manje socijalna kategorija i verujem da je Udruženje pravilnom strategijom i istrajnošću kao i uklučivanjem svih relevantnih aktera i saradnjom sa njima zajednički doprinelo da se okvir za preduzetništvo žena u Srbiji značajno unapredi. Neko će reći da je 20 godina dug period, ali imajući u vidu polaznu osnovu nakon razarujućih 90-ih, mislim da je i realno za jedan održiv uspeh.
Koja vrsta pomoći i podrške je danas najpotrebnija ženama koje žele da se ostvare na svim životnim planovima – da budu uspešne u poslu i da zbog toga ne žrtvuju svoj privatni život, porodicu i materinstvo?
Svaka podrška je dobrodošla, jer su izazovi i poteškoće na koje preduzetnice nailaze brojni. Jedan od ključnih problema je neizvesnot pravnog okvira, posebno za početnice, koje ne mogu da znaju da li će njihov biznis krenuti tako da će biti u mogućnosti da razne fiskalne i parafiskalne namete plate. Zato je još uvek visok procenat obavljanja posla u sivoj zoni. Mislim da je tu potrebno mnogo veće angažovanje države koja će uticati na razvoj svesti svih, a posebno obrazovanijih preduzetnika, da registrovanjem biznisa sebi otvaraju mogućnosti za razvoj tog biznisa, ali i bolji društveni status, a da takvu kampanju, istovremeno prati i akcija države u smanjenju fiskalnih i parafiskalnih nameta. Mislim da je to “win-win”, i da će država ono što izgubi kroz smanjenje novih nameta, nadoknaditi dobijanjem novih poreskih obveznika. Preduzetnicima i preduzetnicama koji su u “sivoj zoni” će se tada više isplatiti da se registruju, nego da svoje preduzetništvo svode na puko preživljavanje i neodređen radni status.
Takođe, neophodno je obezbediti finansijsku podršku. Država je imala programe finansijske podrške u jednom periodu samo za žene, a sada ih više nema. EBRD je pokrenuo pre par godina program posebnih kreditnih linija za žene pod povoljnim uslovima, za koje nije potrebna kolaterala. Međutim, još uvek nije pravno regulisano mikro-finansiranje koje je preduslov za razvoj mikro-preduzetništva. Da bi se ono razvijalo, potrebno je da ga prate adekvatni finansijski instrumenti koji su na našem tržištu još uvek nedovoljno razvijeni. Dakle, pomaka ima, ali uvek može i treba više.
S druge strane, održivost ženskih biznisa bi bila bolja ako bi se olakšao pristup lancima dobavljača. U tom cilju smo u saradnji sa Koordinacionim telom za rodnu ravnopravnost započeli projekat “Ravnopravno u lancu vrednosti”, a uz podršku Ambasade Kraljevine Holandije i u partnerstvu sa Američkom privrednom komorom (Amcham) i Savetom stranih investitotra (FIC). Prva aktivnost na projektu bila je konferencija istoimenog naziva pod pokroviteljstvom Koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost i prof. dr Zorane Mihajlović, potpredsednice Vlade RS i predsednice Koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost.
Cilj projekta “Ravnopravno u lancu vrednosti” je da se motivišu velike kompanije da uključuju preduzetnice i ženske firme u lanac vrednosti ne zato što je to “društveno poželjno”, već zato što u tom ekosistemu svi uključeni akteri ostvaraju konkretne benefite dajući direktan doprinos održivoj ekonomiji. Za kompanije koje budu pružile najbolje primere za uključivanje u lance vrednosti, ustanovili smo specijalno priznanje pod nazivom “Rodno najsenzitivnija kompanija”, a u okviru najveće manifestacije za promociju ženskog preduzetništva u Srbiji “Cvet uspeha za ženu zmaja”. Priznanje će prvi put biti dodeljeno na svečanosti u oktobru, sa tendencijom da se dodeljuje i svake sledeće godine.
Fotografije: Miomir Milić
Aleksina Đorđević
